Ako je neko trebalo da ove ili prošle godine dobije Oktobarsku nagradu grada Leskovca, onda je to Predrag Stojanović, sindikalista iz „Jure“, kome je nakon što je ukazao na kršenje radničkih prava ova inostrana kompanija uručila otkaz, a zatim ga i tužila zbog navodnog urušavanja njihovog ugleda.
Muke ovog pravog borca i heroja se nastavljaju jer, iako je država Srbija bila naložila kompaniji da ovog sindikalca vratio na posao, „Jura“ se o to bila oglušila i oterala ga sa fabričke kapije.
Danas se ovaj čovek, samo zato što je kazao istinu i tražio pravdu (za sebe, ali i sve svoje kolege), nosi sa nekoliko sudskih sporova koji su pokrenuti protiv njega. Što bi rekao lekar i građanski aktivista iz ovog grada Aleksandar Rangelov, samo podanik pristaje na eksploataciju, a građanin ne, piše Rešetka.
– Zašto je važno podanike političkipravno opismeniti? Zato što samo tako mogu postati građani! Podanik pristaje na eksploataciju, a građanin ne! Kada raščlanite bilo koji društveni problem, vi otkrijete da je u pitanju političko-pravni razlog – komentariše Rangelov.
Ali, avaj, u Srbiji, pa tako i u Leskovcu, odavno je postalo nenormalno ono što je normalno i obrnuto, pa umesto da se jedinom borcu za prava preko 10.000 ljudi koji rade u inostranim kompanijama u ovom gradu dodeli jedno značajno priznanje, ili da mu se barem kaže hvala, nagrada se dodeljuje izrabljivačima.
Komisiju, koja je odlučivala, po ko zna čijem nahođenju, o dodeljivanju oktobarskih nagrada (koje godinu za godinom gube na smislu i svom značaju) treba podsetiti na sve što se dešavalo u nagrađenom „Aptivu“.
Gospodo iz Komisije, ako ste slučajno zaboravili, ovo preduzeće u žižu javnosti prvo je dospelo nakon što je objavljena priča o tome da je radnicima dato da potpišu izjavu da „dobrovoljno žele da rade po 12 sati dnevno u periodu dužem od mesec dana“.
U javnosti je najpre buknula priča zaposlenih koji su bili primorani da potpisuju izjavu u kojoj se odriču prava na ograničeno radno vreme kod poslodavca. Ne samo to, lokalni lekar je uvideo nešto što je okarakterisao „sindromom Aptiv“, a koji je primetio kod izmorenih radnica te firme.
Zaposleni te kompanije se u toj izjavi, faktički odriču prava na naknadu štete za konsekvence koje proističu iz takve postavke radnog vremena. Takođe i posledicama, u vidu potencijalnog povređivanja radnika usled premora i neodgovarajuće zaštite u sistemu rada.
Rukovodioci su pronašli najoriginalniji mogući način da pokažu svoju humanu stranu. Rasporedili su dovoljan broj nosila za radnike koji kolabiraju. Posle toga se saznalo i za „sindrom Aptiva“. Lokalni ortoped, Aleksandar Rangelov, tako je nazvao stanje kod „nove sorte“ bolesnika, a njih čine većinom mlade žene koje pate od išijasa, lumbaga, upale tetiva i tetivnih ovojnica i tako dalje.
Kompanija Aptiv je 2019. godine iz budžeta Srbije dobila 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2.000 radnika – a 2020. ponovo dobija subvencije u istom iznosu, s tim da tada zapošljava 700 radnika.
Odmah početkom 2021. broj zaposlenih smanjen je za 1.000 „u skladu sa trenutnim poslovnim potrebama.“ U Aptivu je za samo 2 meseca bez posla ostalo ili poslato na prinudni odmor oko hiljadu ljudi, a radnici tvrde da su o tome, da više ne dolaze na posao, uglavnom obaveštavani putem SMS poruka ili mejlom.
Na kraju, postoji samo jedno pitanje, gospodu iz Odbora za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja Skupštine grada Leskovca: „Nije li vas sramota?“
