24.8 C
Belgrade
nedelja, 19 septembra, 2021

Kako promeniti da društvene mreže ne odgovaraju režimu?

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Sučeljavanje mišljenja i političkih stavova najviše je vidljivo na društvenim mrežama. Neretko se dešava da društvene mreže formiraju i izbruse nečiji konačan stav i političko opredeljenje, a ono što je najveći problem, dešava se da entuzijazam relevantnih osoba koje bi svojim doprinosom u javnom i političkom životu nešto promenile nabolje, ostane samo u domenu onoga što je izrečeno na Tviteru, što uglavnom ide u prilog mediokritetima i onima kojima odgovara „status quo“, naročito režimu. Ekspert za komunikacije Đorđe Trikoš pozabavio se tim problemom.

– Koliko vas oseća da je u punoj snazi, mentalno i fizički, lično i profesionalno, da treba da doprinese zajednici, politički ili na drugi način, a ustukne jer nema vere u uspeh? Skoro da mi je 18 godina od punoletstva i imao bih šta da kažem o tome. Od tih 18 godina, polovinu sam proveo na studijama i u aktivizmu, a polovinu u poslu. Deo unakrsno. Imam iskustvo u dve sfere života, javnoj i komercijalnoj, i tokom tog perioda sam upoznao stvarno dosta ljudi koje cenim, a koji bi mogli puno da daju Srbiji – navodi Trikoš i dodaje:

– Oni, a ni ja sâm, ne žele da uzmu učešće u javnom poslu, politički ili radom za državu, racionalno procenjujući da je izgled za kompromitaciju bez učinka veći od izgleda za učinak. Mislim, međutim, da je barijera za ulazak u sferu javnog nešto specifičnija. Društvene mreže nas, makar u sferi javne rasprave, guraju u tabore, čineći upošljavanje potencijala za javnu korist blamom.

- Advertisement -

On ističe da su društvene mreže tako ustrojene da srljamo u cinizmom obavijeni konflikt, u domenu opšteg, i histerijom preplavljeno pripadanje, u domenu posebnog, ekipnog.

– Silno grešimo kada propuštamo da uočimo da dobar deo zatrovanosti u komunikaciji između države i građana, ili između vlasti i opozicije, ide ne iz prirode karaktera jednih ili drugih, već iz forme komunikacije na drušvenim mrežama, koja hrani slabosti svake od strana. Ta forma komunikacije je, iako vrlo inkuluzivna, jer daje mogućnost široke participacije, u isto vreme i ekstraktivna na drugoj strani, jer izvlači kvalitetne ljude iz sistema javne vlasti, uprave ili života, zbog njihovog poistovećivanja sa vlašću – dodaje Trikoš.

A kakvi su nosici vlasti?

- Advertisement -

– Gledano istorijski, tokom i posle smene vlasti 2012, Aleksandar Vučić je ispoljavao osobine bliže profilu političara odanog liberalnoj demokratiji, nego populizmu. Ne treba zaboraviti da je do smene vlasti došlo zbog toga što su TN i AV oponašali role model tadašnje vlasti. Njegov dalji razvoj tek delimično je posledica radikalskog korena, a velikim delom, opet, načina na koji se kanališe naprijateljstvo prema njemu na mrežama od strane onih kojima je njegovo poreklo (bilo) neprihvatljivo. Ta dva elementa određuju njegov sadašnji profil i stil – naveo je Trikoš.

Neko će reći da novi mediji ne igraju toliko važnu ulogu, ali ekspert za komunikacije se ne slaže.

– Posmatrajući ljude oko sebe vidim da sadržaj sa SVIH medija ima implicitnu destinaciju, a to je šer na društvenim mrežama, gde žive naše internet persone. I gde se hrani ego. I „nas“ i „njih“. Čak i kad bismo se složili da „ofline“ sfera ima daleko veći uticaj na političke tokove, ponašanje i oglašavanje, zaboravljamo da naše internet ličnosti utiču na to kakvi smo u realnosti, pa tako i politička ličnost za šire mase postaje eho toksičnog rovovskog rata na mreži – navodi Trikoš.

On dodaje da ogroman broj ljudi ne participira u raspravama na mrežama ili ne koristi internet za političku ekspresiju.

– Međutim, politički profili ključnih političkih aktera, tvrdim, oblikuju se u sudaru sa komentatorima koji ih preziru na mrežama, a čija bi im podrška godila. Onoliko lako koliko su komentatori različitog stepena uticaja na mreži, u nesvesnoj gradnji svoje internet persone, odbili učešće u političkoj epohi A. Vučića, toliko se lako A. Vučić okrenuo onome što mu je bilo na raspolaganju: Širokom medijskom spektaklu bez inhibicija – ističe Trikoš i dodaje:

– Taj spektakl se odvija kroz mejnstrim medije, dajući u isto vreme gorivo za beskrajne izlive frustracije na društvenoj mreži. Izolovani uticaji mejnstrim medija na javnost, pritom, ostaju neokrnjeni, a sama društvena mreža postaje tek amortizer politike. U neku ruku je efekat društvenih mreža opipljiviji izvan njih nego u okviru njih samih, pošto se kroz društvene mreže ne samo plasiraju sadržaji, već i iz nje izvlače sadržaji, obrasci i frustracije, koje oblikuju glavne tokove političkog neprijateljstva u zemlji.

Prema njegovom mišljenju, tu dolazimo do toga da ljudi, uprkos autentičnim motivacijama, kvalifikacijama ili znanju, odbijaju participaciju u sistemu, ne želeći da žrtvuju svoje reputacije, a objektivno bi njihovim prisustvom u državi kvalitet javnih institucija bio značajno poboljšan.

– U isto vreme, neki drugi ljudi, po kvalitetu češće slabiji od njih, prihvataju da učestvuju u sistemu ili ga podupiru, a budući nevešti da to prikriju, pribegavaju obrascima komunikacije koji onda još više nerviraju ljude na mreži, dovodeći frustraciju do usijanja. Obaveza je čestitih ljudi, kojima je stalo do javnog interesa, da najpre osveste ovaj problem, u granicama moći se odupru grupisanju i pacifikuju komunikaciju na mrežama i šire, kako bi i nosioci vlasti, koji se komfornije osećaju u toj opakoj atmosferi, takođe smekšali – navodi Trikoš.

Ekspert za komunikacije kaže da strukture vlasti, na čelu sa predsednikom, koji skoro da je privatizovao državu, imaju teret moći, koji ih obavezuje da smekšaju ruku i ton, ali i ambiciozni ljudi koji žele da unaprede društvo moraju da ponesu deo tereta: Načine prvi korak i odvoje političko od javnog.

– Sve ovo pišem na Sretenje, državni praznik, u strahu da ćemo se za 18 godina od ovog trenutka probuditi i shvatiti da je politički tok išao mimo nas, a da mi nismo uradi ništa da potencijale stavimo u službu javnog interesa. Ili se makar uključili u borbu, u opoziciji – ističe i dodaje:

– I dalje biram da se razvijam u komercijalnom sektoru, sigurno imam manje prava da od bilo koga išta očekujem, ali gledaću da ohrabrim ljude kojima je stalo da nešto promene da se aktiviraju, a kad se posla late ne budem džangrizav i gord. Srećan nam ovaj Slobodarski dan – zaključio je Trikoš.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti