Predsednik Srpske Desnice Miša Vacić dao intervju za medij najvećeg desničara među ruskim oligarsima Konstantina Malofejeva!

0
46

Predsednik Srpske Desnice, Miša Vacić, dao je intervju za ‘Carigrad TV’, medij jednog od najvećih ruskih oligarha Konstantina Malofejeva, čoveka koji je finansirao dolazak svetog Ognja iz Jerusalima u Beograd.

Malofejev važi za velikog patriotu i pristalicu predsednika Rusije Vladimira Putina i njegove politike.

Njegov Fond Svetog Vasilija Velikog finansirao je avion kojim je za Uskrs iz Jerusalima prenet blagodatni Oganj. Dva visoka funkcionera Fonda išla su sa srpskim Odborom za prenos blagodatnog Ognja u Jerusalim i dopratili do Hrama Svetog Save u Beograd.

Intervju prenosimo u celosti:

Znam da je tvoj pokret, da si ti lično bio inicijator ovih murala na zidovima po Beogradu, Novom Sadu, Motorole u Beogradu, Putina i tako dalje. Zašto si baš počeo da se baviš tom Donbaskom temom, zašto si posvetio murale tim Donbaskim junacima?

Meni je to prirodno. Ja sam neko ko od kada zna za sebe volim Srbiju i srpski narod, a isto tako i Rusiju i ruski narod. Mislim da smo u nekoj dalekoj prošlosti bili jedan narod i da smo danas dva najsrodnija naroda. Problematika koja se događala u Ukrajni još pre Majdana i sa početkom Majdana je mene od samog tog početka svrstavala na stranu protiv Zapada za Rusiju, jer i u Srbiji se ja borim protiv neoliberalnog koncepta Evropske unije i NATO pakta, a za duhovni i narodni koncept suverene demokratije koji je u Rusiji. Znači mi smo i slovenska duša, jedna pravoslavna vera, sličan jezik. Bolelo me je što narod koji ja smatram faktički Ruskim, Ukrajinci, želi da se okrene protiv svoje matice, jer dobro znam istoriju da je Rusija i nastala u Kijevu – Kijev je majka svih ruskih gradova. Mi Srbi smo to doživeli stvarajući od nas veštačke nacije Bošnjake takozvane ili Makedonce ili Crnogorce ili Hrvate, gde su upravo Hrvati i Crnogorci nastali na negaciji srpstva, Srbina. Oni nemaju svoj indentitet već mržnju prema Srbima. Tako ukrofašisti, nacisti, banderovci, oni nemaju ništa svoje osim mržnje. Njihov gradivni element je mržnja prema samom sebi, prema Rusiji, zbog klanjanja Zapadu. Tako da za mene je to bilo jedan – jedan, preslikana situacija ustaše u Hrvatskoj i banderovci u Ukrajini, i moj zdrav razum, solidarnost i sva osećanja slobodoljubiva i pravdoljubiva i istinoljubiva i čovekovoljubiva su nalagala da podržim vašu borbu. Ja sam čovek koji je prvi u Srbiji promovisao zastavu Donjecke narodne republike i Novorusije. Tako što sam je prvi od svih ljudi u Srbiji napravio veliku i pošto imam puno prijatelja među Delijama, Grobarima, Radovcima ja sam tu jednu veliku zastavu dao prijateljima Delijama, pa kad igra Partizan dam prijateljima Grobarima. Sada mislim jako brzo nakon toga godinu dana svako je imao svoju zastavu, ali prva je nastala od mene. Takođe prve majice koje su nastale u Srbiji sa motivima zastave Donjecke republike i Novorusije sam ja napravio i prodavao po istoj ceni kao što me je koštala i izrada. Lično da nisam imao obaveze, jer sam se bavio politikom 2014. kada je kod vas počeo građanski rat, ja sam izlazio sa svojim