Sadržaj teksta
Džo Bajden je u politici proveo 50 godina radeći na tome da stigne do ovog trenutka, ali sigurno nije mogao ni da sanja kakvi ga sve ogromni izazovi čekaju već prvog dana kako se bude našao za kormilom.
Koji su njegovi prioriteti?
Prvo će krenuti sa desetodnevnim naletom izvršnih naredbi.
To su predsedničke direktive kojima ne treba kongresno odobrenje.
Na vrhu te liste nalazi se ukidanje kontroverzne zabrane putovanja, koju je njegov prethodnik Donald Tramp uveo zemljama koje je smatrao pretnjom po bezbednost i ponovno pridruživanje Pariskom klimatskom sporazumu.
Evo šta još znamo o tome šta će zahtevati predsednikovu momentalnu pažnju.
Saniranje posledica pandemije korona virusa
Stavljanje maske Americi
Korona virus je ubio više od 400.000 ljudi u SAD – a pandemija i njene dalekosežne posledice biće glavni prioritet nove administracije.
Bajden je to nazvao „jednom od najvažnijih bitaka sa kojima će se suočiti naša administracija“ i zarekao se da će smesta sprovesti strategiju za Kovid-19.
Jedan od njegovih prvih poteza biće izvršna naredba koja će zahtevati fizičko distanciranje i nošenje maski na federalnom posedima širom zemlje i među federalnim zaposlenima i preduzimačima.
Ipak, i dalje nema garancija da će se guverneri saveznih država koji su se do sada protivili propisima u vezi sa maskama odjednom predomisliti – čini se da ne postoji pravni autoritet koji predsedniku daje moć da uvede pravilo o maskama u čitavoj zemlji.
Bajden je izgleda i sam to priznao, jer kaže da će se lično potruditi da ubedi guvernere da promene mišljenje.
Ukoliko ne budu bili predusretljivi, obećao je da će početi redom da zove gradonačelnike i opštinske zvaničnike da ih pridobije za tu ideju.
Takođe, još uvek se ne pominje tačno na koji način će ovaj propis biti sproveden u delo.
100 miliona doza vakcina za 100 dana
Bajden želi da ubrza tempo vakcinacije sa krajnjim ciljem vakcinisanja 100 miliona ljudi najmanje prvom dozom vakcine protiv Kovida-19 u prvih 100 dana na vlasti.
Jedan deo plana ubrzanja jeste da u promet pusti sve raspoložive doze vakcina umesto da neke čuva u rezervi za neophodnu drugu dozu.
Od njega se očekuje i da izda izvršne naredbe za razvoj i primenu brzog testiranja, kao i da razradi nacionalni lanac snabdevanja za opremu, lekove i ličnu zaštitnu opremu.
Ponovni ulazak u SZO
Na dnevnom redu nalazi se i obećanje da će preinačiti odluku o izlasku SAD iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Tramp je tokom leta najavio planove da ova zemlja istupi i SZO, optuživši je za pogrešan pristup pošto se korona virus pojavio u Kini i rekavši da ona nije uspela da „sprovede preko potrebne reforme“.
Ekonomske mere
Pomoć za stanare i stanodavce
Bajdenov tim je izjavio da on ima hitne planove za proširivanje moratorijuma na prinudna iseljenja i oduzimanje imovine – od kojih su oba pauzirana u ranoj fazi epidemije.
Planira i produženje važeće pauze u plaćanju federalnih studentskih kredita i kamata.
Bajdenov tranzicioni tim rekao je da on planira da naloži agencijama iz kabineta „da preduzmu hitne korake za pružanje ekonomske pomoći radnim porodicama“, mada nije izložio više detalja o tome.
1,9 biliona dolara za američku ekonomiju poharanu korona virusom
Bajden je prošle nedelje najavio paket stimulacija u visini od 1,9 biliona dolara za američku ekonomiju poharanu korona virusom, rekavši da je „kriza duboke ljudske patnje očigledna i da nema vremena za gubljenje“.
