24.6 C
Belgrade
sreda, 28 jula, 2021

„Prvi smrtni slučaj u Evropi od korone bio je u Srbiji 5. februara“

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu objavljen je 19. januara, čime je zvanično potvrđeno da se prva potvrđena smrt povezana sa koronavirusom u Evropi desila u Srbiji i to 5. februara, mesec dana pre prvog zabeleženog slučaja koronavirusa u našoj zemlji. Gosti N1 kažu da je takvih slučajeva verovatno bilo i ranije, ali da oni za sada nisu potvrđeni.

Profesor Slobodan Savić sa Medicinskog fakulteta kaže da je prva potvrđena smrt u Srbiji bila tog 19. januara, ali da ih je verovatno bilo i ranije, ali da one nisu potvrđene.

– Kako je sve počelo? Sećamo se da se virus pojavio u decembru u Kini, u Evropi je potvrđen prvi put u Francuskoj 24. januara, s tim sto je SZO dan ranije dokazala mogućnost prenosa virusa Sars-Cov2 s čoveka na čoveka. U to vreme se kod nas nije mnogo mislilo o ovoj bolesti, jer smo imali skup u Srpskom lekarskom društvu, gde je bila puna sala ljudi bez ikakvih mera predostrožnosti – kazao je Savić.Slobodan Savić FOTO: PrintscreenSlobodan Savić FOTO: Printscreen

- Advertisement -

O tome kako se desilo da su pomislili na slučaj na kojem je dokazano prisustvo virusa korona, dr Savić priča: „Radilo se o slučaju kod kog je u sudskoj medicini meni određeno da 7. februara radim obdukciju čoveka od 56 godina koji je umro u bolnici s neobičnom kliničkom slikom. Pet dana pre prijema u bolnicu, pacijent je imao jako visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, krvavi ispljuvak. Kao što smo videli kovid ima nepredvidivu kliničku sliku, kod nekog nema simptoma uopšte, a kod nekog daje vrlo tešku klničku sliku, kao što je bio slučaj kod ovog čoveka“.

On je, priča dalje Savić, primljen u jutarnjim satima u bolničku ustanovu. „Konstatovali su sve ove simptome i dodatnim rentgenskim snimkom utvrdili su obostrano upalu pluca i akutni respiratorni sindrom. Bolest je bila uzela toliko maha da nista nije moglo da se učini, i nastupila je smrt“, kaže Savić.

Zahtevana je bila obdukcija koja je, navodi Savić, pokazala ono što su lekari već utvrdili – da je pacijent imao teško obostranu upalu pluća, sa akutnim resporatornim sindromom, i utvrđeno je da se radi o prirodnoj smrti. „Ali, tada nismo mogli da pretpostavimo šta je uzročnik“, rekao je Savić.

- Advertisement -

– Kada je počelo da se govori o koroni, kad sam pročitao više o tome, ja sam s kolegama razgovarao i rekao sam da mi je jako sumnjiv slučaj na kovid, ali nismo mogli da to potvrdimo. U svim obdukcijama, mi radimo kliničku toksikološku analizu – uzimamo tri uzorka – krv, mokraću i tečnost staklastog tela, da bismo utvrdili da li je terapija primenjena bila adekvatna i zahvaljujući tome, mi smo sačuvali uzorak tečnosti staklastog tela, iz očne jabučice. To je uzorak koji mi čuvamo, biološki uzorci se čuvaju do godinu dana, nekada i duže. E, mi smo imali zamrznut uzorak staklastog tela i kada smo posumnjali na kovid, bila je ideja da pokušamo da iz te tečnosti izolujemo virus – objašnjava Savić.

U daljem istraživanju, dodaje, urađena je patohistološka analiza uzoraka koji su bili sačuvani.

