3 C
Belgrade
ponedeljak, 6 decembra, 2021

POSLE KORONE, DENGA, TAKVA NAM JE SUDBINA: Već nam prete novom epidemijom

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Sa svakim vakcinisanim smo dalje od novog talasa korone. Ako vakcinišemo 30 odsto populacije i više, nećemo imati novi talas. Odziv na imunizaciju je vrlo dobar i krenuli smo u pravom trenutku. Mislim da nećemo imati više ovakav talas kao ovaj treći, ali to će zavisiti od nivoa kolektivnog imuniteta, koji ćemo postići vakcinacijom.

Ovo smatra epidemiolog, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, dr Vladimir Petrović. Na prvoj liniji fronta protiv zaraznih bolesti u Srbiji već godinama. Autor je i koautor u više od 90 naučnih i stručnih radova i publikacija. Od 2013. na spisku je eksperata Svetske zdravstvene organizacije za međunarodni zdravstveni pravilnik. Nedavno je njegovo ime upućeno kao predlog novosadskom parlamentu za dobitnika Februarske nagrade za 2020, piše Blic.

– Izuzetno sam počastvovan, posebno mi je drago što su me nominovale kolege s kojima radim s Medicinskog fakulteta i moji sugrađani iz Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“. Nema veće satisfakcije kada vas iz ta dva reda nominuju za ovako priznanje – kaže on.

- Advertisement -

S profesorom su novinari Blica razgovarali o njegovom viđenju toka epidemije, ali i ono najvažnije – kada će kraj.

Kako vam sada s ove distance i izgleda tok epidemije virusa korona?

– Epidemija korone je do sada u Srbiji imala tri talasa. Kad posmatramo iz perspektive ovog ogromnog trećeg talasa, u samoj Vojvodini izgleda kao da prvi talas nismo ni imali, mada to se ne može ipak tako tvrditi, radilo se tada od sporadičnim slučajevima. Sve zavisi od nivoa i oštrine mera koje sprovodite. Kada pogledate prvi talas, gde smo imali vanredno stanje i zabranu kretanja, praktično smo u Vojvodini potpuno anulirali taj talas, uz podršku države i ozbiljan rad epidemiološke službe. Stavljeno je 20.000 ljudi u izolaciju i kontrolisano te nismo imali više od dvadesetak slučajeva dnevno. Prvi izazov je bio nabaviti testove jer u tom trenutku svi dobavljači u zemlji su mogli da vam ponude, ali nisu mogli da garantuju isporuku, jer su sve zemlje zahvaljujući oskudici zadržale testove za sebe. To smo prebrodili i rezultate u 95 odsto slučajeva izdavali smo unutar 12 sati. S druge strane, razvili smo moderan epidemiološki nadzor za koji bi nam u normalnom stanju trebalo od pet do šest godina. Dnevno smo analizirali situaciju i korigovali mere, zbog čega smo uspeli da razvučemo epidemiju od marta do novembra.

- Advertisement -

Kako izgleda zimski talas korone u poređenju s letnjim talasom korone?

– Zimski je bio po obimu negde oko 10 puta veći. Razlika se ogledala u tome što je tokom leta mogućnost da se ljudi kreću više na otvorenom dovodila do zaražavanja samo onih kod kojih je mala infektivna doza bila dovoljna da dovede do kliničke slike, a to su bili hronični bolesnici. Oni su u strukturi obolelih činili od 20 do 30 odsto. Međutim, tokom zimskog talasa, ljudi se nalaze u zatvorenom prostoru, prišli su jedni drugima bliže i to je stvorilo uslove da se bolest prenosi ne samo u porodicama nego gotovo na svim mestima, što je izazvalo mnogo eskplozivniji talas. Mi smo sada već na silaznom kraku trećeg talasa i očekujemo da bi negde tamo do Sretenja moglo sve da se smiri, a u martu očekujemo da će epidemiološka situacija biti povoljna.