pokretom 1389 na lokalne izbore i nisam mogao da dođem da budem dobrovoljac, inače bih došao i podržavam sve Srbe koji su bili dobrovoljci. Zahvalan sam Rusima koji su bili dobrovoljci u Bosni i Republici Srpskoj i na Kosovu. Ali ono što sam ja mogao da uradim to je da promovišem istinu o odbrani vašeg naroda i zato sam pustio u narod jer sam do tad imao razvijen koncept patriotskih srpskih majci i neke svoje brendove iza kojih sam stajo ja. Onda sam samo to sve presvukao u lik Novorusije i Donjecke narodne republike bez želje za materijalnom koristi, već samo sa namerom da nerviram Zapadne špijune ovde i poslušnike, da bukvalno obučem srpsku omladinu u te majice i mislim da mi je uspelo jer sam ih proizveo više hiljada, sigurno i deset hiljada. Kažem po nabavnoj ceni prodavajući. E sada da kažem ta moja marketinška bitka za istinu o borbi ruskog naroda na jugoistoku Ukrajine, ne samo na jugoistoku Ukrajne nego uopšte od Odese, Harkova, svuda, Krima, je nešto što sam na svim nivoima pratio i preko portala koji su mi bliski sam uvek davao direkciju da se drži, veliča ruska strana i da se brani ruska pozicija i samim tim kroz miks svega toga pošto je danas vrlo popularna ta strit art ulična umetnost sa muralima, to je kultura koja postoji u našem narodu kada pogine neki navijač ili neki znamenit čovek, slično imaju i Irci u severnoj Irskoj, u krajevima gde su se vodili građanski ratovi i borbe, mi usled neimanja našeg sada nekog rata gde se borimo, mi imamo zamrznut konflikt na Kosovu i u Bosni ali nema borbe. Mi smo imali sto posto solidarnost sa vama i onda je bio najprirodnije da te vaše junake, koji su i naši junaci jer se bore za istu stvar i mi smo pratili njihovu borbu injihov put i znamo sve o njihovim životima, o njihovim jedinicama Somali i Sparta i uopšte i o drugim junacima da ih veličamo jer mi smatramo da smo u istom ratu za odbranu dobra, istine i pravde, znači mi Srbi, Rusi, Sloveni uopšte i protiv neoliberalnog koncepta koji ubija čoveka, kapitalizam, fašizam, nacizam, sve te pošasti modernog zapadnog elementa koji je materijalizam, individualizam da otuđuje ljude jedne od drugih. Dok mi imamo kocept zajednice, mi Sloveni, i onda naša zajednica srpska povezana sa zajednicom ruskog mira, kako vi kažete ruski svet u probuđenoj ruskoj vesni, ruskom proleću je bio najprirodniji, kao što znam da Rusi vole naše generale, mi volimo vaše junake i zato sam ih oslikao. Ljudi koji žive oko tih murala su ponosni. Dakle i u Novom Sadu i u Beogradu, ja znam od komšiluka da su ponosni što se na tom zidu nalaze ti murali. Inače kraj u Novom Sadu gde sam ja organizovao, platio da se nacrta Mihail Tolstih – Kivi, pored se nalazi i mural ruskog pilota koji je oboren u Siriji, mural ruskog cara Nikolaja. Tako da ovde gde je Arsen Pavlov – Motorola, 100m pored je Putin, tako da faktički su grupisani. To su ta naselja upitanju je Detelinara i Fontana, naselja koja su onako malo buntovnija sa jačim nacionalnim uporištem u narodu i izraženom rusofilskom svešću. Tu ćeš videti da svi ljudi na kolima imaju Georgijanske lente, da nose majice sa ruskim motivima i prosto to je naša borba, nije samo vaša.

