Pored poskupljenja hrane i goriva koja građani Srbije i njihovi novčanici osećaju, neminovna su i povećanja cena komunalnih usluga. Tako će širom Srbije poskupeti odvoženje smeća, snabdevanje vodom i gradski prevoz, a neke od ovih usluga biće skuplje i za 30 odsto. Posle najavljenog poskupljenja električne energije, svako 12. domaćinstvo u Srbiji neće moći da plaća struju, proračuni su koje objavljuju mediji.
JKP „Šumadija“ tražilo je povećanje od 20 odsto na odvoženje smeća. To znači da će Kragujevčani odvoženje smeća plaćati 8,4 dinara po kvadratu stana ili kuće. Do sada, cena ove usluge iznosila je sedam dinara. Tako će, primera radi, domaćinstvo za stan od 50 kvadrata odvoženje smeća plaćati 420 dinara, dok je do sada plaćalo 350 dinara, prenosi „Nova.rs“.
Kragujevčani nisu jedini koji će odnošenje smeća plaćati više. Tako je i javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ iz Novog Pazara lokalnom parlamentu predložilo da cena odnošenja smeća u gradskoj zoni poskupi sa 6,05 dinara na 7,8 dinara po kvadratu doma.
Cena odnošenja smeća u seoskom području trebalo bi da poskupi sa 550 na 600 dinara
Skuplji će biti i zakup i održavanje grobnog mesta. Godišnji zakup i održavanje grobnog mesta u Kragujevcu, prema najnovijem cenovniku biće skuplje za 30 odsto.
Sadržaj teksta
Snabdevanje pijaćom vodom i odvođenje otpadnih voda
Prema pisanju lokalnih medija, od prvog maja je u Bečeju poskupelo snabdevanje pijaćom vodom i odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Naime, javno preduzeće „Vodokanal“ tražilo je od opštine Bečej odobrenje za povećanje cena usluga od maja, i to 30 odsto za domaćinstva, 20 za budžetske ustanove, a 30 odsto za usluge vodosnabdevanja tehničkom vodom u naseljenim mestima. Pored toga, predložili su i povećanje fiksne naknade za domaćinstva za 39 odsto.
Poskupljenja su moguća i u Novom Pazaru, pisao je „Danas“. Naime, JKP „Vodovod i kanalizacija“ tražila je od lokalnog parlamenta da voda za građane poskupi 12, a za sve ostale korisnike po 10 odsto.
Nova cena vode koju će građani plaćati, ukoliko Skupština usvoji ovaj predlog, biće 49,88 dinara bez PDV-a po kubiku, privrednici i vlasnici lokala 119,63 dinara, obrazovne, zdravstvene i humanitarne ustanove 59,81 dinara, a kamenjare, klanice i kanali 112,06 dinara.
To javno preduzeće zatražilo je ista procentualna poskupljenja i za otpadne vode, s tim da će kamenjare, klanice i kanali i dalje plaćati istu cenu.
MTS i Supernova BOX paketi
Poskupeli su i paketi usluga koje pružaju MTS i Supernova, piše „Nova“.
Prvo su sredinom aprila MTS (i Supernova) predstavili nove pakete i korigovali cene svojih usluga, a zatim je 30. aprila stiglo obaveštenje da se pojedini stari paketi Telekomovih usluga ukidaju.
MTS je povećanje cena od 200 do hiljadu dinara (pakete koji sadrže usluge interneta, televizije, fiksne i mobilne telefonije) pokušao da kompenzuje i povećanjem brzine interneta uz uvođenje novih mobilnih tarifa koje odgovaraju ukinutima, dok je Supernova povećala cene paketa od 150 do 400 dinara, uz promene isključivo mobilnih tarifa koje su najskuplje u regionu.
Gradski prevoz
Usled poskupljenja goriva, očekivano je i poskupljenje usluga prevoza. Tako je, prema rečima Gorana Aleksića, direktora poslovnog Udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“, realno očekivati da će cene karata i transporta u Srbiji biti povećane za 10 do 15 odsto.
