Uprkos tome što se vlast hvali da je plata u evrima krajem prošle godine bila 96 odsto veća nego krajem 2012, pre jedne decenije sa upola manje dinara moglo je da se kupi više jogurta, začina, tost hleba, smrznute ribe, povrća nego sada. Penzioneri su prošli još gore, jer su im primanja realno smanjena za 5,6 odsto, dok su plate povećane 28 odsto. U poslednje tri godine primanja najviše rastu, ali u isto vreme gube trku sa cenama osnovnih životnih proizvoda.
Opozicioni mediji u rukama tajkuna i dalje ne mogu da prihvate ekonomske uspehe Srbije, pa tako nastavljaju da objavljuju neistinite tekstove… Istina je da su u poslednjih deset godina, otkad je Aleksandar Vučić na vlasti, plate u Srbiji rasle mnogo brže od plata zemalja u regionu… Istina je i da je u decembru prošle godine prosečna plata u Srbiji iznosila 718 evra, iako su se do pre samo nekoliko godina smejali Vučiću koji je tada obećavao plate od 500 evra. Istina je i da su plate u Hrvatskoj… te 2012. iznosile 748 evra, a u Srbiji 329 evra.
Dakle, nama su plate porasle 96 odsto u datom periodu, a njima mnogo manje, nekih 44 odsto. Imajte u vidu da smo u tim godinama prošli i kroz težak period fiskalne konsolidacije. Tom dinamikom i tom brzinom, mi ubrzo stižemo i plate u Hrvatskoj. Uprkos svim izazovima, nastavljamo da postižemo ekonomske uspehe, svidelo se to nekome ili ne. I da, jesmo lideri u regionu. Nema predaje!
Ovako je početkom marta na svom Instagram nalogu na jedan tekst objavljen na portalu Nova.rs reagovao ministar finansija Siniša Mali. Pre njega, predsednik Vučić je u više navrata tvrdio da je iza nas „deset ekonomski najboljih godina u istoriji Srbije“, a gostujući na RTS-u tu tvrdnju potkrepio je rečima da je u odnosu na 2012. Srbija imala najveći rast plata u regionu.
– Postajemo prvi put prvi (po visini zarada), iako smo pre osam godina delili treće i četvrto mesto u regionu – rekao je Vučić.
Istovremeno je na skupoj kineskoj tabli napisao da je prosečna zarada u decembru 2022. u Srbiji bila 718 evra, a u Crnoj Gori 726 evra. Uz to je „zaboravio“ da je u Hrvatskoj od prošle jeseni prosek preskočio hiljadarku, pa je u novembru bio 1.029, a u decembru 1.049 evra.
U međuvremenu svima je postalo apsolutno jasno zašto vlast izbegava da govori o realnom kretanju, koje uključuje i efekte inflacije, već zarade isključivo prikazuje u evrima. Na taj način stvara se privid da plate rastu mnogo brže, s obzirom na to da duže od decenije kurs manje-više tapka u mestu, jer je krajem 2012. evro vredeo 114, a danas vredi 117,3 dinara. Samim tim i plate u evrima značajno više rastu od njihove kupovne moći. Uostalom, na sajtu Ministarstva finansija mogu se pronaći podaci iz kojih se
lako može izračunati da je od kraja 2012. do kraja prošle godine prosečna neto zarada realno povećana za samo 28 odsto, dok je istovremeno realna vrednost prosečne penzije smanjena za 5,6 odsto. Uprkos tome što penzije, kako vlast voli da naglasi, „nikada u istoriji nisu bile veće“.
Кljučni problem je u tome što prosečni građani veliki deo primanja ne pretvaraju u evre, već ih uglavnom troše za kupovinu osnovnih namirnica i drugih potrepština, čije cene, za razliku od kursa, ne miruju. Uostalom, i prema podacima zvanične statistike, inflacija je u prethodnih 12 meseci dostigla 16,1 odsto, s tim što su čvrsta goriva poskupela 48,5 odsto, stanarine 33, hrana 26 (mleko, sir i jaja 43, hleb i žitarice 25, povrće, ulja i masti 23), struje i gasa 25 odsto.
Istine radi, inflacija je počela značajnije da nagriza prihode stanovništva u Srbiji poslednjih godinu i po dana, kada je zapljusnula i druge delove sveta i postala globalni problem. Razvijene zemlje uspele su, međutim, da preokrenu njen trend i od prošle jeseni inflacija tamo pada tako da je sa višedecenijskog maksimuma sada oko pet odsto u SAD i ispod sedam procenata u evrozoni, dok u Srbiji još nije dostigla svoj „pik“.
Uz to, većina ekonomista ne deli optimizam guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković da će do kraja godine ona biti upola manja nego što je sada, dakle oko osam procenata.
Istovremeno, za većinu građana i sada je inflacija mnogo veća od zvaničnih 16,1 odsto. Кolika je tačno, to zavisi od toga na šta troše najveći deo primanja. Za one koji ne lete avionom (cene avio-karata se u proteklih godinu dana nisu menjale, a i one utiču na zvaničnu inflaciju), ali svaki dan kupuju hleb, mleko, jogurt, meso, povrće, voće i druge osnovne životne namirnice, a povremeno ulje, mast i još neke druge potrepštine, njihova individualna inflacija je verovatno i duplo veća od zvanične.
U nastojanju da utvrdi pravu meru rasta standarda NIN je zamolio jedan trgovinski lanac da dostavi tačne maloprodajne cene proizvoda koji su mogli na njihovim rafovima da se nađu i u novembru 2012. i u novembru 2022. Taj mesec odabran je da bi se izbegli efekti jednokratnih bonusa, koji se po pravilu isplaćuju u decembru, što prosek za poslednji mesec uvek diže iznad uobičajenog nivoa.
Uostalom, u decembru prošle godine prosečna neto zarada iznosila je 718 evra, a prosek za prvih 11 meseci bio je 630 evra. Slično je bilo i pre deceniju i po, kada je prosečna plata u decembru 2008. iznosila 439, a za celu godinu 402 evra. A koliko je poslednji mesec atipičan, dokazuje i podatak da je prosek za decembar 2008. bio veći nego za celu 2017. (395 evra) i 2018. (420 evra) i da je taj nivo premašen tek 2019, kada je prosečna zarada bila 466 evra.
