Vlast ima svoj plan: 1. Objediniti redovne predsedničke i lokalne gradske izbore u Beogradu sa vanrednim parlamentarnim izborima na proleće 2022. godine. 2. Na sva tri nivoa izaći sa istom predizbornom koalicijom koju čine SNS, SPS i SPAS. 3. Učiniti sve da se izborni sistem i izborni uslovi ne menjaju i do tada samo fingirati dijalog sa opozicijom, za šta će biti zaduženi rijaliti predsednik lažne Skupštine Ivica Dačić i ministar za lažni društveni dijalog Gordana Čomić.
Šta je naš plan – plan srpske opozicije?
To što je bojkot uspeo i što je i sama vlast to morala da prizna skraćenjem mandata lažne i nelegitimne Skupštine i Vlade na godinu i po dana, iako imaju apsolutnu većinu, ne sme da nas zavara jer je na delu i dalje isti nedemokratski mehanizam kojim se želi produžiti vlast po svaku cenu. Najava nove misije Evropskog parlamenta koja bi trebalo da pomogne u dijalogu između vlasti i opozicije – takođe ne sme da nas zavara, jer se prošla delegacija EP nije proslavila svojim posredovanjem već je, naprotiv, dala legitimitet nedemokratskom i antiustavnom izbornom procesu od 21. juna. Šta nam je onda činiti kada ni od vlasti ni od stranaca ne možemo očekivati da nam bilo šta poklone?
Boško Obradović
Ono što je važna mala pobeda ujedinjene srpske opozicije koja je bojkotovala izbore na svim nivoima jeste da je sada mnogima u domaćoj i međunarodnoj javnosti jasnije da je Srbija postala nedemokratska zemlja, da je Narodna skupština lažna i nelegitimna, a nova Vlada prelazna i tehnička. Ali, sada je potreban korak dalje. Na plan vlasti moramo da odgovori konkretnim, jasnim i preciznim planom opozicije. Evo nekih teza u tom pravcu:
Srpska opozicija na plan vlasti za spajanje izbora treba najpre da odgovori zahtevom za razdvajanjem ovih izbora u tri različita termina. Istovremeno treba da tražimo vanredne izbore na svim nivoima, dakle, ne samo republičke parlamentarne već i vanredne pokrajinske i lokalne izbore jer su sve te skupštine bez opozicije nelegitimne i neodržive.
Srpska opozicija potom treba da usaglasi paket uslova koji su neophodni da bi se izborni proces poboljšao i da na tome insistira i pred vlašću i pred stranim posrednicima. To su definitivno sloboda medija za drugačije mišljenje i glas opozicije, a pre svega sloboda RTS, a zatim zabrana funkcionerske kampanje i sprečavanje pritisaka na birače.
Pošto se aktuelnoj vlasti ništa više ne može verovati i ne može se njima samima prepustiti da sprovode ono što se eventualno dogovori u dijalogu, srpska opozicija treba da insistira na formiranju odgovarajućeg radnog tela koje bi garantovalo sprovođenje dogovoreno. Tu forme mogu biti različite: od prelazne, tehničke Vlade stručnjaka, preko ko-ministara iz redova opozicije u ključnim ministarstvima za sprovođenje izbornog procesa, do posebnog Ministarstva ili specijalne Komisije sastavljene od predstavnika vlasti i opozicije koja bi garantovala sprovođenje uslova za slobodne i poštene izbore.
Lično smatram da srpska opozicija u dijalogu sa vlastima treba da otvori i temu promene izbornog sistema jer postojeći proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim izbornim listama i čitavom državom kao jednom izbornom jedinicom ne postoji nigde drugo u Evropi sem u Srbiji i Crnoj Gori, i odavno je zreo za promenu.
Imajući u vidu prošle lažne pregovore na Fakultetu političkih nauka i u Narodnoj skupštini, srpska opozicija mora unapred da planira šta ćemo raditi ako vlast ne bude želela da ispuni naše uslove ili počne da odugovlači pregovore, kao što to već radi Ivica Dačić koji je nedavno izjavio da dijaloga sigurno neće biti do kraja ove godine?
Najteže i najvažnije pitanje za opoziciju i sve opoziciono orijentisane građane Srbije koji žele političke promene glasi: kako ćemo pritisnuti vlast ako ne bude želela da izađe u susret najnormalnijim zahtevima za slobodne i poštene izbore? Šta ako posrednici iz EP ne budu na tome insistirali kao što su to radili u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori pre nekoliko godina, već ponovo stanu na stranu ovdašnje nedemokratske vlasti?
Da li će oni to uraditi iz svojih geopolitičkih i ekonomskih interesa, među kojima je jedan od glavnih računanje na Aleksandra Vučića kao potpisnika priznanja lažne države Kosovo, to je sad drugo pitanje. Ključno je da mi moramo početi da se spremamo i za taj scenario da ćemo za svoju slobodu, pravdu i demokratiju u Srbiji možda morati da se izborimo sami. A to uopšte nije loše, jer onda nikome ništa ne dugujemo i možemo svoju kuću da uredimo onako kako mi mislimo da treba. U tom smislu, što se tiče Srpskog pokreta Dveri, mi smatramo da nam je potrebna ne samo smena vlasti već promena kompletnog korumpiranog sistema koji ovde traje već pune tri decenije.
