Blaženopočivši patrijarh Irinej još nije ni sahranjen, a krenula su zakulisna, prizemno politikantska, medijsko udbaška nagađanja — ko bi mogao da ga nasledi na tronu Svetog Save.
Izmišljenim podmetačinama, projektuje se nekakav potencijalni sukob unutar Srpske pravoslavne crkve, kao da je u pitanju tuča partijskih struja oko nekog opipljivog i lukrativnog političkog plena.
Baš kao da je u pitanju izbor za novog predsednika mesne zajednice, okružnog odbora stranke, direktora javnog preduzeća u Bajinoj Bašti ili člana upravnog odbora na nekim državnim jaslama.
Užasnu polarizaciju i nepomirljivost koja postoji u delu dnevnopolitičkog života u Srbiji kao da bi neko svesno da projektuje i na nacionalnu instituciju kao što je Srpska pravoslavna crkva koja ponosno i neodustajno pokazuje sabornost i čvrstinu.
© FOTO : SPUTNJIKU USTUPIO DEJAN RISTIĆVaša svetosti, oprostite mi! Snažna poruka vladike Atanasija Jevtića za upokojenog Irineja /video/
Licitira se imenima časnih srpskih episkopa koji bi mogli da budu patrijarsi, pa im se onda pripisuje da su neki od njih za vlast, a neki protiv vlasti, da su neki bliži opoziciji, a neki dalje od nje, da bi neki „reformisali“ crkvu, a neki je „unazadili”, da bi neki bili „mekši“ prema Kosovu, a neki ostali čvrsti do kraja.
I tim površnim i tupavim, ali gangrenoznim naklapanjima pokazuje se često i zlonamernost prema SPC ali, još češće, i sve veći nedostatak opšteg obrazovanja, mere za nacionalni interes i pristojnog odnosa prema veri, tradiciji i suštinskoj misiji crkve.
I upokojeni mitropolit Amfilohije kada je često bio oštar prema potezima vlasti, nije se opredeljivao između stranaka na njihovom prizemnom poprištu, već je razmišljao i činio sve u ime suštinske budućnosti Srbije i srpskog naroda.
I upokojeni patrijarh Irinej, kad je često bio uz srpske političke vođe, nije imao na umu bilo čije stranačke rejtinge niti banalni ćar, već je delovao sa uzvišenim i najboljim namerama u interesu Srbije i srpskog naroda.
Tako će i svaki budući patrijarh, uvereni smo, imati iza sebe veliku i obavezujuću istoriju i ulogu srpske crkve, a ispred sebe pastirski zadatak na večnom putu pomoći i spasenja naroda.
Brojni jahači novog doba temeljno su zagadili i opoganili politiku, medijsku scenu, kulturu, mnoge oblasti društvenog života, pa bi sada da pređu na Crkvu. To neće moći.
Zato je važno da se razume da Sveti arhijerejski sabor nije ni Kongres ni skupština stranke niti je Sinod centralni komitet ili partijska baterija.
Zato je važno da se shvati da izbor novog patrijarha nije teren ni ring za bilo kakvo takmičenje i lobiranje niti je to mesto gde će bilo koji politički ili ekonomski moćnici, sa bilo koje strane, moći da obaraju ruke.
Zato je važno da se shvati da izbor patrijarha nije politička kampanja tokom koje će se ljudi opredeljivati na osnovu poruka vladika u intervjuima i medijskim nastupima.
Verujući ljudi znaju da će i novi patrijarh biti izraz Božje volje. Da će nastaviti veliku i večnu misiju svojih prethodnika.
I da će ostati centralni stub sigurnosti i odbrane nacionalnih interesa, na koji mogu da se oslone svi Srbi.