Spomenuo si Kosovo, znači ti si bio duže vreme savetnik ministra za Kosovo i Metohiju. Koja je sad tvoja procena, šta bi sad ti savetovao možda za predsednika ili kako bi ti procenio kao stručnjak za tu temu, ti si bio dole više puta, o sadašnjoj situaciji kako bi procenio i šta da se radi?

Pa treba da se nastavi sa pomoći i da se ta pomoć uveća koju država pruža dole srpskom narodu. Mislim da se u zadnjih par godina uradilo dosta dobrog ali više nije dovoljno. Ja kao neko ko je bio tu i video sa kojim se sredstvima raspolaže uveren sam da bi broj Srba na Kosovu i Metohiji mogao jako lako da se uveća, ja imam konkretno neke projekte ali problem je Evropa koja nam brani. Ona za povratak Srba koji su prognani, interno raseljenih lica, odmah govore da mi želimo da vršimo kolonizaciju Kosova. A sa druge strane celu Evropu naseljavaju migrantima i govore da je preseljavanje uopšte kretanje naroda ljudsko pravo. Pa imaju onda i Srbi po tom osnovu ljudsko pravo da mogu da se nasele na svoja ognjišta sa kojih su proterani terorom i zločinima i ne samo prognani Srbi kojih je oko 250.000 u centralnom delu Srbije, van Kosova i Metohije, pošto je Kosovo Srbija, nego i drugi Srbi koji nemaju alternativu za dalju budućnost, jer žive kod roditelja, nemaju posao, jer ne privređuju nego idu u kladionice, dangube u životu, bleje, ne rade ništa. Oni svi mogu da se nasele na Kosovo i Metohiju da bi im država pružila subvencije i pomoć i podsticaj za poljoprivredu, jer stranka čiji sam sad predsednik se inače i najviše zalaže za pomoć poljoprivrednicima, privrednicima i malim i srednjim preduzetnicima, pošto mislimo da je budućnost opstanka u proizvodnji. Kosovo treba da bude najjači primer pokazivanja kako Srbin može da zarađuje velike pare od poljoprivrede. Država da mu garantuje onda otkup i da se stanovi koji se prave, povratnička naselja, što radi država, ali kažem može mnogo više i treba, kada se mi budemo pitali biće mnogo više. Da se daje subvencija određena mladim bračnim parovima na besplatno korišćenje, pa ako dobiju decu u određenom periodu, potpiše se ugovor da onda mogu i da otkupe to. Faktički ti država da seme, sa kojim proizvodiš poljoprivredno dobro koje prodaješ dobijaš velike pare, zauzvrat dobijaš stan. Samo populacijonom politikom možemo odbraniti Kosovo i Metohiju. Naravno, bitna je i diplomatija, bitna je i bezbednost Srbije da se jačaju oružane snage i zato je dobro što Republika Srbija sarađuje sa Ruskom federacijom po pitanju modernizacije naoružanja i tenkova i migova i vojnih vežbi i svega, ali to mora mnogo više. Zato se Srpska desnica zalaže za obavezno vraćanje vojne obuke i ako je sad stiglo deset transportera, dvadeset tenkova mi bismo da bude pedeset, sto. Ako je stiglo četiri miga ili dvanaest migova, mi bismo da ih bude duplo više. Znači podržavamo aktuelnog predsednika u ovome što za sad radi, za razliku od drugog dela opozicije koji ga osuđuje zbog militarizacije zemlje, ali bismo mi to radili, sprovodili još više i mislimo da je dobro, a da ulaskom Srpske desnice u institucije će se unaprediti još više sama veza između Srbije i Rusije.

Spomenuo si Kosovo i Srbe koji su tamo, ali postoji i regija koja se naziva Preševska dolina. I za tu Preševsku dolinu ako je neko čuo u Rusiji za Medveđu čuo je zbog te doline. To nazivaju i istočno Kosovo. A sad tvoja stranka prvi put ide tamo na lokalne izbore. Reci mi kakva je sad situacija u Medveđi, uglavnom to se samo spominje u Ruskim medijima samo u tom kontekstu, znači šta, kako, koliko živi Srba tamo, kako stoje stvari sa biračkim spiskom.

