Nova godina, stari problemi. Disanje na škrge zbog davljenja u dimu i smogu scenario koji preti da se nastavi.
Gornji Milanovac se uz Čačak poslednjih nedelja nalazi u vrhu liste zagađenosti vazduha. Očekivalo se da će se puštanjem u rad kotlarnice na biomasu situacija promeniti, ali je ona još gora.
„Toplana je napravljena na biomasu, ono što ne može da se opovrgne je da danima imamo gust dim i da je ceo grad obavijen, građani su se žalili danima, ovo traje mesec dana i niko se ne oglašava. Mi smo čuli da bela para nastaje prilikom sagoravanja biomase. Znamo šta je para, šta je dim. Nigde ne postoji dim kako kod nas, u dec 2021. smo imali 20 odsto manje zagađenosti“, rekla je Kristina Milošević iz stranke Zajedno.
Kako je rekla, čelnik opštinbe objasnio im je da su u zabludi.
„Morano da imamo svakodnevne merne jedinice, zašto je dim toliliki, koliko je štetan, ako direktor kaže da mu je garantovano da neće biti zagađenja, mi moramo da znamo da li je o tako. Kod nas je zagađenje vidljivo, imamo individualna ložišta, 18.000 automobila. Ali kada imamo ovakvu toplanu trebalo bi da bude smanjeno, ali osećamo da smrdi vazduh“, rekla je Milošević.
Ator aplikacije xEko Dejan Lekić kaže da se danas bolje diše i da su meteorološki uslovi povoljni da sklone zagađenje koje je svuda oko nas. Kako smatra, situacija u Gornjem Milanovcu je primer neodstatka poslednje karike u lancu.
„Skupština je imala novca da kupi prečišćivače, bez ijednog minuta o rasparavi o zagađenju, a građani nemaju novca da kupe. Mi smo im kupili od našeg novca. Oni rade u ambijentu sa ogromnim zagađenjem, a ne žele da pričaju oi tome“, kaže Žujović.
„Sem toga što implementiramo nešto, moramo da proverimo da li to menja stvari na bolje ili ih ne menja, ili su iste ili su postale gore. Toplane na biomasu ne popravljaju stanje sa koncentracijom suspendovanih čestica, već menjaju njihov sastav, koji nije toliko štetan po zdravlje. One su manje štetne za zdravlje, ali su podjednako štetne u smislu nadražaja disajnih organa. Neće biti dramatičnog smanjenja PM čestica u Gornjem Milanovcu jer biomasa gori, to je sagorevanje fosilnog goriva“, objasnio je Lekić.
Pulmolog Dejan Žujovisć postavlja pitanje – šta se tu stvarno loži?
„Da li je samo biomasa ili još neke stvari. Postoje standardi kakva biomasa mora da bude da bi ušla u gorionik, ako je blatnjava kao u Obrenovcu… Ovo je doba loših đaka. Ozbiljan problem u državi, imamo najveću smrtnost od aerozagađenja u Evropi, sa 175 preminulin na 100 hiljada stanovnika. Ne samo bolesti pluća, nego svih organa, možemo očekivati veću incidenciju infarkta miokarada, moždanog udara, češće respiratorne infekcije zbog kojih ljudi moraju da se jave doktoru“, kaže Žujović.
Pulmolog je upozorio da su brojna istraživanja potvrdila uticaj aerozagađenja na pojavu astme kod dece.
„Može da promeni genetiku deteta, da napravi promene u genetskoj strukturi, da imuni sistem ne može da usmeri na pravi način. Brojni su uticaji na decu, svaka 10 smrt bebe u državi je prouzrorkovana aerozagađenjem. Koliko imamo mernih stanica? Zašto je karta zelena, pa zelena je jer nemamo merne jedinice? Kad predsednik kaže to je zato što smo bogati, onda vidite da nije konsultovao nikog od stručnjaka da mu kaže da automobili učestvuju sa pet odsto u zagađenju, u Beogradu da prepolovimo broj automobila imali bismo smanjenje zagađenosti od 2,5 odsto“, dodao je Žujović.
Lekić je istakao da tri zaposlena rade analizu i prikupljanje pdataka na 39 stanica u Srbiji.
„Zamislite tri osobe koje treba da brinu o održavanju stanica i rade analitze. Srbija je pripremila pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, ima jedan poseban deo o kapacitetima, u tom delu se kaže da je taj broj preko 15. Ne možemo rešavati samo simptome, moramo da nađemo uzrok i da se bavimo njime, lako ćemo prečišćivače kupovati“, rekao je.
Podseća da smo mi evropsku regulativu koja se odnosi na smanjivanje emisija premenli u zakon, ali da ne primenjujemo dobar deo.
„Negde gledamo kroz prste, ono što je navedeno je da je potrebno primeniti regulativu koju EU primenjuje i smanjiti emisiju materija. Ima i mera koje se odnose na građane, zamenu individualnih ložišta, tačan broj se ni ne zna i malih kotlarnica.
