Da budem iskren, odavno me nije ništa iznerviralo koliko krajnje besmislena odluka kriznog štaba da maske moramo da nosimo i na otvorenom, pa još i da kaznu platim ako je ne nosim. Nisam stručnjak iz oblasti medicine, čitam svačije stručno mišljenje i više mi je ubedljivo da sama maska kao zaštita i nije toliko efikasna, ali ne bih u to da ulazim.
Prihvatam, mada nevoljno, da masku nosim u zatvorenom prostoru, ali na otvorenom živ neću da to nosim. Dodatno, ako se zaista neko drzne da pošalje izmene i dopune zakona o prekršajima u Skupštinu u kojima će se predvideti kažnjavanje ljudi zbog nenošenja maski na otvorenom lično ću se tome usprotiviti i glasaću protiv.
Za sve ovo vreme koliko traje pandemija mi od struke nismo čuli kako se korona leči.
Znači, da uprostimo, LEKA NEMA! Jedino što čujemo je cilj da se spreči širenje virusa i to razumem, ali izvinite, ukoliko leka ne bude bilo recimo 20 godina da li zaista neko misli da bi trebalo 20 godina da nosimo maske, da se ne družimo, da ne radi privreda, da ne idemo u školu, pozorište, fakultet, utakmicu??? Ej, manite se ljudi.
Ne želim da živim u paranoji kako će me korona strefiti gde god da se okrenem. Razumem zabrinutost, razumem i određene preventivne mere, ali ne možete čovečanstvu život da uskratite. Nivo smrtnosti od korone nam ukazuje da bi trebalo da se pripazimo, ali ne i da živimo u konstantnom strahu i paranoji, a čini mi se da čitavo čovečanstvo ide ka tome. Ispada da ove godine niko nije umro od raka, srčanog udara, šloga ili bilo koje druge bolesti, već da se samo umire od korone.
Znači, prihvatam svaku racionalnu meru i koja ima smisla, ali da nosim pod prinudom masku na otvorenom i još da me neko kažnjava za to, e to neću. I neću za to da glasam ako se predloži.
