Najtraženiji kurs na Jejl Univerzitetu je kurs o tome kako se biva srećan. Kada ljude pitate kako bi voleli da se osećaju, većina odgovara da bi voleli da budu srećni. Srećni naročito u doba praznika kada sa svih strana idu bombastične reklame i slogani, a gradovi se kite još u oktobru. Kako i da li je uvek nužno biti srećan? Naravno da nije nužno, nego i nije moguće i nije zdravo. Bol je čoveku potreban jednako kao i sreća.
Radeći sa ljudima u toku ovog meseca i godinama unazad nažalost primećujem negativni trend vezan za raspoloženje. Psihološka stabilnost je poljuljana, a isplivavaju raznorazna razmišljanja o sopstvenoj egzistenciji, smislu, naviru loše uspomene i sećanja na najdraže koji više nisu tu. I to je u sasvim uredu.
Zima je period u godini koji nas vraća samima sebi, prema unutra, na neki način nas primorava da se suočavamo sa najtamnijim delovima sebe, donosi pitanja o našoj srži i predstavlja pripremu da sebe doživimo na drugačiji način kada dođe buđenje prirode.
Nije loše da razmislimo ko smo i šta bismo voleli od sebe da napravimo. Ok je da zastanete na svom životnom putu i da shvatite kako dalje, da kažete zbogom nekim ljudima koji nemaju povoljan uticaj na vas i da budete nežniji prema sebi. Ok je da mislite. Misliti nije uvek prijatno, ali ako želite unapređenje sebe, plašim se da je nužno. Ovako postavljeno, nije naravno problematično.
Velika stvar koju zaboravljamo u današnjoj kulturi sloboda (mada više nekada deluje kao kultura prividne slobode) jeste da sledimo svoj sopstveni individualni sat ličnih potreba. Veliki broj ljudi je pod socijalnim pritiskom koji je često suptilno utisnut u nas (putem slika, reklama, statusa na socijalnim mrežama) i tada počinje da se rađa sumnja u sebe i svoja razmišljanja. Trudimo se da budemo srećni, jer tako ipak treba. I mora. Sve radimo, samo da ne ostanemo sami sa sobom.
Moderan čovek pati od nedostatka povezanosti sa sobom, a taj nedostatak opet doživi vrhunac u vreme novogodišnjih praznika, a i nakon njih. Uče nas razne stvari u školi, na fakultetu, na poslu, ali mahom se povezujemo sa materijalnim. Ne uče nas kako da se povežemo sa sobom, šta znače krize identiteta, duhovne krize. Zašto imamo sve veći porast anksioznosti i depresivnosti koja doslovno ubija ljude? Zato, jer smo izgubili vezu sa samim sobom, sa nasim unutrašnjim jezgrom. Nismo celoviti.
Živimo u Personi, maski za druge, dok kad ostanemo sa sobom često patimo od praznine, a samoće se gnušamo. Kompulsivno ispunjavamo želju za sobom raznim drugim stvarima, koje su samo privremeno utočiste(droge, seks, preterani rad, kupovina, Tinder, Fejsbuk, Instagram itd.). Jednom davno Jung je rekao: ”Ljudi će učiniti sve da izbegnu susret sa svojom dušom.”
Svaki čovek ima izvesan stepen praznine, koju ne treba da negira, već da je shvati i istraži. Da istrpi tu neprijatnost. Bude ono što jeste bez obzira da li je Nova godina, Božić, njegov rođendan, godišnjica braka, veze..ma šta god. Ni ne znamo uvek šta nas čini srećnima, pa ovo ukazuje koliko je zapravo važan lični put i lični proces, a ne slepo praćenje onoga što se nameće. Cilj ličnog procesa je konstrukcija realnosti i oživljavanje svoje autentičnosti, a ona se dešava iz dana u dan. Zaboravite na novogodišnje odluke koje već sutra krećete da kršite. Najbolja odluka koju možete da donesete jeste da budete sami sa sobom dobro i da upoznate sebe. Zapravo, najbolja odluka je da budete iskreni i pošteni ka sebi. Za mene, to je pravi put u novoj godini.
Svrha praznika jeste da čovek razmisli o onome što jeste i da u zajednici sa drugima pronađe, osvesti ili osveži svoj smisao. Da svoje praznine prihvati i sa njima krene da osmišljava svoju realnost, da unapređuje sebe imajući u vidu i druge. Ovo je ujedno i odgovor na razne dileme i pitanja koja često čujem, a koja se sastoje u tome, parafrazirano: kako da moja praznina nestane? kako da me nešto ne boli? kako da prestane? kada će i meni sunce sinuti? (pa ću živeti srećno), kako drugi mogu, a ja ne mogu i sl. Poenta je da ništa zapravo ne morate. Onako kako želite tako i uradite. Neka drugi budu ono što oni mogu, a vi budite ono što vi možete, sada i ovde, bez obzira na datum. Vi svakako uvek možete da odaberete svoj datum kada ćete slaviti neki svoj lični uspeh i ono čime ste zadovoljni.
Autor: Anđelija Simić
Anđelija Simić, masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York.
Završila online kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT): Treatment for Borderline Personality Disorders na Zur Institutu. Kurs je odobren od strane APA (Američke psihološke asocijacije).
Pohađala je edukaciju iz Psihologije ličnih konstrukata u okviru Udruženja konstruktivista Srbije.
Iskustvo sticala volontirajući u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, zatim u oblasti individualnog psihološkog savetovanja, ali i kao psiholog i predavač psihologije u Karlovačkoj gimnaziji.
Voditelj edukacije iz oblasti psihodijagnostike.
Učesnik brojnih treninga koji se bave ličnim rastom i razvojem (Transkaciona analiza u svakodnevnom životu, Autogeni trening, Asertivni trening, REBT grupa za lični razvoj).
Bavi se psihološkim savetovanjem, uže oblasti interesovanja u oblasti rada su joj klinička psihologija, kao i psihologija traume i gubitka.
Mesto rada je Novi Sad i Skype (online).