Takozvana Preševska dolina kao geografski pojam ne postoji, jer nije reč ni o kakvoj dolini. Bili ste dole zajedno sa mnom i videli ste da je reč o brdsko planinskom predelu i tu su Srbi apsolutna većina u Medveđi, u Bujanovcu su Srbi 50%-55%, Šiptari oko 40% i ima oko 5% Ciganske manjine koja je naklonjena Srbima. Znači tih 55% Srba i 5% Cigana to je nekih 60% naspram 40% Šiptara. U Medveđi je njih 5%, a nas 95%. problem je Preševo, gde u Preševu ima njih 95%, a nas 5%. Ali Preševo je mesto sa vrlo malim brojem stanovnika, koje se samo faktički nalazi u mestu Preševo i samo par sela okolnih. Tu je problem što međunarodni deo auto-puta ide kroz tu teritoriju, ako bi i došlo do bilo kakve razmene teritorije, za šta mi nismo. Mi smo za očuvanje celovitosti i nedeljivosti teritorije Republike Srbije. Bitno je da im se ne da taj deo gde je auto-put, znači to je stvar oko koje nema kompromisa. A sad neka razmena na teritoriji stanovništva sa stvarima na Kosovu i Metohiji oni nemaju šta da dobiju u Medveđi jer smo mi većina, nemaju šta da dobiju ni u Bujanovcu jer smo mi većina, negde gde su oni gotovo 95% je jedino Preševo ali opet ne možemo da menjamo naše za naše, celo Kosovo i Metohija je naše. Mi smo pre 100 godina imali gotovo period od godinu i po dana naše srpske uprave u Skadru, u Draču, kao što je Rusija izlazila pre 100 godina na jedne druge granice kada je i Finska bila deo Ruske imperije. Isto tako je Kraljevina Srbija izbijala i na more i držala gradove koji su istorijski naši prestolni gradovi. Naš car Dušan Silni je rođen u Skadru, a danas je Skadar deo Albanije tako da mi možemo razmenu teritirija faktički da radimo sa Albanijom, ne možemo sami sa sobom, to nije prirodno. A i dalje postoji oko 100.000 Srba koji su tu u Albaniji koji žive pod diskriminacijom, terorom, ne daje im se i osporava im se njihovo Srpsko pravo. Tako da Medveđa je pozitivan primer gde narod izrazito pozitivno reaguje. Naša kampanja se zove “Za domaćinsku Medveđu“ i to je ono što mi jesmo. Tradicionalisti, patriote, domaćini, rusofili, pravoslavci i mislim da u toj ruralnoj i rustičnoj sredini van centra Beograda će Srpska desnica biti najveće iznenađenje. Jer sam centar Beograda je anti-srpski, anti-ruski, anti-civilizacijski, tu su neki čudni ljudi i tu su te lažne elite sa Tvitera, o njima ne bih trošio mnogo reči ali ona prava Srbija koja je svuda drugde, ona prepoznaje Srpsku desnicu i staje uz nas i nama odbori niču iz nedelje u nedelju. Mi postojimo nepunih godinu i po dana, čini nas 24 organizacije, imamo 23 odbora. Do kraja oktobra naša prognoza je da ćemo imati preko 55 odbora. Što je najjasniji pokazatelj da smo prava narodna snaga.

Spomenuo si da su Albanci u Medveđi u apsolutnoj manjini, znači ali ranije su oni govorili da oni imaju više od tih 5%, da imaju oko 30%. Kako se došlo do promene u tom biračkom spisku?

Tako je. Oni su bili 30% zato što su to fiktivni stanovnici koji su bili upisani na starom popisu. U međuvremenu tih 30% je, od kada je izvršena anketa od strane Republike Srbije ko živi stvarno tu 6 meseci, a ko ne živi obrisan je. Jer veliki broj njih je otišao u inostranstvo i na Kosovo i Metohiju i ne žive u Medveđi. Oni tu bukvalno ne žive. Ko nije došao za 6 meseci ni jednom on je obrisan. Nema potrebe da bude tu, on je fiktivni stanovnik. Znači Srbi žive, oni ne žive. I Srbi i Šiptari, svako ko ne živi stvarno tu je obrisan. I onda smo došli do toga da je Srba 95%, a njih 5%. jer u suprotnom oni žive u inostranstvu, a vode se da žive tu. To je situacija kao što je u Srebrenici. U Srebrenici su 90% Srbi, a 10% Muslimani, a pošto su se Muslimani iz celog Sveta prijavili u Srebrenici, a ne žive tu onda izađe da nas ima 50-50. 6000 Muslimana iz celog sveta glasa poštom u Srebrenici. To je zakon samo za njih, a ne za Srbe. Zakon koji je Evropska Unija donela, pošto je Bosna zvanično protektorat. Ona ima visokog komesara za Bosnu i Hercegovinu koji je iznad svakog zakona, koji je iznad i vlade i skupštine i predsednika i predsedništva Bosne i Hercegovine iznad svega. I šta taj komesar napiše to je kao kolonijalni upravitelj, kao kolonijalna uprava.

Što se tiče spoljne politike Srbija je opkoljena zemljama Evropske Unije, zemljama NATO pakta, da li je uopšte moguće da se vodi ikakva alternativna politika, a da ne budete pod sankcijama?

