Česta i nimalo beznačajna poskupljenja osnovnih životnih namirnica koja su obeležila godinu iza nas, nastavljena su i u 2022, bez naznake da bismo u skorije vreme mogli da dočekamo stabilizaciju cena.
Ne miruju ni cene goriva, a poslednje poskupljenje za oko pet pfeniga po litru zadesilo nas je sredinom janura, tako da benzin i dizel trenutno, u proseku, plaćamo 2,35 KM, piše Srpskainfo.
Kad je reč o hrani, na samom početku ove godine poskupilo je brašno, sa 22 na 26 KM po vreći, ili za 18 odsto. Iako su lani cene u pekarskoj industriji više puta rasle, pekari poručuju da će uskoro biti još poskupljenja, što zbog skoka cene brašna i ostalih sirovina, što zbog poskupljenja energenata i ambalaže.
Mlinari objašnjavaju da je aktuelna cena brašna od 24-26 KM po vreći od 25 kilograma, negde između trenutne i cene pšenice koja je bila u žetvi.
– Pšenica je u žetvi startovala sa 170 evra, a sad tona košta više od 300 evra. U prošloj žetvi, vreća brašna u RS koštala je 18 KM. Mlinari su, u međuvremenu, istrošili jeftine zalihe pšenice, pa sad kupuju nove količine, koje su iz meseca u mesec sve skuplje. Zato i moramo da usklađujemo cenu brašna sa cenom pšenice – kaže za Srpskainfo predsednik Udruženja mlinara RS Zoran Kos.
Prema njegovim rečima, poskupljenje brašna bilo bi zaustavljeno na aktuelnoj ceni, u slučaju kad bi pšenica pojeftinila na 250 evra.
– Međutim, ne verujem da će se to desiti. Ako cena pšenice ostane nepromenjena, mi ćemo morati još da poskupimo brašno, kako bismo postigli kalkulativnu cenu. U naredna dva-tri meseca, vreća bi mogla da poskupi za još dve-tri KM – naglašava Kos i dodaje da poskupljenja brašna lani nisu bila drastična, ali jesu česta, zbog usklađivanja sa cenom pšenice.
– Tu je i poskupljenje struje i goriva, a prevoz u našoj ceni učestvuje sa oko 30 odsto. Sve navedeno utiče na cenu brašna, a jasno je da će njen skok u narednom periodu pogurati i pekare na poskupljenja – poručuje Kos.
Pekari naglašavaju da je, zbog poskupljenja svih sirovina, energenata, ambalaže, za očekivati da i njihovi proizvodi u narednih mesec-dva odu za još 15 odsto.
Kako kaže predsednik Unije udruženja poslodavaca RS i vlasnik pekare Saša Trivić, na poskupljenju sirovina njegova firma je samo za mesec dana „pala“ za 250.000 KM.
– Poskupljenja su bila intenzivna u oktobru, novembru i decembru, kada je brašno, kao najvažnija sirovina, poskupilo za oko 35 odsto. Samo zbog rasta cena brašna, pekarski proizvodi moraju da poskupe 10-12 odsto. Otišla je i ambalaža, plin je poskupio 100 odsto, računi za struju veći su za 25 odsto. Sve to se preleva na cenu sirovina – ističe Trivić i dodaje da je teško predvideti šta će biti u budućnosti.
– Cene pšenice miruju, ali prodavci neće da je prodaju, zbog čega se očekuje da će opet doći do njenog poskupljenja – poručuje Trivić.
I domaći naftaši najavljuju nove cene na benzinskim pumpama, uz objašnjenje da je „realno stanje na tržištu trenutno takvo, da postoji trend povećanja ulaznih cena goriva za distributere u RS”.
A samo u prošloj godini, litar benzina i dizela u Srpskoj poskupili su za skoro 33 odsto. Prema podacima Zavoda za statistiku RS, u decembru prošle godine gorivo je u proseku koštalo 2,3, a u istom mesecu 2020. godine 1,73 KM.
U prošloj godini otišle su i cene svih životnih namirnica, a ubedljivo najviše poskupilo je ulje, sa 2,28 na 3,28 ili za čak 44 odsto. Značajno su skočile i cene riže, testenine, šećera, maslaca, margarina, sira, mesa. Lani su zabeležene i rekordne cene povrća, a u decembru 2021, u poređenju sa istim mjesecom 2020, kupus i krompir su bili duplo skuplji, cena svežih krastavaca bila je viša za 52 odsto, crnog luka za 37, mrkve za 24 odsto.„
Iz Zavoda za statistiku saopštili su da je godišnja inflacija u Srpskoj lani bila 5,9 odsto.
– Najveći godišnji rast cena u decembru 2021. godine, zabeležen je kod prevoza – 14,4 odsto, zbog viših cena goriva i maziva za lična vozila od 25,8 odsto. Rast su zabeležile i cene hrane i bezalkoholna pića za 10,7 odsto, zbog poskupljenja ulja i masnoće od 33,2, te povrća od 20,1 odsto – saopštili su iz ovog zavoda.
Bežimo od skupljih roba
Domaći proizvođači i prerađavači hrane, kao i trgovci, potvrđuju da ne pamte godinu koju je obeležio veći broj poskupljenja, kao što je slučaj sa 2021, a nisu optimsitični ni kad je reč o 2022.
Bogdan Marjanović, predsednik Asocijacije samostalnih trgovačkih radnji banjalučke regije, smatra da su dosadašnja poskupljenja bila “tiha”, u odnosu na ono što nas čeka.
– Kako cene idu gore, ljudi sve više beže od roba koje im nisu preko potrebne. Neki, takođe, redukuju potrošnju i onih najosnovnijih namirnica. Ako su, na primer, kupovali četiri litra ulja mesečno, sad se trude da se uklope u tri – rekao je nedavno Marjanović.
Vlada RS je 4. novembra lani smanjila maržu na osnovne životne namirinice sa osam na šest odsto u veleprodaji, te sa 10 na osam odsto u maloprodaji.
Međutim, kako su poručili ekonomisti i zaštitnici prava potrošača, smanjenje marži od dva odsto neće imati efekta po kućne budžete građana RS. Razlog je što uvozimo većinu roba, čije cene takođe konstantno rastu, dok zbog poskupljenja energenata i sirovina poskupljuje i domaća proizvodnja.
