Pandemija i kuga
Priznajem – lažnu kugu nisam mogao predvideti. Puštanje dve psihičke operacije (psy-ops) u isto vreme je genijalno. Efekat na ljude je poražavajući
Pa, da li uživate u „Novom normalnom stanju“? Da li je dovoljno paranoidno i totalitarno za vas? Ako nije… pričekajte, jer ono tek počinje. Još je puno totalitarizma i paranoje pred nama.
Znam, čini se da već oduvek traje, ali, u stvari tek je nekoliko meseci kako je GloboKap[1] počeo da sprovodi novi zvanični narativ. Još uvek smo u njegovoj ranoj fazi. Faza u kojoj smo sada podseća na onu u kojoj smo bili u februaru 2002, nekoliko meseci posle napada od 11. septembra, kad su svi još bili u šoku, Patriotski zakon je bio svega nekoliko meseci star, i Ministarstvo domovinske bezbednosti (Department of Homeland Security) još uvek nije bio formirano.
Sećate li se kako je bilo tada, kada je GloboKap uvodio zvanični narativ „Rat terorizmu“, zar ne?
Dobro, možda se sećate, a možda i ne. Možda ste suviše mladi da biste se sećali, ili ste tada zatečeni u uzbudljivom trenutku i niste obraćali pažnju na detalje. Ali neki od nas se dobro sećaju. Sećamo se da smo gledali (i uzalud protestovali) dok se GloboKap pripremao da okupira, destabiliše i preobrazi ceo Bliski istok, dok su države širom cele globalne kapitalističke imperije uvodile „hitne bezbednosne mere“ (koje su i sada, 18 godina kasnije, još uvek na snazi), dok su nas korporativni mediji bombardovala zvaničnom propagandom, odvrnuvši do daske Strah, i na druge načine nas pripremali za prethodno „Novo normalno stanje“… neki od nas se toga odlično sećaju.
Lično, sećam se kako sam slušao liberalni akademski Nacionalni javni radio (NPR) i nagađao da ćemo, hipotetički, u jednom trenutku u bliskoj budućnosti možda morati malo da žrtvujemo svoje principe, i da mučimo neke ljude, da bismo „očuvali bezbednost u Americi“.
Ispričao sam to drugim Amerikancima u to vreme, sa ostalim mojim brigama u to vreme, o tome kuda vodi post-jedanaestoseptembarska histerija. Većina njih mi je rekla da sam samo paranoičan, ili da ih nije briga, jer smo morali da uradimo sve što je „potrebno“ da zaštitimo Amerikance, a ionako su „teroristi to zaslužili“. Ubrzo potom, počeo sam da pravim planove da pobegnem glavom bez obzira iz zemlje.
Ne spominjem ovo da bih istakao svoju vrlinu – odlaskom iz SAD nisam ništa postigao, osim što sam poboljšao standard života – već da bi vam podstakao pamćenje, i da vas možda primoram da uporedite taj period sa ovim u kome smo sada. Paralele su porazne. „Hitno stanje“. Propaganda. Masovna histerija. Mentalitet rulje. Preuveličavanje stvarne pretnje. Atmosfera policijske države. Gušenje nezadovoljstva. Stalno ponavljanje novog zvaničnog narativa. Preteće fraze i besmisleni slogani. Zbrka. Haos. Strah za život. I tako dalje. To je sve tako poznato.
Govorim o simuliranoj pandemiji, naravno, ali i o građanskom nemiru na rasnoj osnovi i identitetskoj polarizaciji koju je GloboKap podstakao širom Sjedinjenih Država i, u raznim stepenima, u ostatku imperije. Pišem o Ratu protiv populizma i GloboKap-ovoj „Tramp-je-kao-Hitler“ propagandi od 2016, tako da građanski nemiri nisu toliko iznenađujući.
Ali, priznajem, lažnu kugu nisam mogao predvideti. Puštanje dve psihičke operacije (psy-ops) u isto vreme je genijalno. Efekat na ljude je poražavajući. Svi su ili depresivni ili besni, ili u nekoj fazi paranoidne paralize. Neki su toliko uplašeni da bukvalno odbijaju da izađu iz kuće. Drugi staju u red ispred prodavnica oružja. Belci se spuštaju na kolena i javno crncima peru noge u „simboličnoj demonstraciji opraštanja“. Začini menjaju imena. Kao da smo zaglavljeni u besplatno didaktičnoj Netfliksovoj zombi-apokaliptičnoj seriji o zemlji Služavkine priče (Handmaid’s Tale), koju je napisao, režirao i producirao Spajk Li.
Zvanična propaganda ne može biti više orvelovska, kao ni pristanak ljudi na nju. Ne mora čak ni da se čini da ima smisla. Dvomisao (Doublethink) je preovladala. Na primer, većina razvijenog sveta bila je u nekoj vrsti totalitarnog zatvaranja, i podvrgnuta drugim merama policijske države (kao što je pendrečenje i hapšenje ako ne nosiš masku), bez ikakvog opravdanog razloga, ali po korporativnim medijima (i milionima ljudi kojima je izgleda ispran mozak), tek sada je Tramp poslao siledžije iz Domovinske bezbednosti u Portland, jer je odjednom „demokratija napadnuta!“.
Ali čekajte… ne, povući ću tu izjavu, orvelijanstvo postaje još orvelijanskije. Po GloboKap-u i njegovim osveštanim podanicima, ta rečenica koju sam upravo napisao o Portlandu je rasistička, jer je skoro sve što možete da zamislite rasističko, ili je potencijalna pretnja opštem zdravlju. Nazivanje nereda „neredi“ je rasizam.
Ćutanje je rasizam. Sloboda govora je rasizam. Odbijanje da se nosi maska je rasizam. Demonstranti iz organizacije „Crni životi su važni“ su imuni na virus, ali druga velika okupljanja (koja su, podrazumeva se, verovatno rasistička) moraju biti zabranjena. Normalnost je, kao što su Amerikanci znali, završena, i nikada se, ama baš nikada, neće vratiti, jer je beli suprematizam izazvao pandemiju. Švedska, Norveška, Danska i Finska (gde se život odvijao bez masovne historije) ne postoje. Nikada nisu ni postojale (a i ako jesu, verovatno su bile rasističke).
Javni prevoz je smrtonosan. Opštenje sa decom je potencijalno smrtonosno, kao što su i drugi oblici ljudskih odnosa… ukoliko ne uništavate rasističke spomenike ili palite lokalne porodične prodavnice sa modnim anti-rasističkim maskama.
Ozbiljno, baš kao i 2002, kada je GloboKap još otpočinjao narativ „Rata protiv Terorizma“, činjenice su dostupne za sve koji hoće da ih vide. Falsifikovanje kovid statistika i kapaciteta bolnica, nepouzdanost testova, i tome slično… stalno je dokumentovano.
Svako sa pozitivnim rezultatom testa ko kasnije umre od bilo kog uzroka (uključujući i saobraćajnu nesreću na motociklu) računa se kao „smrt od kovida“. Bilo ko primljen u bolnicu zbog bilo čega koji dobije pozitivan test za virus je „hospitalizacija zbog kovida“. I, žao mi je što ću razočarati svoje liberalne prijatelje (ako ih još uvek imam), ali sistematski rasizam i policijska brutalnost nije odjednom počela 2016. godine.
Ono što je odjednom započelo 2016. je usklađeni pokušaj od strane GloboKap-a da uguši rastuću populističku reakciju protiv globalnog kapitalizma i njegove bezdušne ideologije. Da, ta reakcija je po prirodi bila najviše neo-nacionalistička, ali takođe uključuje značajan broj staromodnih levičara kao što sam ja, i puno drugog anti-woke[2] naroda koji nije sasvim spreman da prihvati svoje nove identitete i čovečanstvo kao zamenjivu robu.
Doživljavamo kulminaciju te težnje (ili čemu se oni nadaju da je kulminacija težnje) da se uguši ova šarena populistička pobuna, i da se nikad više ne ponovi. GloboKap nam daje lekciju. Lekcija je:
Eto šta dobiješ kada se zajeavaš sa GloboKap-om. Eto šta dobiješ kada glasaš za Trampa, Bregzit, i ostali „populistički“ nonsens… globalne pandemije, građanske rasističke ratove, nerede, zatvaranja, ekonomsku krizu, društveni kolaps, haos, strah. Ajde, zajeavaj se s nama još.
Nateraćemo te da nosiš glupe maske. Crtaćemo male strelice i kvadrate na podovima da ti pokažemo gde da hodaš i da stojiš. Bankrotiraćemo tvoj biznis, zatvoriti tvoje škole, psihološki mučiti tvoju decu. Vakcinisaćemo ih čime god hoćemo. I ništa protiv toga ne možeš da uradiš. Nateraćemo te da klekneš i izviniš se što se zaje*avaš s nama, ili ćemo te označiti kao „rasista“, napujdaćemo rulju i fanatike na tebe, i „ukinuti“ i tebe i celu tvoju porodicu.
To je, u suštini, poruka koju GloboKap šalje neposlušnim populistima (levim ili desnim, nema razlike; GloboKap-u nije važno koje političke oznake kačimo ili lupamo jedni drugima).
Ovo je naše poslednje upozorenje da prestanemo da se zamajavamo, pristanemo na globalni kapitalistični projekat, i počnemo da se ponašamo i mislimo kako nam se kaže… ukoliko ne želimo ponovo da nas zatvore, i da nam narede da nosimo stvari na licima, i da budemo na drugi način ritualno poniženi.
Vidite, tzv. „Nova normalnost“ (tj. novi ideološki narativ koji GloboKap sprovodi) u stvari i nije tako nov… ili, dobro, patologizirani deo jeste (i obratiću posebnu pažnju na taj aspekat), ali, u suštini, to je obični stari totalitarizam.
Nije državni totalitarizam, jer našim svetom ne vladaju nacionalne države. Njime vlada globalni kapitalizam. Upravo nas podsećaju na tu činjenicu… i pokazuju šta se dogodi kada to počnemo da zaboravljamo.
Šta nam sledi nije lako predvideti. Moja slutnja je da će biti sve gore dok ne izbace Trampa sa dužnosti, u čemu Amerikanci mogu da im pomognu, samo da bi prekinuli košmar.
Kada on ode, verovatno će ukinuti lažnu pandemiju, obustaviti nemire, i prirediti neku vrstu međunarodne proslave Ponovnog rođenja demokratije, posle čega konačno mogu da se vrate na posao okrutnog destabilizovanja, preobražaja i privatizovanja planete, dezinfekcije istorije, izlečenja stanovništva od rasizma, mržnje i drugih patologija, i primene drugih vidova prilagođavanja ideologiji globalnog kapitalizma.
Možda će unajmiti Hamiltona da im komponuje hiphop verziju nemačke himne kao nad-nacionalnu himnu. Nazvali bi je GloboKap Über Alles (nemački: iznad svega – prim. prev.)… dobro zvuči, zar ne?