Ako ga odobri Kongres, on će podrazumevati direktne isplate u visini od po 1.400 dolara svim Amerikancima.
Podrazumevaće i sredstva za pomoć školama da se ponovo bezbedno otvore, što on želi da se desi u prvih 100 dana.
To sve ide uz dugo očekivani paket stimulacije od 900 milijardi dolara koji je Kongres odobrio u decembru, a koji je Bajden nazvao „predujmom“ za mnogo veći predloženi paket.
Republikanski poslanici će se verovatno protiviti delovima predloga ovog zakona, koji će dodati još dugova na ono što je SAD već potrošila u borbi protiv pandemije – a Bajdenu će biti potrebna podrška obe stranke za taj plan.
Demokrate trenutno kontrolišu oba doma Kongresa, ali imaju tesnu većinu.
Okončanje Trampovog smanjenja poreza
Pomoć oko korona virusa nije jedini prioritet među ekonomskim planovima novog predsednika.
On se zarekao i da će se ratosiljati Trampovog slavnog smanjenja poreza čim bude preuzeo dužnost.
Tramp je uveo smanjenje poreza 2017. godine, još u ranoj fazi svog mandata, a Bajden kaže da ono nagrađuje najbogatije Amerikance i favorizuje korporacije u odnosu na mala preduzeća.
Bajden je rekao i da će ubrzano udvostručiti porez koji američke firme moraju da plaćaju na dobit iz inostranstva.
To je u sklopu njegove inicijative pod nazivom „Napravljeno u Americi“ – što ide uz povećanje korporativnih taksi.
Njegovi zakoni o poreskoj politici moraće da budu odobreni u Kongresu.
Životna sredina i klimatske promene
Ponovo deo Pariskog sporazuma
Još jedan potez jeste povratak u Pariski klimatski sporazum, svetski sporazum čiji je jedan od ciljeva da se temperatura spusti dva stepena Celzijusa ispod one iz pred-industrijskih vremena, i „obavezivanje da je još više ograniči“, na 1,5 stepen.
Njegov prethodnik je izveo SAD iz sporazuma iz 2015, učinivši je prvom zemljom na svetu koja je to uradila.
SAD će zvanično ponovo postati deo tog sporazuma u roku od 30 dana.
Bajden se zarekao i da će „podići uloge“ i težiti višim standardima kad su u pitanju mere ublažavanje klimatskih promena, kao i da će sazvati svetski samit o klimi u roku od prvih 100 dana otkako bude stupio na dužnost.
Bajden je rekao da ove godine želi da sarađuje sa Kongresom na usvajanju zakona koji će omogućiti SAD da se postigne nula neto emisija gasova do 2050.
Ukidanje naftovoda Kistoun XL
Potezom koji je već izazvao zabrinutost Kanade, Bajden navodno planira da momentalno povuče prekograničnu dozvolu za kontroverzni naftovod Kistoun XL.
To je planirani projekat koji se proteže od naftnih polja kanadske pokrajine Alberta, preko Montane i Južne Dakote, sve do spajanja sa postojećim naftovodom u Teksasu.
Smanjenje emisije štetnih gasova
Još jedna tačka na dnevnom redu je zaokret u odnosu na veći deo Trampvog nasleđa po pitanju klimatske i energetske deregulacije, kao što je popuštanje ciljeva za gasne emisije vozila.
Bajden je rekao da će se založiti za rigorozna nova ograničenja emisija za automobile i teška vozila.
Time će, tvrdi, sačuvati 30 odsto američkog zemljišta i voda do 2030, uvesti zabranu na nova bušenja na javnom zemljištu, i zatvoriti Arktički nacionalni rezervat za životinje za iskorišćavanje.
Nova administracija kaže da ima planove i da uvede „agresivna“ ograničenja na zagađenje metanom naftnim i gasnim kompanijama i zabrani nova izdavanja u zakup nafte i gasa sa javnih zemljišta i voda.
