Tomislav Lovreković, autor skandaloznog dokumentarca po narudžbini Aleksandra Vučića, u kom targetira političke protivnike naprednjačkog lidera kao neprijatelje Srbije, ne baš tako davno bio je i sam protiv politike svog aktuelnog gospodara, te se u jednoj emisiji privatne novosadske televizije pojavio u majici sa natpisom „Vučiću, pederu!“ Ipak, to nije najgore, jer je Lovreković svojevremeno zapretio Vučiću da će da završi kao Benito Musolini, vođa fašističke Italije.
Nakon negodovanja voditeljke da je takav nastup nedopustiv, Lovreković se složio sa svojim sagovornikom da je na majci jedina nepristojna reč „Vučiću“, te se izvinio LGBT populaciji na poređenju sa njim.
Lovreković je, inače, osoba koja je bacila kokošku na Mariniku Tepić, a zbog pretnji upućenih potpredsednici SSP boravio je i u zatvoru.
Ipak, niko od optuženih opozicionih prvaka, novinara, medija i nevladinih organizacija u dokumentarcu nije nikada izgovorio reči kakve je Lovreković uputio Aleksandru Vučiću, te da je bio iole pošten i osoba od integriteta, trebalo je sebe da ubaci u film, kao nekog ko preti životu naprednjačkom vođi.
– Gospodo, nemojte zaboraviti jednu stvar. Na vlast ste dolazili kao srpska, pre svega, pa tek onda napredna, pa tek onda stranka. Svojim potezima dokazali ste da niste ni srpska, to pogotovo niste, pa niste ni napredna, a još ste manje stranka. Vi ste kult vođe jednog pomahnitalog, bolesnog, poremećenog čoveka. Jednog kvislinga, jednog izdajnika, jednog gospodina koji je dozvolio da klečimo i da smo srećni što klečimo. Tako ste došli na vlast, razmišljajte kako takvi odlaze… Negde kucajte „kraj Musolinija“ na YouTube-u, pogledajte samo kako je završio. Nećete ni vi mnogo bolje od toga – zaključio je Lovreković.
Podsetimo, Musolinija su zajedno sa njegovom ljubavnicom Klarom Petači u selu Dongo na jezeru Komo, kod mesta Đulino di Mecegra, 28. aprila 1945. uhvatili italijanski partizani pri pokušaju bega u Švajcarsku. Streljan je po kratkom postupku, a narednog dana Musolinijevo telo, zajedno s telima drugih poznatih fašista, obešeno je naglavačke u mestima Komo i Milano.
No, ako se baci pogled na Lovrekovićevu biografiju, može se videti da sve uloge, uverenja, poslovi u kojima je bio ga nisu držali dugo. Tako u belešci o autoru na „Peščaniku“, o Lovrekoviću koji je nekada pisao za ovaj sajt građanske orijentacije, stoji:
– Nekada bio dopisnik Blica, dok nije shvatio da su lični interesi ispred javnih, a politički dilovi imaju prioritet u odnosu na profesionalne izazove. Nekada bio član LDP-a, dok ono istorijsko “oko suštine nema kompromisa” nije doživelo transformaciju u “u kompromisu nema suštine”. Nekada se bavio sportskim novinarstvom, dok nije shvatio da će u ovom društvu “šeme” (ove domaće) uvek biti bitnije nego “mušeme” (evropske, šampionske). Nekada se ponosio što živi u srpskoj Atini, sve dok se ona nije potrudila da izgubi ono “atinsko”, a isforsira ono sirovo “srpsko”. Građanin Srbije. Kako stvari stoje, verovatno će uskoro moći da se kaže: “Nekada bio građanin Srbije”.
Kako se u dokumentarcu ostrvio na one sa kojima je do juče bio, tako će sutra opet možda da okrene ćurak i od nekog ko trenutno „brine o sudbini Srbije“, postaće opet njen „neprijatelj“.
