Rudarenje zlata uz upotrebu cijanida, planirano u opštini Žagubica, značajno bi ugrozilo prirodna bogatstva.
Ministarka Zorana Mihajlović obećava da neće biti korišćen cijanid jer je ekološki neprihvatljiv. Uspešna borba protiv Gabriel Resources u Rumuniji pokazuju da je pobeda u zaustavljanju rudnika moguća.Oblast Homolja, Beljanice i Kučaja čini prirodnu celinu u sklopu koje je nekoliko prašumskih rezervata i preko 150 pećina i jama. Prvi spomenici prirode na tom području proglašeni su neposredno nakon Drugog svetskog rata.
Ova oblast je najveći rezervoar pitke vode u našoj zemlji i stanište je oko dve trećine faune sisara u Srbiji, od kojih mnoge vrste spadaju u ugrožene, velikog dela faune gmizavaca i 130 vrsta ptica.
Tokom naredne godine ova prirodnim bogatstvima bogata oblast mogla bi da postane mesto na kom će kanadska kompanija Dundee Precious Metals otvoriti rudnik zlata i skupoceni metal vaditi metodom koji uključuje upotrebu natrijum-cijanida na otvorenom prostoru.
Da podsetimo, cijanizacija omogućava profitabilno iskopavanje rude sa nižim procentom zlata – kakva je i ona u oblasti Homolja.
Međutim, ono što će rudarska kompanija dobiti u profitu biće naplaćeno životnoj sredini, budući da je cijanid veoma toksično jedinjenje koje brzo utiče na žive organizme.
Ova metoda rudarenja rezultira velikim količinama otpada i podložna je nezgodama.
Takva nepogoda velikih razmera dogodila se 2000. godine u Rumuniji na lokaciji Baia Mare, kada se 3,5 miliona kubnih metara jalovine iz tamošnjeg rudnika zlata, kontaminirane cijanidom, izlilo u reku Tisu i uništilo ceo rečni ekosistem u dužini od 400 km.
Osim opomene koliko je cijanizacija opasna, susedna Rumunija pruža nam i primer borbe protiv rudarenja zlata koje je pokušala da pokrene kanadsko-australijanska korporacija uz bezrezervnu podršku rumunske vlade.
Gabriel Resources, kanadsko-australijanska kompanija bez prethodnog iskustva u rudarstvu, je 1995. godine napravila nacrt ugovora sa rumunskom državnom rudarskom kompanijom o formiranju novog entiteta – Rosia Montana Gold Corporation.
Mesto na koje se Gabriel Resources tada nameračila bila je opština Rošija Montana u Apušenskim planinama u Rumuniji, rudarski lokalitet poznat iz doba Rimljana i lokacija jedne od najvećih evropskih rezervi zlata.
Poput aktuelne situacije u Srbiji, plan je bio da se metal vadi metodom koja bi devastirala prirodu.
Kompanija je planirala da koristi oko 12 hiljada tona cijanida, što je moglo da proizvede 13 miliona tona rudarskog otpada godišnje.
Nadalje, ugovor sa Gabriel Resources predviđao je da ekološke troškove plaća država.
Sa 6% udela u profitu i 20% participacije u projektu, novčana korist države od vađenja zlata možda ne bi pokrila ni troškove saniranja štete od tako agresivnog rudarenja.
Nizom kontroverznih pravnih i političkih manevara kompanija je dobila pravo da eksploatiše sadržaj bara nastalih kao rezultat prethodnih rudarskih radova u Rošija Montani.
Dozvola je potom proširena na pravo na istraživanje, pa i eksploataciju zlata iz okolnih netaknutih planina.
Mnogi meštani su odbili da prodaju imovinu kompaniji. Organizovali su se pod nazivom Alburnus Maior (latinsko ime Rošija Montane) i krenuli u borbu protiv korporacije i rumunske vlade, koja je trajala do sredine 2014 godine.