Austrija je opkoljena zemljama NATO, a nije u NATO-u. Švajcerska je okružena zemljama NATO-a i Evropske unije pa nikom ništa. Norveška nije u Evropskoj Uniji i ništa joj ne fali, a okružena je zemljama Evropske Unije. Ona vazda nastoji da se širi nauštrb dobrog, ali to ne znači da dobro treba da joj se pokori. Mi imamo samo jedan problem u geopolitici, nemamo izlaz na more i buduća srpska politika i geopolitika mora da se zasniva na tome da se izađe na more, da li u Crnoj Gori ili bilo gde drugo, mi moramo da izađemo na more. I kad izađemo na more, onda možemo da se smatramo suverenom zemljom. Sada smo u teoriji suvereni, a u praksi zavisimo od komšiluka. Eto i ti Ruski migovi su putovali po godinu i po dana jer ne daju da se prođe kroz vazdušni prostor okolnih zemalja. Znači, mi lako možemo biti izloženi pritisku i sankcijama, ali zato je dobro balansiranje, mudra politika, polako raditi na sebi, razvijati ekonomiju, dakle mudrost, strpljenje, vreme i jasan cilj. A Srpski cilj mora biti da izađe na more, jer ono što je bio spas u Siriji i što je jedna prekretnica u globalnoj politici, to je Ruska intervencija koju podržavam maksimalno. U potpunosti sam ne u saglasju, nego vatreni navijač toga što su se Putin i Bašar El Asad dogovorili, ali uslov tj. mogućnost da dođe do tog dogovora je bilo to što Sirija ima izlaz u teritorijalne međunarodne vode. Znači da nema toga Rusija ne bi mogla da pomogne. Ja sam pomno pratio da kada je krenula prva trasa pomoći brodova, NATO je stavio embargo kroz Bosfor i Dardaneli. Onda ste vi iz Sant Petersburga i Murmunska išli oko cele zapadne Evrope, oko Francuske, Španije, kroz Mediteran da bi došli tamo. Ili avionima kada ste išli preko vazdušnog prostora Irana, Kaspijsko more da bi došli do Sirije. Jer nezgodno je kada si okružen zemljama koje su saveznice Amerike ili sateliti Amerike ili NATO-a, kao što je Turska, kao što su mnoge zemlje na Balkanu. Mi znamo naš put. Naš put je da Srbija bude suverena i na tom putu ćemo naći način da se izborimo uz pomoć prijatelja iz ostatka slobodnog sveta, gde na prvom mestu vidimo Rusku federaciju, Kinu i Indiju.

Vi ste stari prijatelji, zna se da odavno poznaješ Aleksandra Vučića sadašnjeg predsednika. Sada ima dosta špekulacija gde ide Srbija, da li je on balansira, da li je svrstava na jednu stranu. Kakvu ti imaš procenu, percepciju o svemu ovome?