Upravo visoke cene goriva, koje u strukturi poslovanja javnog prevoza čine 30 odsto troškova, glavni su krivac za to što ćemo cene karata plaćati više nego do sada.
Iako su ovo još uvek samo pretpostavke, Veće grada Niša usvojilo je odluku kojom će gradski i prigradski prevoz poskupeti za više od 30 odsto.
Kako je navedeno u nacrtu Rešenja o utvrđivanju cena usluga prevoza, karta za jednu vožnju koštaće 80, umesto dosadašnjih 60 dinara. Karta za drugu zonu koštaće, umesto 80, 105 dinara, dok će Nišlije za kartu u trećoj zoni izdvajati 120, umesto dosadašnjih 90 dinara.
Kada su u pitanju cene mesečnih karata, zaposleni će prevoz u prvoj zoni plaćati 2.640 dinara, a u drugoj i trećoj 3.510, odnosno 4.410. Mesečnma karta za studente koštaće, u prvoj zoni 1.850 dinara, u drugoj 2.460 i u trećoj 3.085. Pored mesečnih, poskupeće i polumesečne karte, tako da će za 15 dana vožnje u prvoj zoni zaposleni morati da plate 1.585, umesto dosadašnjih 1.110 dinara, dok će učenici i studenti za istu kartu plaćati 1.190, umesto 830 dinara, koliko su to činili do sada.
Kako je poskupljenje javnog prevoza u Nišu otvorilo pitanje da li će ista usluga koštati više i u Beogradu, Sekretarijat za javni prevoz poručio je za Nova.rs da u narednom periodu karte neće poskupeti. Ipak, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu tvrdi da bi Beograđani mogli da plaćaju skuplje karte od septembra i to, prema njegovim procenama, od 10 do 15 odsto.
Veće grada Niša je, na sednici zatvorenoj za novinare, odobrilo JKP „Gradska toplana“ povećanje varijabilnog dela cene daljinskog grejanja za 11,26 odsto, odnosno na 4, 97 dinara po kilovat-satu. Tako će grejanje u Nišu koštati 5,53 dinara po kilovat-satu.
Svako 12. domaćinstvo u Srbiji neće moći da plaća struju
Struja će da poskupi, ne zna se kad i koliko, ali se zna da će je pratiti nova uredba o zaštićenom kupcu kojom će na taj status moći da računa gotovo 200.000 domaćinstava umesto 61.401 koliko ih je, prema podacima EPS-a, bilo u martu, piše „Danas“.
Da li taj skok broja subvencionisanih potrošača sugeriše i visinu novih cena, teško je prognozirati, jer se spekulacije o tome koliko će biti uvećani računi kreću od 10 ili 15 do 30 odsto za stanovništvo i do čak 70 odsto za privredu. Uz to, jasno je da će poskupljenje energije izazvati lančanu reakciju i najviše pogoditi potrošačku korpu čija vrednost takođe ulazi u obzir kada se određuje minimum prihoda domaćinstva koje se prijavljuje za olakšice u plaćanju struje.
Novina kod najavljene uredbe, koja je u postupku usvajanja, jeste da će kad se utvrdi da neko ima status povlašćenog kupca za električnu energiju, to pravo moći automatski da ostvari i za toplotnu energiju.
„Navedena Uredba je zasnovana na vrednosti potrošačke korpe i njene strukture, koju obračunava Republički zavod za statistiku“, kažu za „Danas“ u Ministarstvu rudarstva i energetike i dodaju da su stručnjaci Svetske banke procenili kako će se broj korisnika pomoći – krajnjih kupaca, povećati na oko 191.000.
Da li će svi koji imaju pravo na povlašćenu cenu energije iskoristiti tu mogućnost neizvesno je jer i do sada mnogi ili nisu znali ili su se zaglavili u birokratskim preprekama.