Počela je imunizacija stanovništva. Kako komentarišete strah od vakcine određenog broja građana?

– Mislim da je strah od vakcine u potpunosti neopravdan. On je posledica antivakcinalnog pokreta koji se razvio nakon što je Endrju Vejkfild objavio lažni rad u časopisu „Lanset“, koji je nakon toga povučen. On je opisao u suštini kako MMR vakcina dovodi do poremećaja crevnog trakta. Ipak, kasnije je došlo do razvijanja čitave teorije kako vakcina izaziva autizam, što je dovelo do velikih epidemija u Velikoj Britaniji i Zapadnoj Evropi, da bi kod nas ta priča krenula tek tamo 2011. godine posle pandemije svinjskog gripa, kada taj pokret jača preko socijalnih mreža. Razloga za strah nema, mi imunizaciju primenjujemo od 1838. godine i prve vakcine protiv variole. Vakcinacija u Srbiji je obavezna još od kneza Miloša. Nijedna medicinska mera nije apsolutno bezbedna i ne pruža apsolutnu zaštitu, ali među svim medicinskim merama imunizacija je sigurno najefikasnija i s njom se postiže najviše. Mnoge bolesti su zbog vakcine iskorenjene, očekuje se uskoro da će i dečja paraliza biti proglašena za iskorenjenu bolest, ostala je samo u Avganistanu i Pakistanu.

Kada ćemo, prema vašem mišljenju, steći potreban kolektivni imunitet?

– On se stiče prirodno prebolevanjem ili veštački vakcinacijom. Mislim da ova bolest jasno ukazuje kolika je cena prirodnog imuniteta. Mi smo platili visoku cenu. Skoro 4.000 smrtnih ishoda u Srbiji u samo jednoj godini od jedne zarazne bolesti. To se nije desilo od Drugog svetskog rata. Pritom, niste sigurni ni da imate kolektivni imunitet. Prema našim istraživanjima i serološkom nadzoru tokom 2020. kada smo imali četiri preseka, krajem aprila u Vojvodini je kolektivni imunitet bio na oko dva odsto, krajem maja četiri odsto, a krajem juna šest odsto. Posle letnjeg talasa (mora proći četiti nedelje da biste merili) imali smo 16 odsto imuniteta, a kod radnoaktivnog stanovništva stizao je već 25 odsto. Mesec dana nakon ovog talasa kad budemo istraživali, verovatno u martu, zbog obima koji je 10 puta veći, procenjujemo da ćemo preći 40 odsto, a verovatno i mnogo više. Iz tog razloga biće nam potreban manji vakcinalni obuhvat. Procenuje se da je 70 odsto već dovoljno da se epidemija prekine, a ako bi 95 odsto populacije imalo imunitet, praktično bi bolest nestala.

Koliko dugo se zadržavaju antitela?

– Kad govorimo o prirodno stečenom imunitetu, nažalost, dužina korelira s težinom kliničke slike. Oni koji su imali tešku kliničku sliku i preživeli imaće i najduže imunitet, godinu i verovatno više od toga. Oni koji su imali asimptomatsku infekciju, pozitivan PCR test bez simptoma, procena je do 60 dana, a oni koji su imali blagu kliničku sliku, negde između ova dva. Kada je u pitanju vakcinalni imunitet, istraživanja ukazuju, a raspolažemo podacima za Fajzerovu vakcinu, da je on šest meseci. Međutim, zašto? Zato što je šest meseci praćen imunitet onih koji su bili u trećoj fazi ispitivanja. Tako da se ne zna tačno dokle traje, predviđanja su da je to godinu do dve dana. Ukoliko se dokaže postojanje memorijskih ćelija na nivou plazmocita u koštanoj srži, znači i da možda neće biti potrebna revakcinacija, a to zavisi od ponašanja virusa. On se bori da preživi i ima samo jedan cilj, da nađe ćeliju domaćina, da se replicira, umnoži i prenese na drugu ćeliju domaćina. Mesec dana nakon preležane bolesti može se vakcinisati, to je preporuka vodećih svetskih stručnjaka, baš iz tog razloga što se ne zna koliko traje prirodni imunitet.