Ja jasno tvrdim i to tvrdim sa vrlo jasnim dokazima da Srbija u zadnjih sedam godina nikad nije bila više okrenuta Rusiji. Podignut je spomenik Ruskom caru, sređeni spomenici Ruskim oslobodiocima, vraćene ulice ruskim generalima iz velikog otadžbinskog rata, uvećan je broj vojnih vežbi sa Srpskom i Ruskom vojskom, ekonomska saradnja Rusije i Srbije je podignuta, trgovina, robna razmena, razmena đaka i umetnika. Po prvi put imamo velike projekte u filmovima. Besmrtni puk, 9. maj se danas već godinama slavi, podržan od strane vlasti. Sad je postao od ove godine i državni praznik u Srbiji. Gde je u dvadeset gradova organizovana šetnja Besmrtni puk i razne ceremonije. A ranije smo bili progonjeni zbog rusofilstva za vreme Demokratske stranke. Znači postoji sa jedne strane očigledno prorusko, pošto naš narodi cela javnost naginje ka Rusiji, sada je to i prihvaćeno od strane institucija i mi učestvujemo u svemu tome već godinama. Naša delegacija polaže vence, učestvuje u prvom redu u maršu, barabar sa ministrima stoje i funkcioneri Desnice. Tako da to su stvari koje su ranije bile nemoguće za vreme vladavine žutih. O Rusiji se u medijima govori najlepše, kao spasiocu, zaštitniku slobodnog sveta. Vladimir Putin je dočekan pred 200.000 ljudi u Beogradu samo da bi se pozdravio kod Hrama Svetog Save, znači stvarno neke neverovatne stvari, tako Srbi ne bi pozdravili ni jednog drugog predsednika ni jedne zemlje. To su činjenice. Aleksandar Vučić da ne želi da se sve to desi, to se ne bi ni desilo. A da li on balansira… Nazovite to kako želite, ja vidim da za razliku od onih koji su bili slepi poslušnici Zapada, sluge njihove i vodili antisrpsku politiku, da sada mi imamo jedan zdrav rezon, gde ima mesta i za jedno i za drugo. Znači da se i Zapadu koji nam je mnogo zla naneo ukaže jedno diplomatsko poštovanje, a da se ljubav i pravo prijateljstvo prikazuje prema onom ko to zaslužuje, a to je u ovom slučaju Ruski narod i Ruska država i njen predsednik. Srpska desnica bi to još više ojačala, da još tešnje budemo povezani sa Rusijom, ruskom državom i ruskim narodom, ruskom crkvom, ruskom dušom i ruskom kulturom. Mnogo sam video kroz institucije kada sam bio savetnik u Vladi, koliko je to sad sve uvećano, a postoji prostor i za još više. Tako da nema sumnje da će biti u budućnosti još tešnja saradnja. I siguran sam da za razliku od svih prethodnih političara, Aleksandar Vučić lično gaji velika, pozitivna osećanja prema Rusiji. Govori dobro ruski jezik, njegova deca govore ruski jezik, njegova cela porodica zna ruski, zna fantastično rusku istoriju. Pitanje je koliko smo mi ranije za vreme Tadića bili prosrpski, a kamoli proruski. Danas je naš interes da se prvo bavimo Srbijom, sobom, a kroz bavljenje samim sobom dolazi da se bavimo i svojim prijateljima. Samo i ti prijatelji moraju da nam pomognu. Mislim da ruski element u Srbiji ne radi apsolutno ništa i da trenutno mi dajemo mnogo više u toj saradnji, da je jednosmerno, Srbija daje sebe Rusiji, a da nam Rusija ne uzvraća u reciprocitetnom, što me vrlo boli, jer mi u vama vidimo lidera slobodnog sveta i zaštitnika malih naroda i još smo braća. Znači morate, ako se Amerika i Evropska unija toliko trudi, da kroz svoje medije, da kroz svoje nevladine organizacije, mrežu, da kroz svoje lobiste utiču na političare, utiču na kreiranje svesti, a vi ovde već imate da vas svi Srbi vole, a imate liberalni Sputnjik, nemate Rusku televiziju, nemate otvorene pro ruske nevladine organizacije ili neku stranku iza koje bi Rusija malo jače stala. U redu je saradnja Jedinstvena Rusija – SNS, ali SNS kako ste sami rekli da li balansira, a Srpska desnica igra otvoreno pro ruski i na nivou lokala. Aleksandar Vučić je prerastao SNS, on je sada predsednik i Socijalista i PUPSa i Vulina i raznih partija. Znači on je predsednik deset stranaka faktički sa tom svojom politikom prevazišo je SNS, a Srpska desnica ima jasnu pro rusku politiku i mislim da u ruskoj političkoj eliti treba da se pojavi neko. Eto čuli smo da su nama jako slični Pravedna Rusija, da treba da se razvija partnerstvo jer ne može da se Rusko – Srpski odnos svodi na Jedinstvenu Rusiju i SNS. Neophodno je da se tešnje povezuju i drugi desni elementi koji postoje, jer kao i što kod vas ima izdajnika i kod nas ima izdajnika. I oni ne sumnjam da jako dobro sarađuju sa Američkim i Britanskim ambasadama, zašto onda ne bi ovi koji su malo tvrđi nacionalisti i patriote isto sarađivali na obostranu korist u borbi za isti cilj.

Pomenuo si Rusku neaktivnost, a u isto vreme Zapad priča kako je Rusija porasla ovde, njen uticaj, Ruska pretnja, Ruska meka moć zauzvrat u Srbiji. Da li je Rusija nešto zauzela?

Ništa Rusija nije zauzela, to što oni rade to je paranoja, oni su do juče bili kolonijalni upravnici Srbije i po sistemu ogledala, autoprojekcije, zamišljaju sada zato što se Srbija malo oslobodila Zapadnog uticaja i zato što je Srbija malo suverenija, jer ne topi tenkove nego kupuje ruske tenkove, migove i vraća se da se izvozi da se ne gase fabrike. Da se budi nacionalizam, da se obeležavaju dani kao što je 9. maj. Oni to doživljavaju kao Rusku okupaciju. To nije Ruska okupacija, to je Srpsko oslobođenje. Jer mi ako skidamo Zapadne okove, normalno je da ih menjamo za jedan Ruski štit. Samo što smo mi trenutno malo skinuli okove, a taj štit još nije stigao. Nama je neophodno više ulaganja Rusije i u energetski sektor Srbije, i u medijski sektor Srbije i u bezbednosni sektor Srbije i ovom prilikom apelujem na Rusku političku elitu da im treba veoma malo da bi ovde dobili mnogo. Dok Amerikanci sa mnogo, ovde i dalje ne dobijaju ništa.

Ostavite komentar