Propagandna svita sa čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogla bi se nazvati „Leteći cirkus“, jer podseća na Pajtonovce, doduše jedino po tome koliko je komična. Obilazeći fabrike po Srbiji, Vučić održava živom iluziju zlatnog doba. Da je istina manje smešna, a više tragikomična svedoče i fotografije praznih pogona nemačke kompanije Brose u Pančevu koju je predsednik Srbije obišao.
Izgradnja fabrike koja se bavi proizvodnjom delova za automobile počela je još u martu 2020. godine, a od jula ove godine u pogonu radi više od 350 zaposlenih, bar tako kažu zvanični podaci. Na fotografijama koje su dostavljenje portalu Direktno vide se prazni pogoni, koji rade sa ne više od 20% popunjenosti.
Kao i svaku do sada, predsednik Srbije je kompaniju Brose srdačno nahvalio. Istakao je da u tabrici radi 41 odsto visokokvalifikovanih radnika, a da su plate „višestruko veće od prosečnih u zemlji“. Koliko je tačan iznos tih „višestruko“ većih plata, javnosti nije poznato. Nije ni poznato zašto je pogon sablasno prazan, i zašto više podseća na napuštenu fabriku, a ne na tek izgrađenu.
Istini za volju, obećano je da će do 2025. godine biti zaposleno 1.1000 radnika, a da li će to obećanje dato Pančevcima biti i ispunjeno, ostaje da se vidi. Ono što je činjenica jeste da su i radnicima italijanske fabrike Geoks obećana nova radna mesta, nakon što je investitor rešio da zatvori fabriku. Od tog obećanja ostala je samo još jedna prevara radnika u Srbiji, a od novih radnih mesta za bivše radnike Geoksa ni traga ni glasa.
O
bilazak fabrika kao udarna pesnica propagande vlasti radi se po ustaljenom šablonu. Zvezda performanska je naravno onaj koji vedri i oblači po Srbiji, otvara fabrike, pruža med i mleko, popločava pločama zlatnog doba, i ponekad prisvoji po koju zlatnu kamilu, sebi za dušu. Za njim idu novinari, odnosno srč imaginarijuma i fotografi, kako bi ugođaj bio upotpunjen. Kada se fabrika otvori, obećavaju se velike plate, na hiljade radnih mesta, fenomenalni uslovi i slavi se još jedan pogodak politike SNS i njenog nepogrešivog vođe.
Kad odleti leteći cirkus – doleti realnost, a to su otpuštanja, prazni pogoni, neispunjena obećanja i plate koje su daleko od „višestruko većih“ od prosečne. Jer za vlast realnost nije ni bitna, bitno je da oko kamere zabeleži iluziju, da se iluzija ispere u mozgu građana kroz udarne pesnice režima, ponekad pogrešno nazvane mediji, a šta nakon posete ostaje, to nikoga ne zanima.
Posle se čudimo što nastaje SNS paradoks. Paradoks u kom se nikad bolje nije živelo, a cene nikad veće. U kom nikad manje nezaposlenih, a nikad više siromašnih, nikad veće plate, a nikad manji standard. Valjda je sve to posledica zlatnih pahuljica koje Vučić svuda za sobom prosipa, a koje se ne jedu. Dovoljno su lake da lete svuda okolo, a nedovoljno teške da od njih obični građani osete bilo kakav boljitak.
