Rođak Igor Stojković je uputio otvoreno pismo Predsedniku Vučiću, ministru odbrane Vulinu i ministru zdravlja Lončaru, povodom smrti vojnika Radivoja Beronje od korone. Pismo prenosimo u celosti.
„Poštovani gospodine Predsedniče,
Poštovani gospodine Ministre odbrane,
Poštovani gospodine Ministre zdravlja,
Od juče od 14 časova nema više našeg Radivoja Beronje, muža, oca, sina, brata, zeta dobrog našeg Radeta. Rade je radio kao civilno lice pri kasarni Veljko Dugošević u Požarevcu. Kolege su ga volele, u kasarni se zaposlio nakon ratova 90’tih, gde je kao pripadnik rezervnog sastava bio na frontu u širem području oko Vukovara.
Radivoje Beronja
Taj nikad nije ništa odbijao. Bio je državljanin ove zemlje, bio je otac, bio je Srbin. Prošle nedelje dobio je temperaturu. Otišao je ipak na dežurstvo 29.marta gde mu je dežurni lekar u kasarni rekao da ide kući i javi se epidemiologu. To je moj dobri Rade i učinio.
Epidemiolog ga je savetovao da bude u samoizolaciji, ali pošto se temperatura nije smanjivala, bio je na pregledu kod doktora u Smederevu, koji mu je rekao da je u pitanju bronhitis, a nakon toga pošto se temperatura nije smanjivala primljen je u bolnicu u Smederevu a da bi u ponedeljak ili utorak hitno bio transportovan na VMC Karaburma.
Poslednji put smo se čuli 6. aprila i rekao je da teško diše. Potom se 8. aprila javio putem Fejsbuka da ne može da se javi jer je malaksao i teško diše. Čovek od 110 kg i 190 cm.
Najbolji otac, muž, zet, komšija, Srbin. Vojnik. Od juče ga nema…
Sin mu je pozitivan, porodica u haosu, a ja, brat njegove žene, ne mogu ni da ga oplačem jer sam danas išao da ga indetifikujem. Našeg Radeta. Našeg uzornog građanina koga nema više, a koji nije bio bolestan ni od jedne bolesti i koji se nikad nije žalio.
Video sam ga u plastičnoj kesi i metalom sanduku. Platio sve što treba za mog Radeta i otišao na VMC da saznam šta se desilo.
dr Udovičić kaže „Virus je sa pluća otišao na srce“.
I ode naš dobri Radivoje, nosilac i nekoliko ordena.
Ode kao da ga nikad nije ni bilo.
Za njega nema mesta u medijima, jer ko je on, samo neko od koga se očekuje da brani otadžbinu kad treba, da rađa decu kad treba, da zida kuću 30 godina, blok po blok…
Eto, nema našeg Radeta, našeg dobrog Radeta i niko nije kriv.
Ni doktor koji ga je poslao kući pod visokom temperaturom, ni onaj ko ga je terao da bolestan sklapa stotine kreveta za Morović…
Niko…
Ostala je moja sestra u samoizolaciji i njena dva sina i snajka.
Šta ćemo Predsedniče i ministri da radimo?
U ponedeljak ćemo da ga sahranimo u Smederevu, pa izvolite Vučiću, Vuline i Lončare da u užem krugu čujete njegovu omiljenu pesmu: „Gorom ide mladi Radivoje“…
Ode naš Radivoje, Radivoja nema više, a da ništa nije zgrešio, sve je uradio po PS-u, pitanje je šta svima nama ostaje i ima li više Radivoja na vidiku?
Bojim se da nema…
Nema Više dobrog mog Radivoja, odlikovanog, a nepoznatog pripadnika Vojske Srbije.
Ubio ga je Covid 19 i nečiji nemar“.