Naime, samo po osnovu primanja socijalne pomoći, što je jedan od kriterijuma, pravo na povlastice trebalo bi da ima više od 250.000 ljudi, dok prema zvaničnim podacima, iz prihoda koje ostvaruju, svoje osnovne potrebe ne može da zadovolji pola miliona građana Srbije ili 7,2 odsto stanovništva. Dodatno, u riziku od siromaštva nalazi se 1,8 miliona, a čak dve trećine građana ima subjektivni osećaj siromaštva
Uz sve to, broj korisnika pomoći kod plaćanja računa za energiju poslednjih godina opada, pa ih je, na primer, 2019. bilo oko 75.000, naredne se broj spustio na 72.694, u 2021. je dodatno pao do 68.129 da bi se do marta ove godine smanjio za još gotovo 7.000 a njihova prosečna mesečna potrošnja, prema podacima EPS-a, kreće se oko 469 kilovata. Povlastice za potrošnju gasa koristilo je oko 60-ak građana.
U Srbiji, inače, ima 2.487.886 domaćinstava po poslednjem popisu iz 2011. godine, ali je taj broj od tada izvesno smanjen.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković ukazuje da je već sada i kod nas i u Evropskoj uniji sve poskupelo, od hrane do troškova stanovanja, komunalija, ali da u EU postoji drugačiji pristup rešavanju socijalnih problema.
„Te cene nastavljaju da rastu, a najviše pogađaju ljude sa skromnijim primanjima jer dominiraju u njihovoj potrošnji. Ali, ugledni ekonomisti iz EU smatraju da je bolje tim ljudima davati neku novčanu pomoć, jer će se onda sami truditi kako da uštede i na čemu, a ukoliko im se, na primer, omogući jeftinija struja, oni će je više trošiti, što nije smisao pomoći jer će time dodatno da se „pogura“ tražnja, odnosno izazvaće novi ciklus poskupljenja. Zato se kao mera zaštite standarda, smatra da je bolje dati paušalne novčane naknade, koje nisu ciljane za nešto konkretno nego omogućavaju raspodelu troškova. Kod nas, međutim, država nema nikakve procene, ne zna se ni ko će dobiti pomoć ni kako će dokazivati svoje pravo na nju, a inače se mere daju neselektivno, čak se subvencionišu i skupi automobili pa se dešava da pomoć iz državne kase dobiju najbogatiji“, navodi Žarkovićeva.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Aleksandra Anić kaže da je svaka pomoć siromašnima dobrodošla ali da subvencije za grejanje i električnu energiju prima relativno mali broj domaćinstava i da one ne mogu da smanje stepen siromaštva tim pre što se pomoć ne ostvaruje u novcu već u potrošnji određene količine kilovata ili kubika ako je gas u pitanju.
„Svakako je dobro da se poveća obuhvat, jer su generalno ti naši transferi niski i imaju jako veliku grešku isključenosti, odnosno ne obuhvataju značajan broj siromašnih lica. Naime, država je u poslednjih 20, 30 godina pokušavala samo da smanji broj korisnika novčane pomoći, a s druge je klasična priča ‘fali ti jedan papir’ jer ako samo po jednom kriterijumu ne ispunjavaju uslove, neće dobiti pomoć iako su siromašni“ kaže Anićeva.
„Nova uredba predstavlja zbir podsticajnih mera koje su usmerene za postizanje cilja – smanjenja energetskog siromaštva kroz uvođenje kategorije energetski ugroženog kupca i utvrđivanja njegovih prava“, kažu za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike i dodaju da taj status pored korisnika novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka, mogu steći korisnici uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica.
„Na osnovu rešenja nadležnog organa o korišćenju prava, povećan je prag ukupnog prihoda domaćinstva kao uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca i razrađeni drugi uslovi, a sve u cilju povećanja broja lica koja mogu steći status energetski ugroženog kupca“, navodi se u odgovoru Ministarstva.
