Da li će u petak uslediti novi incidenci i sukobi na ulicama Beograda? Desničarske organizacije najavljuju nastavak demonstracija protiv prihvatanja evropskog plana za Kosovo, nakon prvog protesta održanog na Sretenje. Demostat piše da će zbog protesta vlast početi da ruši kult Vladimira Putina u Srbiji i da će za to upotrebiti svoju medijsku mašineriju i iste metode kojima je Rusija prethodno veličana.
Prema Demostatu, duh iz boce simbolično je pušten na Sretenje, te da iako Vučić u sredu uveče nije rekao da su Rusi umešani u organizaciju događaja, jasno je da su provladini mediji i dežurni komentatori na nacionalnim frekvencijama zauzeli oštar stav prema Rusiji.
„Ovo upućuje na zaključak da je vlast Aleksandra Vučića prelomila, jer je shvatila da više ne može da sedi na dve stolice, a skup ispred spomenika ruskom caru označio je početak okretanja od Rusije. I to je na neki način i pravedno – da čovek koji je najviše doprineo izgradnji kulta Vladimira Putina taj mit i demontira“, piše Demostat.
Politički komentator Dragomir Anđelković, pak, kaže da pre nego što skočimo u zaključak da iza protesta stoji Rusija, treba da se zapitamo – ko ima korist od takvih skupova?
„Korist ima Vučić. Pod jedan, njegovo biračko telo, prema istraživanjima istog tog Demostata, je izrazito prorusko, izrazito nacionalno u većoj meri nego, na primer, glasači DSS-a. Sad Vučić stvara jednu predstavu da je ugrožen. Ovo je, ko zna, pedeseti pokušaj atentata na njega. Da proba da kod tih ljudi izazove sažaljenje kako bi ostali uz njega, čak i ako se ne slažu sa nekim njegovim odlukama. Drugo, u javnosti stvara predstavu da mogu da se dese neke tenzije, što utiče na ekonomaki ambijent – zastrašuje“, rekao je Anđelković.
Za razligu od analize Demostata, Predrag Petrović iz BCBP-a misli da duh iz boce nije pušten i da se vlast u Srbiji neće tako lako okrenuti protiv Putina.
„Protesti, da Vučića mogu da ojačaju, da mu daju prostora za njegovu politiku „vrdanja“. Jer on još koristi tu politiku „vrdanja“. Taj zaokret koji se u analizi pominje, ja mislim da to još nije zaokret, već da je to još jedna poruka koju Vučić šalje zapadnoj javnosti – da je on spreman to da uradi, ali da su otpori veliki, da su te desne ekstremističke organizacije izuzetno jake. U tom kontekstu treba razumeti i ono nalaženje snajpera“, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Francuski Figaro, u tekstu koji potpisuje bivša ministarka iz redova DS Milica Čubrilo, konstatuje da je Srbija jedan od poslednjih saveznika Rusije na evropskom kontinentu, jer izbegava da primeni sankcije, uz ocenu da se ruski uticaj u Srbiji proteže na sve sektore društva uz odobravanje srpskih vlasti.
Šef misije EU u Srbiji ne slaže se sa ocenom da je Srbija saveznik Rusije.
„Činjenica je da se Srbija saglasila sa Evropskom unijom i drugim zemljama više puta kada se u Ujedinjenim nacijama glasalo o osudi ruske invazije i osudi kršenja ukrajinskog teritorijalnog integriteta. To je važan korak. A svakako da postoji očekivanje da Srbija postepeno usaglasi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom“, rekao je šef misije EU Emanuele Žiofre.
I britanski javni servis, BBC, emitovao je veliku dvadesetpetominutnu reportažu u kojoj govori o jedninstvenom slučaju Srbije, zemlje u kojoj je Rusija sasvim drugačije viđena i u kojoj postoji podrška za nasilje koje Rusija sprovodi nad Ukrajinom.
