22 C
Belgrade
utorak, 17 maja, 2022

PREDLOG O KVOTAMA ZA IZVOZ RACIONALAN: Ulje će svakako poskupeti jer će tražnja porasti

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Agroanalitičar Žarko Galetin izjavio je da je predlog „Žita Srbije“ da se uvedu kvote za izvoz pšenice, kukuruza i ulja, a slobodan izvoz brašna racionalan i da se o njemu lako može postići dogovor.

„Predlog je dobar i racionalan jer imamo dobre bilanse ovih žitarica i mislim da je već u startu trebalo doneti odluku kojom bi se kotirale količine za izvoz. Time bi se omogućila praćenja odliva tih roba iz Srbije, kako se ne bi ugrozila domaća prehrambena sigurnost i da se dobije izvozni kanal kojim bi se rasteretile zalihe, a našim proizvođačima i trgovcima obezbedile dobre zarade, s obzirom na to da danas imamo istorijski rekordne cene žitarica i uljarica“, rekao je Galetin.

- Advertisement -

Ocenio je da su predložene količine za izvoz po 350.000 tona pšenice i kukuruza u skladu sa predviđenom dinamikom izvoza, kojim bi se rasteretili naši silosi i magacini i postigao dobaar izvozni rezultat. „Na kraju krajeva, naša logistika nije spremna da dostavi neku mnogo veću količinu te robe na istovarna mesta, pre svega u luku Konstanca kada je reč o kukuruzu, a i pšenici koja će ove godine, s obzirom na prošlogodišnji veoma dobar rod, postići veoma dobar izvozni rezultat“, rekao je Galetin.

Ocenio je da srpska poljoprivreda ima toliko suficita u spoljotrgovinskoj razmeni da ne postoji loš scenario u kojem mi ne bismo bili u stanju da prehranimo sami sebe. „Čak i u slučaju suše, kao prošle godine, imali smo soje i kukuruza ne samo za svoje potrebe, nego i za značjan izvoz. Zato treba voditi politiku racionalnih zaliha“, ocenio je. On je rekao da zbog rata u Ukrajini treba očekivati velike i dugoročne potrese na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda. „Prema podacima ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede, oni će zasejati 30 odsto manje površina, uz redukovanu agrotehniku, što može dovesti do značajnog podbačaja kod svih primarnih poljoprivrednih kultura, a svet će najviše osetiti manjak pšenice i suncokreta, odnosno suncokretovog ulja i sačme“, rekao je Galetin. Naveo je da su naši proizvođači, koji se uvek rukovode tržišnim kretanjima i cenama na svetskoj pijaci, već reagovali planom povećanja setve uljarica. 

„Prošle godine je bilo nešto malo više od milion hektara pod kukuruzom, 237.000 hektara pod sojom i 213.000 hektara pod suncokretom. Pretpostavka je da će uljarice sada zauzeti veće površine, nauštrb verovatno kukuruza, pa bi njega bilo 950.000 hektara, a suncokreta i soje po 240.000 do 250.000 hektara“, očekuje Galetin. On smatra da će suncokretovo ulje svakako poskupeti, jer će tražnja porasti, zato što će faliti količine iz Ukrajine koja je najveći svetski proizvođač te robe, pa će zemlje koje neće moći da zatvore svoje bilanse povećati tražnju za uljem. 

- Advertisement -

Mlinari na korak od odluke da zaustave proizvodnju brašna 

Kako je država pre mesec i po dana spustila rampu za izvoz brašna, mlinari su se našli u ozbiljnom problemu. A skladišta su puna. „Mi imamo oko 1.500 tona brašna tipa 500 i 850 u zalihama, pre svega, silosima i magacinima. To nam u ovom trenutku stvara dodatni problem pošto su te zalihe na nivou koji nikada ranije nismo imali. Dovodi do toga da razmišljamo da na kraći period zaustavimo proizvodnju bez obzira što imamo dovoljno sirovina i do iza nove žetve, a kao što se zna žetva stiže za dva meseca“, kaže za RTS Predrag Đurović iz „Žitoprometa Mlin“ iz Sente. 

Zabrana izvoza žitarica, ulja i brašna imala je smisla kada su počeli geopolitički potresi zbog sukoba u Ukrajini koja je veliki izvoznik žita, smatraju u Privrednoj komori Srbije. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, ističe da koliko god pričali da smo poljoprivredna zemlja i da imamo svega, to se ne vidi kada krene kriza. „Ljudi navale na rafove, oni fizički ne mogu da se napune i onda kada vidite da nema brašna onda ćete da kupite šećer, ulje i tu kreće krizni stampedo.

Da bi se to sprečilo država je uvela dobru meru i napravili smo stabilnost. To je trajalo neko vreme, ali već posle treće nedelje se smirila i sada je krenuo pad tražnje“, poručuje Bogunović. Naglašava da brašno ne može da se lageruje na duži vremenski period, jer kad krene lepo vreme kreće i žižak da radi. „Pored toga kod brašna cena je sada jako dobra i treba je iskoristiti. Imamo i tradicionalne kupce koji su oslonjeni na nas. Nije lako doći do kupca. Ovu situaciju koristi Mađarska, Bugarska, Hrvatska. I Makedonija ima mlinove“, kaže sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

- Advertisement -
Source021
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti