Septembar je tradicionalno mesec koji predstavlja udar na novčanike gotovo svakog domaćinstva zbog polaska đaka u školu, pripreme zimnice i kupovine ogreva. Ove sezone, međutim, ove troškove dodatno uvećava i inflacija, čiji pik Narodna banka Srbije očekuje baš u septembru. Iako je subjektivan osećaj da je sve već poskupelo, vrtlog rasta cena biće produbljen i sledećeg meseca.
Već od prvog septembra više će nas koštati struja. Prosečna cena kilovat-sata za domaćinstva i male kupce biće uvećana za 6,5 odsto bez PDV-a, tako da će prosečna cena kilovat-sata biti 8,144 dinara veća od postojeće cene, a prvi računi sa novom cenom stići će u oktobru. U nekoliko gradova najavljeno je i poskupljenje komunalnih usluga, pre svega pijaće vode. U Kragujevcu i Leskovcu voda je već poskupela od avgusta, a korekciju cena tražilo je komunalno preduzeće u Nišu i još nekoliko lokalnih samouprava.
Uz energente, najveća stavka za sva domaćinstva je hrana, a prema projekcijama Narodne banke Srbije na jesen se očekuje i poskupljenje poljoprivrednih proizvoda i to za oko tri odsto.
– Imajući u vidu meteorološke uslove u dosadašnjem toku godine, gotovo sa sigurnošću možemo reći da ovogodišnja poljoprivredna sezona neće biti prosečna, već lošija od proseka. Zbog toga smo u novoj projekciji pretpostavili da će cene povrća i voća, na nivou trećeg tromesečja porasti za više od 3 odsto, što je suprotno našim prethodnim procenama iz maja, kada smo očekivali pad od oko 11 odsto – naveli su iz NBS.
Oni su napomenuli da nastavak rasta troškovnih pritisaka po osnovu rasta cena energenata, a time i mineralnih đubriva, dodatno povećava troškove poljoprivredne proizvodnje, što u velikoj meri objašnjava i zbog čega je njihova nova projekcija inflacije na višem nivou nego što je bila u maju.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da se može očekivati dalji rast cena poljoprivrednih proizvoda ne samo u septembru, za kada je prognoziran pik inflacije, već i kasnije, jer nema ni naznaka da padaju inputi koji utiču na njihov rast.
– Inflatorna kretanja su takva da podrivaju i monetarni i ekonomski sistem i to nije specifičnost samo Srbije, već se čitava Evropa trese nad dvocifrenom inflacijom. Energija i hrana produkuju najveću inflaciju, a u budžetu tročlane porodice hrana utiče sa 35 do 40 odsto, dok je u zemljama Evropske unije to 12 do 20 odsto. Zato mi imamo duplo veći problem sa visokim cenama namirnica. Kod naših potrošača se on posebno oseća i grize mnogo taj budžet koji nije veliki – objašnjava Prostran.
On napominje da ima raznih faktora koji utiču na tržište i ističe da u u punoj sezoni nikada nisu bile ovako visoke cene paradajza, paprike, kupusa i karfiola.
– Jesen će mnoge odvratiti od zimnice i kupovaće verovatno samo ono najvažnjie – hleb i uz hleb. Teška je ova godina, a osim visokih troškova proizvodnje i suša je uticala da rod bude lošiji – ukazuje agroekonomista.
Moguće novo poskupljenje kafe
Šta je najviše poskupelo?
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za jul, najveći rast cena zabeležen je kod goriva koja su za godinu dana poskupela za oko 28 odsto. Hrana je skuplja 19,7 odsto, a meso i kafa zabeležili su najveći rast od oko 25 odsto. Prema podacima iz Potrošačke korpe, koje objavljuje Ministarstvo trgovine, sto grama kafe je u maju prošle godine u proseku koštalo 118 dinara, a danas je potrebno izdvojiti oko 149 dinara. Iz sveta ovih dana stižu vesti da je smanjen prinos kafe u Brazilu, najvećem svetskom uzgajivaču, a Wall Street Journal je objavio da bi to moglo da izazove naglo povećanje cena kafe širom sveta u narednim mesecima.
Poskupele su i sve vrste alkoholnog i bezalkoholnog pića, a najviše je skočila cena vina – 13,7 odsto.
Rast cena je evidentan u svim segmentima, a ovog leta dame moraju da izdvoje mnogo više novca za ulepšavanje nego pre godinu dana. Usluge u frizerskim i kozmetičkim salonima poskupele su za 14,9 odsto za godinu dana, dok su nakit i satovi skuplji 7 odsto.
Račun u kafani veći je svakog meseca, a u proteklih godinu dana je „porastao“ za 13,5 odsto. Veliki procenat rasta cena zabeležen je i kod kancelarijskog materijala za koji je u proseku potrebno izdvojiti 18 odsto novca više.
