Migranti u Srbiji
DAN u Kelebiji, Horgošu, Čikeriji i drugim manjim mestima na samoj granici sa Mađarskom, ni po čemu se ne razlikuje od drugih.
Sve dok ne počne da se smrkava i na ulicama počnu da se pojavljuju grupe mladića, migranata iz Avganistana, Pakistana, Sirije…
Tokom dana borave u Prihvatnom centru u Subotici ili po napuštenim kućama i vikendicama u selima, a kada dođe noć, kreću ka ostvarenju svog cilja – prelaska granice sa Evropskom unijom. Sa tom namerom odavno pokušavaju da pređu Tisu ili iseku bodljikavu žicu kojom je u celoj dužini opasana granica sa Mađarskom, a odnedavno, sve češće kopaju podzemne tunele.
Tokom kontrole terena mađarska policija je minulog vikenda ponovo pronašla podzemni prolaz koji se prostire od teritorije Srbije i prolazi ispod privremene ograde na granici. Tunel se nalazi u ataru Čikerije, gde su u subotu tokom noći uhvaćena 24 stranca u pograničnoj oblasti. Kako kod sebe nisu imali ni lična dokumenta, niti dozvolu za boravak na teritoriji Mađarske, migranti su vraćeni preko granice.
– Situacija se jedno vreme stišala, naročito posle pokušaja nasilnog proboja granice na Kelebiji, krajem februara. Verovatno su oni koji ih organizuju primetili da se granica više kontroliše te su se primirili – kaže nam Mikloš Lajoš iz Kelebije. – Sada ih je zaista mnogo u naselju i neću preterati ako kažem da ih ovim ulicama dnevno prođe više od stotinu. Sve su mladi i nije nimalo prijatno prolaziti pored njih, i muškarcima, a kamoli ženama i deci.
Meštani kažu da migranti, po pravilu mladići između 20 i 30 godina, uglavnom ne prave probleme, jer se i sami plaše policije.
Ljudi ipak imaju strah od njih. Migranti znaju da budu baš bučni, da dobacuju, nije nam svejedno kada se deca vraćaju iz škole ili žene sa posla – dodaje Žužana, zaposlena u jednoj omanjoj samoposluzi na glavnom putu. – Dolaze redovno da kupuju, uglavnom vodu, sokove, grickalice… Plate i ne prave problem, ali retko ko uđe sa maskom što nam unosi dodatni strah zbog aktuelne epidemije jer ko zna odakle su došli, gde su sve bili dok nisu stigli do nas. Njih niko ne kontrološe.
Gotovo da nema napuštene vikendice ili kuće u koju se nisu uselili i u kojoj nisu uništili pokućstvo.
– Narod je bukvalno nemoćan. Plaču od muke kada vide šta im je od kuće učinjeno. Sada još ima ljudi jer je lepo vreme ali čim dođe zima, vikendice opuste i onda su migrantima idealna skloništa – dodaje jedan stanovnik vikend naselja na samoj granici. – Odavde do žice nema pet minuta hoda i zato im je najjednostavnije da se sklone u šumu i čim padne mrak da krenu ka granici.