Početkom dvehiljaditih pokrenuta je kampanja „Spasimo Rošiju Montanu“ čiji je deo bio i godišnji festival u malom rudarskom gradu.
Kampanja je artikulisala jake ekološke argumente i efektnu kritiku političke klase koja je omogućila projekat koji su meštani prepoznali kao veoma štetan.
Aktivisti su pokušavali da se odbrane od rudarske kompanije oslanjajući se na značajna rimska arheološka nalazišta. Alburnus Major zatražio je od Ministarstvu kulture da se kulturno nasleđe u Rošija Montani proglasi UNESCO baštinom.
Taj zahtev je dugo ignorisan, uz tvrdnje tadašnjeg ministra kulture da isti nije ni podnet.
Do omasovljenja borbe protiv rudarskog projekta došlo je na jesen 2013. godine nakon što je rumunska vlada poslala nacrt zakona parlamentu na glasanje, koja je trebalo da omogući korporaciji Rosia Montana Gold da vadi zlato na području opštine Rošija Montana.
Desetine hiljada ljudi je protestovalo u Bukureštu i drugim većim gradovima. Sam nacrt zakona kršio je niz drugih zakona koji su bili na snazi.
Pokret čiji je slogan postao „Ujedinjeni spasićemo Rošiju Montanu“ brzo se proširio Rumunijom i dobio je međunarodnu vidljivost i podršku.
Aktivisti kampanje za sprečavanje rudarenja zlata su pored korišćenja društvenih mreža za propagiranje borbe organizovali ulične koncerte i svakodnevno razgovarali sa ljudima na ulici i u vozilima javnog prevoza.
Poput skorašnjih protesta i blokada puteva u Srbiji, koji su duboko povezani sa aktivizmom i političkim organizovanjem protiv Rio Tinta i ranijim ekološkim borbama, protesti u Rumuniji su takođe prerasli jasnoću i jednostavnost borbe koja ih je pokrenula.
„Ujedinjeni ćemo spasiti Rošiju Montanu“ je privukao raznolike političke afilijacije i zahteva. Protestovao je širok spektar aktera, od ekologa preko nacionalista, navijača, različitih grupacija s levice, do ljudi koji sebe smatraju apolitičnima.
Heterogenost protestnog pokreta bila je vidljiva i u poruka na transparentima na kojima su bili istaknuti najrazličitiji zahtevi, od antikorupcijskih, preko pozivanja na nacionalnu ponos, do onih protiv MMF-a, mera štednji i kapitalizma.
Rumunske vlasti su popustili i početkom juna 2014. godine parlament je zaustavio rudarski projekat krajem 2015.
Ministarstvo kulture proglasio je Rošiju Montanu istorijskim lokalitetom od nacionalnog značaja, čime su industrijske aktivnosti na toj teritoriji zabranjene.
Istrajnost meštana, aktivista i aktivistkinja u borbi protiv Gabriel Resources u Rumuniji je inspirativna i pokazuje da je moguće pobediti korporativni interes čak i kada je on u savezništvu sa vlasti.
Ekološke borbe protiv MHE i skorašnje pobede u borbi protiv Rio Tinta signaliziraju da je takva mogućnost otvorena i za građane Srbije.
Skoro deceniju staro iskustvo iz Rumunije je takođe vredno proučavanja radi razumevanja prednosti, mana, izazova i potencijala borbi koje su fokusirane na jedan problem i u kojem učestvuju heterogene grupe.
Takođe, danas na primeru Rošija Montane možemo da vidimo da moćne korporacije ne prihvataju poraz olako: Gabriel Resources tuži Rumuniju za 5,7 milijardi dolara kod tela Svetske banke zadužene za sporove u vezi sa investicijama (International Centre for Settlement of Investment Disputes).
Rošija Montana je 2021. napokon proglašena svetskom kulturnom baštinom pod zaštitom UNESCO-a, što smanjuje mogućnosti da će rudarenje biti omogućeno na toj teritoriji.
