Srpski narod je vekovima stvarao veličanstvena dela pravoslavne duhovnosti i kulture, zadužbine na Kosovu nisu samo spomenici kulture, one su živi pečat srpskog duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta, rekao je sinoć na promociji monografije “Zadužbine Kosova i Metohije, istorijsko, duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda”, episkop raško-prizrenski Teodosije.
„Naše kosovsko-metohijske svetinje i danas svetle i duhovno sijaju, radošću i svetlošću budućega veka, one nam stalno poručuju ko smo bili, šta jesmo i šta treba da budemo u budućnosti i šta treba da sačuvamo za buduće generacije. Briga da sačuvamo pamćenje i sećanje i svedočanstvo o našim svetinjama neodvojiva je od naših napora da te svetinje i sačuvamo pre svega kao mesta bogosluženja, jer je crkva bez molitve kao telo bez duše“, rekao je vladika Teodosije i naglasio da ova monografija ne svedoči samo o materijalnom blagu na Kosovu već „istinu o živoj crkvi, koja postoji i diše kroz liturgijski život, kroz naš pravoslavni duhovni etos koji je u vremenu oblikovao naš nacionalni identitet i čini nas onim što mi i jesmo“.
Na promociji održanoj u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Severnoj Mitrovici, govorili su redovni profesor tog fakulteta Valentina Pitulić, novinar Živojin Rakočević i profesor prizrenske Bogoslovije, Dejan Ristić.
Govoreći o izboru poezije koja se našli u monografiji u poglavlju „Kosovski stub“ prof. Pitulić je naglasila, da se uklapa u koncepciju knjige i prati kontinuitet kao izraz duhovne vertikale kolektivne svesti u kojoj dominiraju zadužbinari.
„Na kraju ovog izbora nalaze se dve pesme Matije Bećkovića, koji u poeziji aktuelizuje savremena zbivanja na Kosovu, koje je za njega najskuplja srpska reč i gde pred očima njega i njegovih savremenika otimaju vekove i džamijaju crkve, njegov stih „ko im je obećao taj ih je slagao“ na tragu je svega onoga što se nalazi u pesmama u ovoj knjizi i nikad aktuelnije počevši od pisane, preko usmene književnosti i epohe romantizma, međuratne i moderne književnosti“, rekla je Pitulić.
Rakočević je rekao da „Zadužbine Kosova i Metohije“ nisu knjiga, već galerija, biblioteka, arhiv, izvor, svedočanstvo, knjga emocija i intime jednog naroda i njegovog nesigurnog i mučnog puta kroz duhovnost, kullturu i nacionalna pregnuća.
„Ovde je reč o knjizi zaveta, a zavet se kao što dobro znate, suprostavlja svakom razdvajanju, podeli, razgraničenju, pomeranju, seobi i ono što je najvažnije zavet nikada ne isključuje dobro drugih i drugačijih. Ova knjiga pamti imenom i prezimenom dobro drugih prema nama… vidi se u njoj da je Šaban iz Drenice sačuvao srpske ovce 41. nabraja se sve što je urađeno zlo, ali se pamti, da je neki Rustem iz okoline Orahovca, stao ispred nasilnika i rekao – nemojte“, rekao je Rakočević.
On je istakao da danas „ova knjiga od svih brani ono što je nemoćno i poniženo, ako je dobro što smo uradili na Kosovu i Metohiji to je naš savez sa Bogom, danas su zadužbine i ova knjiga naš savez sa Kosovom, pozivam vas da učestvujete u tom savezu i zavetu“.
Profesor Bogoslovije, Ristić je rekao da je ovo treće dopunjeno izdanje, prvog izdanja na srpskom jeziku iz 1987. godine pod nazivom „Zadužbine Kosova“ koje je na engleskom jeziku priredio episkop Zapadno-američki, Maksim, godinu dana pre.
„Nadamo se da će ova knjiga doprineti i da će ona biti podstrek, svima nama, a posebno mlađim generacijama, da produbimo svest, da budemo svesni vrednosti koje imamo i da nastavimo nezaboravljajući svoje korene i stalno i iznova osvežavajući svoje pamćenje“, rekao je Ristić.
Prema njegovim rečima monografija „Zadužbine Kosova i Metohije – istorijsko, duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda“ sadrži tekstove znamenitih srpskih istoričara, teologa, publicista, umetnika, kao i istorijska dokumenta i povelje, razna saopštenja i izveštaje o hrišćanskom nasleđu Kosova, a predgovor patrijarha Pavla daje knjizi poseban pečat.