Kako prolazimo kada je reč o sudaru sezonskog gripa i korone?

– Za odnos gripe i korone moguća su dva obrazloženja. Prvo, mi kod gripa nikad nismo koristili ovakav način primene opštih mera, poput nošenja maski, kada se grip nesmetano širio. Opet, imamo i više iskustva s gripom, pa smo mogli redovno da ga pratimo. Pretpostavka je da s jedne strane primena mera umanjuje i uklanja grip, a s druge procenjuje se da postoji i prirodna kompeticija mikroorganizama za domaćina, te da je korona tu agresivnija i iz tog razloga je grip pomeren u stranu.

Vodili ste epidemiološku službu Vojvodine u najvećim epidemijama u poslednjih 10 godina. Kakvo je vaše iskustvo?

– Ovim poslom bavim se već 20 godina. Praktično, ozbiljnije sam počeo odmah posle specijalizacije, kada se pojavio SARS. Pojava ptičjeg gripa H5N1 2005. godine kada sam uključen u posebnu radnu grupu Ministarstva zdravlja, kasnije i pojavljivanje novog soja svinjski grip H1N1 bila su velika iskustva u radu s pandemijskim događajima. Tokom pojave svinjskog gripa masovni skupovi bili su čvorišta širenja zaraze. Egzit festival te godine u Novom Sadu bio je jedan posebno rizičan događaj. Tom prilikom smo napravili organizaciju zdravstvenog obezbeđenja festivala, tako da smanjimo i detektujemo pojavu virusa. To je bilo prepoznato od Evropskog centra za kontrolu bolesti i Svetske zdravstvene organizacije kao izuzetan uspeh i kvalitetan poduhvat. Na talasu tih uspeha bili smo domaćini u Novom Sadu vodećim stručnjacima iz Kancelarije svetske zdravstvene organizacije u Ženevi. Od 2012. do 2016. godine bili smo drugi Kolaborativni centar u svetu posle Public health England.

U Novom Sadu je 2011. usvojen projekat „Zdrav grad Novi Sad“. Šta je to donelo?

– Grad je ušao u mrežu zdravih gradova Svetske zdravstvene organizacije. To je višedecenijski projekat koji je na moj predlog dr Aleksandar Kiralj, tadašnji član Gradskog veća za zdravstvo, predložio gradskom parlamentu, na osnovu kog je formiran zdravstveni profil Novog Sada i kao takav definisani su prioriteti u planu zaštite zdravlja građana. Taj projekat nudi partnerstvo zajednice sa donosiocima odluka i definišu se zajednički priroriteti i zdravstvena politika se tako lakše sprovodi.

Novi soj virusa – postoji li?

Prvo je bilo reči da je to novi soj, onda su stručnjaci iz Velike Britanije rekli da se ne radi o novom soju, tako da su mišljenja podeljena. U svakom slučaju oni koji su preležali prethodni mogu da obole od novog, ali vakcina je i za novi soj, gađa na iste antigene i štiti, zato zasad možemo biti spokojni, ističe dr Petrović.

Pretnja nove epidemije

– Denga groznica je nešto što bi u narednom periodu moglo da bude problem, slična je virusu Zapadnog Nila i za to se spremamo u budućnosti. Čovek polako ulazi u one prostore u kojima ranije nije boravio, poput nekih džungli i delova Sibira, gde postoje uzročnici koji nikad nisu bili u kontaktu s čovekom. Svojim delovanjem približavamo se žarištima virusa s kojima nismo bili u kontaktu. Ali to nam je sudbina razvoja civilizacije, 70 odsto današnjih zaraznih bolesti koje pogađaju čoveka prešlo je sa životinja – kaže profesor.

- Advertisement -
SourceEspreso
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti