Đukanovićev oproštaj od vlasti
Jedno si u pravu, Milo Đukanoviću: ne može i ne sme pobediti onaj kojem Crna Gora nije najveća svetinja, i upravo zbog toga u svetu nedelju, 30. avgusta leta gospodnjeg- odlaziš, zločinče, odlaziš zauvek i zadugo!
Zauvek, bedniče, iz politikog života Crne Gore, budi ubeđen, a zadugo u Spuž, mada je jedan malo za sve grehe i zla koja si počinio miloj Crnoj Gori i svetom srpstvu, no…
Pobediće onaj kojem Crna Gora zaista jeste najveća svetinja, zapravo, već je pobedio- narod!
Ovo slovo jednako je opomena i onima koji će te zameniti u fotelji da jednom za svagda političari shvate da fotelja nije tron, vlast nije dedovina a Crna Gora nije vilajet već zavet!
Ikone su pobedile, Đukanoviću! Da, Đukanoviću.
Kolevke i groblja su te preglasali, Đukanoviću!
Umiruće te kune- nerođeno te prezire…shvati i prihvati da odlaziš zauvek i zadugo!
Nikada više nećeš vladati Crnom Gorom jer se njome ne vlada, nije to ni robinja nit sluškinja no nevestica, udovica, anđelica, isposnica, podvižnica, ratnica, pokajnica…
Ni ti, nit bilo ko drugi ikada više neće vladati njome no joj služiti, kako i basta domaćinu i gostoprimniku, kako dolikuje iskušeniku…
Rekoh, u pravu si: pobediće onaj kojem je Crna Gora najveća svetinja, ko je nije podveo i podao belosvetskoj fukari, ko je nije golu i bosu mršnuo s ognjišta na mraz i mrak, ko joj nije prerezao nebo i zemlju goneći je da prizna gde su joj jataci, ko nije naterao hajke na crkve i manastire, ko nije prećutao pretke čineći sve da ne čuje potomke…
Vladati više nećeš, zlotvore, no ćeš se vladati…kako kućni red u Spužu nalaže, deponijo svega bezljudskoga!
Jedan je gospodar Crne Gore- Gospod, jedan je vladar- narod, jedna je crkva- sveta Srpska pravoslavna, jedan je jezik- srpski, jedan jedini izbor- NE DAMO SVETINJE!!!
Veću svetinje od Crne Gore i Srbije nemamo, Đukanoviću, za to smo radi i postradati bez premišljanja, a tebi se valja dobro premisliti valja li ti u nedelju kakvom prevarom pobediti?!
Boga ne možeš, narod ne možeš, Crnu Goru ne možeš, možeš samo sebe, a onda se pazi, doooobro se pazi…
Ne gneva ljudskog, no Crne Gore!
Kad se planine nadviju, more valnama razgoropadi a nebo nabora nad vrhove- zaželećeš se robije molićeš za rešetke i katanac, vapićeš za prokletstvom bukagijskog mraka, preklinjaćeš za “slobodu” u lancima, ali…
Dobro se pazi šta činiš, đavolji šegrtu, zaludu ti i NATO prethodnica i šiptarska zaleđina kad kad ikone krenu!!!
Napisah odavno i ponoviću: ne igraj se sile, budalo, gde Srbin iznese ikonu s ognjišta- sebe je prežalio!
Malo je Kajmakčalana koliko nas je spremno za te vrhove mreti, Đukanoviću.
Mihailo Medenica
