PROFESORKA IZ BORA: Što je više bakra i zlata, to je više arsena u vazduhu

Obavezno pročitajte

Bor je jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, a jedan od trovača je i arsen kojeg u vazduhu ima i stotinama puta više nego što je dozvoljeno. Snežana Šerbula, šef katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru, kaže da je velika koncentracija arsena i drugih teških metala posledica 120 godina rudarstva i metalurgije u tom gradu, i što je više proizvedenog bakra i zlata, to je više i arsena – najpoznatijeg otrova iz srednjeg veka.

Šerbula je u emisiji Njuznajt na N1 objasnila da se merenje arsena u suspendovanim PM 10 česticama u Boru vrši od 1993. godine, a da se dobijeni podaci analiziraju sa naučnog aspekta, objavljuju na sajtu grada Bora i Agencije za zaštitu životne sredine.

Dodaje da je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ radio studiju od 2015. do 2018. godine, kada su ustanovili da je smrtnost u Boru mnogo veća nego u ostatku Srbije, a da je životni vek Borana kraći za 10 godina.

Interesantno je, napominje gošća Njuznajta, da je studija urađena na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije, koja je utvrdila da Srbija beleži najveću smrtnost od aerozagađenja u Evropi.

Količinu aerozagađenja ilustruje podatak da je umesto dozvoljenih šest nanograma arsena po metru kubnom, najveća srednja vrednost bila 550, a podaci pokazuju da je maksimalna dnevna vrednost iznosila 5.400 nanograma po kubnom metru vazduha.

To su najsitnije čestice koje lako dospevaju u pluća i koje ugrožavaju najranjivije kategorije stanovništva – decu i starije, upozorava sagovornica N1.

„To je arsen kao najpoznatiji otrov iz srednjeg veka. Mi se dugogodišnje trujemo u Boru jer je arsenopirit prateći mineral rude bakra. Što je veća prozivodnja u Boru, što imamo više izvezenog bakra, zlata, plemenitih metala, to je veća koncentracija arsena u vazduhu“, rekla je Šerbula.

Dodaje, da to ne ugrožava samo stanovništvo Bora i okolnih mesta, već da pod uticajem ruže vetrova sitne čestice arsena lete do Zaječara, Bugarske, Rumunije.

Iako se za prisustvo teških metala najviše optuživala topionica u Boru, koja je trenutno zatvorena, Šerbula objašnjava da je problem ne samo u topionici već u 120 godina rudarstva i metalurgije u tom gradu.

Posledica iskopavanja bakra duže od veka su brojna flotacijska i rudnička jalovišta, sa kojih se rasejavaju sitne čestice arsena i drugih teških metala – olova i kadmijuma.

„Trudimo se da ta stara flotacijska jalovišta budu pokrivena zdravom zemljom, da budu zaštićena da to ne nosi onaj mali povetarac. Te sitne čestice lebde u vazduhu, odnose se i na poljoprivredno zemljište i biljke usvajaju to što je opasno, a to ide i u hranu, u lekovito bilje, u biljke koje se prodaju u našoj pijaci“, zaključila je profesorka iz Bora.

SourceN1

Ostavite komentar

Najnovije objave

GORAN VESIĆ: Deo pruga u veoma lošem stanju zbog toga što se decenijama nije ulagalo

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je, povodom pet iskliznuća iz šina vagona s opasnim materijama od početka...

Još priča na sličnu temu