PRVI PUT U SVETOJ ZEMLjI – KOSOVU I METOHIJI

0
105

Toliko priča o Kosovu i Metohiji, o manastirima i crkvama o kojima sam do sada samo mogao da pročitam neki tekst na internetu, i vidim na slici. Gospodu hvala, dočekao sam i taj dan, da ih vidim i osetim uživo, na Svetom Kosovu i Metohiji.

Krenuvši iz jedne pokrajine u drugu, tačnije iz Novog Sada u autobusu punom verujućih rodoljuba, vladala je veoma pozitivna atmosfera. Putujući Srbijom, posle dužeg puta, stigosmo na tzv. administartivni prelaz i uđosmo na okupiranu teritoriju južne srpske pokrajine. Naše prvo odredište bila je enklava Babin Most, koji pripada opštini Obilić, gde smo bili u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, u kome nas je srdačno dočekao sveštenik hrama. U porti hrama, nalazi se spomen trpeza Knezu Lazaru, na mestu gde je Knez Lazar održao ratni savet pred Kosovski boj 1389. godine. Takođe kod hrama se nalazi spomenik, gde su sahranjene kosti srpskih ratnika. Hram Pokrova Presvete Bogorodice, po predanju je podignut na mestu stare crkve – mauzoleja, koju je po predanju izgradila Kneginja Milica, posle Kosovske bitke, nad moštima izginulih junaka.

Gračanica

Dalje, put nas je vodio ka Prištini. Stigavši u Prištinu, najveći grad južne pokrajine, videli smo kako su se albanci maksimalno potrudili da izbrišu svaki srpski trag, što je slučaj i sa ostalim mestima na Kosmetu. U Prištini se mogu videti nazivi prodavnica, institicija, tabli samo na albanskom jeziku, kao i poput ostalih mesta koje su uzurpirali, tako da imate osećaj kao da ste u nekoj drugoj zemlji, što je daleko od istine. Posebno tužno je bilo videti pravoslavni hram Hrista Spasa u izgradnji, koji je zapušten i pretvoren u javni toalet, dok ostali verski objekti, poput džamija u ovom gradu blistaju. U Prištini smo posetili crkvu Svetog Nikole i mladog sveštenika, koji služi u hramu. Poseta ovom hramu bila je veoma kratka, zbog upozorenja tzv. „kosovske policije“. Napuštajući Prištinu, put nas je dalje vodio ka Gračanici.

Stigavši u Gračanicu, krenuli smo ka manastiru Gračanica. Približavajući se svetinji, zapazili smo veleke bedeme, opasane bodljikavom žicom oko manastira. A sa unutrašnje strane, stoji velika svetinja u punom sjaju. Zadužbina srpskog Kralja Milutina, koji je manastir sagradio 1321. godine i posvetio ga Uspenju Presvete Bogorodice. Unutrašnjost svetinje, kao i spoljašnost, odišu posebnom lepotom, koju je teško opisati.

Novo Brdo

Dalje smo krenuli ka Novom Brdu, gde smo posetili tvrđavu. Pogled sa ove srednjovekovne tvrđave, koja je podignuta u 14. veku je neverovatan. Albanske separatističe vlasti, zaključali su ulaz kapije, tako da nismo uspeli da uđemo unutra. Poseban trn u oku bila je zastava tzv. lažne države Kosovo, koja se vijori na vrhu srednjovekovne srpske tvrđave.



Nakon toga, obišli smo Gnjilane, gde smo posetili hram Svetog Nikole. U kasnim popodnevnim satima stižemo na naše poslednje odredište prvog dana posete Kosmetu, u manastir Draganac, gde su nas ugostili monasi manastira. Nakon divne večere koju su nam priredile vredne monaške ruke, jedan deo grupe je otišao u Cernicu da prespava, a drugi deo je prenoćio u manastiru Draganac.

Crkva Sv. Nikole Gnjilane
Manastir Draganac

Sledećeg dana, probudili smo se u ranim jutarnjim časovima, kako bi krenuli na put u manastir Visoke Dečane, koji su toga dana obeležavali svoju slavu. Visoki Dečani su jedini manastir na Kosmetu, koji i danas čuva KFOR, jer su i dalje na meti albanskih ekstremista. Ušavši u portu, ugledali smo veličanstveni manastir, koji budi najlepši osećaj u čoveku. Toga dana u Dečanima je bilo oko dve- tri hiljade vernika iz naše zemlje i regiona, tako da je teško bilo ući u manastir. Unutrašnjost manastira je takođe veličanstvena. Gužva je bila velika, dok smo čekali da celivamo svete netruležne mošti Svetog Kralja Stefana Dečanskog, koje čuvaju manastir i čitav srpski rod. Izgradnja manastira Visoki Dečani počela je 1327. godine, a završena je 1335. godine. Zadužbina je Svetog Kralja Stefana Dečanskog i njegovog sina Cara Dušana, dok inicijativa za izgradnju manastira pripada Svetom Savi. Retko ko je propustio da kupi čuveno Dečansko vino.

Visoki Dečani

Naš put smo nastavili ka Peći u Pećku Patrijaršiju. Teško je reći da li je ovaj velelepni hram prekrasniji spolja ili iznutra. U manastiru se nalazi čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pećke. Čudotvornu ikonu Bogorodicu Pećku – Ipeksku je po predanju slikao sveti apostol i jevanđelist Luka, u Getsimaniji kraj groba Presvete Bogorodice, 48. godine. Iz ove velike svetinje, krenuli smo ka severu južne pokrajine, tačnije ka Kosovskoj Mitrovici, koja će biti naše predposlednje odredište na ovom putovanju. Grad u kome se na svakom koraku vijore srpske zastave, grad koji je simbol otpora etničkom čišćenju na Kosmetu, grad koji se ne predaje. Imali smo priliku da vidimo i most, koji deli dva dela grada – severnu i južnu Mitrovicu. Jedan od simbola ovog grada je i veliki spomenik Kneza Lazara.

Pećka Patrijaršija

Napuštajući ovaj divan grad, zaputili smo se na naše poslednje odredište na ovom putovanju, ka manastiru Banjska. Manastir se nalazi na uzvišenju u blizini Zvečana. Sa crkvom posvećenom Svetom Stefanu, sagrađen je između 1313. i 1317. godine, kao zadužbina srpskog kralja Milutina. Poseban osećaj smo poneli iz ove svetinje. Takođe smo probali i čuveno Banjsko pivo, koje proizvodi manastir. Puni utisaka sa ovog prelepog hodočašća, krenuli smo polako kući. Tokom puta, u autobusu, do naših ušiju su dopirale najlepše pesme u izvođenju prizrenskih bogoslova. Posle mog prvog i dugo očekivanog puta na Kosovo i Metohiju, shvatio sam šta znače reči, koje za Kosmet kažu da je Sveta srpska zemlja, jer zaista tako i jeste.

Ono što čovek tamo oseti, neopisivo je rečima, a ko god ode, srce i duša će mu najbolje reći sve. Sada znam, da sam pre o Kosmetu govorio rečima, a sada o Kosmetu mogu da govorim samo srcem. Ovo hodočašće po Svetoj zemlji je jedno od najlepših momenata u mom životu, na kojem sam upoznao veoma dobre ljude i buduće prijatelje, koje moje srce nikad zaboraviti neće.

Leave a Reply