Stojković: Virus dokazan sa dve metode

Objašnjavajući analizu tečnosti iz oka i koliko je ona pouzdana, dr Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu kaže da tečnost staklastog tela nije prvi izvor biološkog materijala koji bi se koristio za dokazivanje novog koronavirusa.Dr Oliver Stojković FOTO: PrintscreenDr Oliver Stojković FOTO: Printscreen

– Praksa govori da ukoliko se mora dokazati prisustvo infektivnog agensa, tada je potrebno taj agens dokazati s dve laboratorijske metode. Mi smo ovde uradili sekvenciranje genoma novog koronavirusa klasicnom Sangerovom metodom secirali smo stotine nukleotida, s kojom se pokazalo da se 100 procentno pogađa u sekvencu s novim koronavirusom, a potom smo mi ‘real time’ PCR metodom dokazali ponovo da se radilo o novom koronavirusu – navodi Stojković.

Na pitanje da li je bilo problema da se rad objavi, s obzirom da u to vreme niko u Srbiji nije ozbiljno razmatrao epidemiju, Stojković kaže da „u nekom smislu jeste bilo problema“.

– Ali, zahvaljujući upornosti mladim kolega, rad je ipak objavljen. Naime, tečnost staklastog tela nije prvi izvor biološkog materijala koji ćete koristiti za dokazivanje novog koronavirusa… Mi smo na sreću to dokazali. Ali, u junu, julu i avgustu počeli su da izlaze radovi koji su isključivali mogućnost prisustva virusa u staklastom telu, i to je nas malo pokolebalo. Međutim, kada su počeli da se pojavljuju rezultati, pokazalo se da kod 16 do 20 posto pacijenata postoji i zahvaćenost staklastog tela virusom, te smo mi ponovo obratili špažnju na ovaj slučaj – priča Stojković.

Međutim, i dalje su se ustručavali da rad nazovu tako da je to prvi potvrđen slučaj koronavirusa u Srbiji.

– Bili smo snebivljivi. Mlade kolege su imale tu želju da težište stave na činjenicu da je prvi put pokazano da virusa ima u staklastom telu, a ne da je prvi smrtni slučaj u Srbiji od kovida. Nama je iz naučnih razloga zanimljivija ta činjenica o virusu u staklastom telu – izjavio je Stojković.

Ali, to otkriće i datum kada se zapravo pojavio virus u Srbiji otvara nova pitanja, te je epidemiolog Zoran Radovanović postavio pitanje „šta je radio virus mesec dana“.

– Jeste, ova priča je daleko od kraja i zahtevaće mnogo istraživanja u različitim oblastima medicine, epidemiologije, u mogućnostima dijagnostike. Činjenica je da su francuski naučnici kada su se pojavili prvi slučajevi uradili retrospektivnu istrazu i zaključili da u decembru zabeleženi neki slučajevi infekcije imaju sva obeležja kovida, ali to nije bilo moguće potvrditi, jer uzorci nisu bili sačuvani – navodi dr Savić.

U ovom slučaju, u Srbiji, to jeste bilo moguće, dodaje, upravo zbog poštovanja principa i očuvanja uzoraka.

– Zanimljivo je da smo od lekara čuli da je u toku januara bilo čudnih slučajeva pneumonije, koje su kasnije bili sumnjivi i njima, ali nije bilo uzoraka na osnovu kojih bi se to zaključilo. Zaključak našeg rada je da je ova infekcija vrlo opasna, da je širenje virusa nepredvidivo, da su kliničke manifestacije raznovrsne i dan je velika verovatnoca da su još i januaru i kod nas i u svetu postojali slučajevi kovida, ali da njihova potvrda nije bila moguća – naglasio je Savić.

Profesor Stojković kaže da tu nije kraj istraživanju.

– Nastavljamo sa ovim istraživanjem. Imamo ambiciju da uradimo analizu 300 različitih uzoraka, da testiramo taj materijal na koronavirus. Otkrivanje virusa u tom materijalu tek sledi – kazao je.

- Advertisement -
SourceN1
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti