Ako Ukrajina bude članica NATO i pokuša silom da vrati Krim, doći će do vojne konfrontacije između Rusije i Alijanse, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom.
On je sinoć naveo da u doktrinarnim dokumentima Ukrajine stoji da je Rusija njen protivnik i da je moguće vratiti Krim vojnim putem, preneo je Interfaks.
Rusiju i dalje pokušavaju da umire argumentacijom da je NATO čisto odbrambeni savez, ali su se građani mnogih zemalja na sopstvenoj koži uverili koliko je to tačno, rekao je Putin, preneo je Tanjug.
To su Irak, Libija, Avganistan, a i velika vojna operacija protiv Beograda bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, koja je daleko od onoga što bi miroljubiva organizacija mogla da izvede, podsetio je ruski lider.
Putin je kazao da je Rusija u vojnoj strategiji Alijanse označena kao protivnik.
„Između ostalog, ne možemo da zanemarimo ovo: u vojnoj strategiji NATO-a iz 2019. godine Rusija je direktno nazvana glavnom bezbednosnom pretnjom i protivnikom. NATO nas je označio kao protivnika. Pri čemu je primakao svoju vojnu infrastrukturu sve do naših granica”, istakao je Putin.
Prema njegovim rečima, NATO i njegove države članice smatraju da je ispravno da Rusiju ponešto nauče o tome gde i kako treba da raspoređuje oružane snage i smatraju da je moguće zahtevati da se ne izvode planirani manevri i vežbe, a premeštanje ruskih trupa na sopstvenoj teritoriji predstavlja se kao pretnja ruske invazije, u ovom slučaju, na Ukrajinu.
„Navodno, opasnost osećaju i baltičke zemlje i druge države – naši susedi. Na osnovu čega, nije baš jasno. U svakom slučaju, to se koristi kao teza u cilju izgradnje neprijateljske politike prema Rusiji”, konstatovao je Putin.
On je dodao da su glavne zabrinutosti Rusije koje su navedene u predlozima za bezbednosne garancije ignorisane.
„Tokom razgovora nastavili smo da razmenjujemo mišljenja o ruskim predlozima upućenim SAD i NATO-u o obezbeđivanju dugoročnih pravnih garancija bezbednosti”, rekao je Putin i nabrojao zabrinutosti Moskve u ovoj oblasti.
Prema njegovim rečima, „centralne zabrinutosti su, nažalost, ignorisane u odgovorima dobijenim 26. januara od SAD i NATO”.
Govoreći o situaciji na istoku Ukrajine, Putin je naveo da je Kijev krenuo putem demontaže Minskih sporazuma.
„Po mom mišljenju, svima je očigledno da su sadašnje vlasti u Kijevu krenule putem demontaže Minskih sporazuma. Nema napretka u takvim fundamentalnim pitanjima kao što su ustavna reforma, amnestija, lokalni izbori, pravni aspekti posebnog statusa Donbasa. Još uvek nije uneta u ukrajinsko zakonodavstvo dobro poznata, barem za stručnjake, Štajnmajerova formula”, ocenio je predsednik Rusije.
Prema njegovim rečima, Kijev nastavlja da ignoriše „sve mogućnosti za mirnu obnovu teritorijalnog integriteta zemlje kroz direktan dijalog sa Donjeckom i Luganskom”.
Ruski predsednik uveren je da pri rešavanju situacije u Ukrajini nema alternative Minskim sporazumima.
„Što se tiče Minskih sporazuma, da li su živi, da li imaju neku perspektivu ili ne, smatram da jednostavno nema druge alternative”, naglasio je Putin.
Putin je skrenuo pažnju na dvosmislen stav kijevskih vlasti koje „ponekad kažu da će poštovati (sporazume), ponekad kažu da će to uništiti njihovu zemlju”.
„Aktuelni predsednik (Ukrajine Vladimir Zelenski) nedavno je izjavio da mu se ne sviđa nijedna tačka iz tih Minskih sporazuma. Pa sviđalo se njemu ili ne, to je – što je. Moraju se realizovati, drugačije se ne može”, dodao je ruski predsednik.
On je naveo da se sa francuskim kolegom dogovorio da se čuju nakon Makronove posete Kijevu.
Kako je naveo, nekoliko Makronovih ideja u potpunosti mogu da budu osnova za dalje zajedničke korake u Ukrajini.
Putin je na početku svog obraćanja naveo da je sastanak sa Makronom protekao poslovno, da je bio informativan i koristan.
Predsednici Rusije i Francuske razgovarali su u Kremlju više od pet sati, skoro do ponoći po moskovskom vremenu.
Makron: Još ima šanse da se pronađe miran put za Evropu
Predsednik Francuske Emanuel Makron ocenio je, nakon razgovora s ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Moskvi, da još postoji šansa da se pronađe miran put za Evropu.
„Sada svi moramo da pronađemo miran put u Evropi i put stabilnosti, još uvek postoji mogućnost i vreme za to”, rekao je Makron.
On smatra da su potrebni novi mehanizmi da bi se obezbedila stabilnost u Evropi, ali da ih ne treba razvijati revidiranjem postojećih sporazuma.
„Neophodno je izgraditi nove mehanizme koji bi obezbedili stabilnost u regionu, ali se te nove tačke ne mogu graditi revidiranjem ugovora od poslednjih 30 godina i osnovnih principa ili ograničavanjem osnovnih evropskih prava”, dodao je Makron.
Rekao je da bi ta nova bezbednosna rešenja u Evropi možda trebalo da budu inovativnija.
„Ne verujem da smo primorani da biramo između novih pravila i igre bez pravila. To je, sa mog stanovišta, optimizam zasnovan na volji. Rusija je privržena suverenitetu i pravima, ali sam siguran da možemo da izgradimo bezbednost i stabilnost u Evropi, potvrdivši ono što već postoji u okviru OEBS-a”, rekao je Makron, prenosi Tanjug.
Pregovore sa ruskim kolegom nazvao je sadržajnim i saopštio da su Moskva i Pariz dogovorili zajednički rad na bezbednosnim garancijama.
„Imamo želju da radimo zajedno kako bismo garantovali novi poredak stabilnosti i bezbednosti u Evropi”, dodao je Makron.
On je istakao da postoje dodirne tačke između stavova Francuske i Rusije i najavio da će biti nastavljeni pregovori sa svim partnerima kako bi se izgradile nove garancije mira i bezbednosti.
Francuski predsednik došao je u Moskvu u trenutku kada Zapad optužuje Rusiju da namerava da izvrši invaziju na Ukrajinu zbog čega je, kako tvrde zapadni mediji i političari, na granici koncentrisala veliki broj vojnika.
Zvanična Moskva je više puta demantovala te optužbe, ističući da su potpuno neosnovane i da predstavljaju izgovor NATO-u da razmešta dodatnu vojnu tehniku i ljudstvo u blizini ruskih granica.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država članica Severnoatlantskog saveza.
Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
