Diplomate se polako vraćaju u Kijev, što se na Zapadu gleda kao na dokaz da Vladimir Putin nije uspeo da osvoji ukrajinsku prestonicu i da je, zahvaljujući ukrajinskom otporu i zapadnim merama, od toga sasvim odustao.
Noć uoči jučerašnje Parade pobede u Moskvi, Amerika je Rusiji zbog rata u Ukrajini uvela nove sankcije, koje će pogoditi ruske državne medije, finansijsku elitu i sektor odbrane.
Vlada u Vašingtonu zabranila je američkim kompanijama da se oglašavaju na tri ruske televizije pod državnom kontrolom – Kanalu 1, Rusiji 1 i NTV-u, kao i da ovim medijima prodaju opremu poput kamera. Američke kompanije su prošle godine potrošile 300 miliona dolara na reklamiranje u ovim ruskim medijima.
Kako prenosi En-Bi-Si njuz, administracija Džozefa Bajdena onemogućila je i da se Moskvi prodaju industrijski motori i buldožeri koji služe i ruskoj armiji. Na crnu listu dospelo je još 2.600 ruskih i beloruskih zvaničnika, pa vize za SAD neće moći da dobiju direktori Sberbanke, najveće ruske banke, kao i Gasprombanke, koja obavlja transakcije za gasnog giganta „Gasprom”. Međutim, Gasprombanka kao ustanova i dalje nije pod sankcijama, jer Evropljani preko ove banke plaćaju ruski gas.
Kao što je ranije već učinila Velika Britanija, i Amerika je sad zabranila svojim kompanijama da ruskim korporacijama pružaju usluge poput savetovanja i računovodstva. Kako piše „Gardijan”, zabrana se ni u britanskom ni u američkom slučaju ne odnosi na advokate, tako da će Moskva i dalje pokušavati da putem advokatskih kancelarija u SAD i Britaniji zaobiđe zapadne sankcije.
Američka vlada objavila je novi krug sankcija posle virtuelnog sastanka koji je Bajden u nedelju održao s liderima G-7 i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Vašington je već krajem marta zabranio uvoz ruske nafte, a posle ovog samita je i G-7 – grupa najrazvijenijih zemalja koja uključuje Ameriku, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan i Kanadu – najavio da će postepeno prestati da uvozi rusku naftu. G-7 poručuje da priprema teren za zabranu uvoza ruske nafte i pronalaženje drugih izvora energenata. I Evropska komisija je prošle nedelje predložila da se postepeno zabrani uvoz nafte iz Rusije, ali Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska, potpuno zavisne od ruske nafte, ne pristaju da se uvede embargo sve dok se za njih ne pronađe drugo rešenje.
Istog dana u nenajavljene posete Ukrajini stigli su i američka prva dama Džil Bajden i premijer vlade u Otavi Džastin Trudo, koji je najavio povratak kanadskih diplomata u Kijev. I grupa američkih diplomata vratila se u Ukrajinu nakon što je Vašington pred rusku invaziju iz bezbednosnih razloga svoje diplomate prvo premestio u Lavov, a kasnije u Poljsku. Ovo je prvi put da američke diplomate počinju da rade u Lavovu i Kijevu posle više od dva meseca. Iz Stejt departmenta su istakli da će nastojati da do kraja ovog meseca otvore ambasadu u Kijevu i da tamo počnu redovno da rade.
Na Zapadu se na povratak diplomata u Kijev gleda kao na dokaz da ruski predsednik Vladimir Putin nije uspeo da osvoji ukrajinsku prestonicu i da je, zahvaljujući ukrajinskom otporu i zapadnim merama, od toga sasvim odustao.
„Poruka za Rusiju je – niste uspeli. Ukrajina se još drži, vlada i dalje funkcioniše, a mi se prvo vraćamo u Lavov, a onda i u Kijev”, izjavila je Kristina Kavin, otpravnica poslova i najviši diplomata u američkoj ambasadi u Ukrajini.
I dok su diplomate iz američke ambasade u Kijevu tokom poslednja skoro tri meseca bile odsutne, Kijev su posećivali najviši američki zvaničnici, uključujući državnog sekretara Entonija Blinkena, šefa Pentagona Lojda Ostina i predsedavajuću Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi. Ukrajinu je nedavno posetila i holivudska glumica i ambasadorka UNHCR-a Andželina Džoli, a američka diplomatska ofanziva završila se dolaskom američke prve dame. Prvo je bilo najavljeno da će supruga Džozefa Bajdena obići nekoliko istočnoevropskih zemalja, isključujući Ukrajinu, ali je Džil Bajden u nedelju ipak otišla tamo i susrela se s ukrajinskom prvom damom Olenom Zelenskom.
