Iznenadni dolazak ministra spoljnih poslova Češke Tomaša Petričeka, samo dva dana posle smrti milijardera i vlasnika Telenora Petera Kelnera, ponovo je pokrenula priče o privatnim interesima evropskih zvaničnika u Srbiji. Pre samo nekoliko meseci je Srbiju, takođe iznenada, posetio Andrej Babiš, premijer Češke i kolega po milijardama pokojnog Kelnera. Njegov dolazak se poklopio sa odlukom o zajedničkom preotimanju tržišnog udela SBB-u od strane Telekoma i Telenora.
Aleksandar Vučić i Andrej Babiš Foto: ATA images
Dil, očigledno profitabilan za sve strane koje su ga pravile (ne mislimo ovde na Telekom i Telenor) je ugrožen smrću Kelnera i zato je put srpske prestonice potegao i češki ministar spoljnih poslova.
Javna je tajna da je Aleksandar Vučić majstor da napravi lični kontakt sa stranim državnicima. Tajna nije u diplomatskim veštinama predsednika Srbije, već u činjenici da je shvatio da su i evropski političari ljudi kojima desetine i stotine hiljada evra znače u životu.
Prvi blizak odnos Vučić je napravio još pre desetak godina sa tadašnjim komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom. Bilo je to u vreme kada su Vučić i Nikolić uz pomoć Andrićevog venca od radikala postajali evropljani. File je svoj zadatak obavio i odškrinuo vrata Evrope dotadašnjim Šeseljevcima. Po preuzimanju vlasti Vučić je krenuo da „skuplja prijatelje“ shvativši da većina drzavnika ima neke sebi bliske firme ili im je važno da u Srbiji kompanije iz njihovih zemalja dobiju profitabilne poslove.
Tako je prijateljstvo sa Si Đi Pingom plaćeno davanjem građevinskih poslova cija je ugovorena vrednost 15 milijardi evra, a realna najmanje 50% niža. Da je tako pokazuju iskustva sa kineskim kompanijama šsirom sveta – od Malezije do Tanzanije. Svuda su bili deo koruptivnih poslova i naduvanih cena. Iako kritikuju kineski model, Evropa i Amerika ga i te kako primenjuju kad njima odgovora. Američkom ambasadoru Entoniju Godfriju ne predstavlja nikakav problem da obilazi radove na Moravskom koridoru koji Srbija plaća duplo vise od realnog jer je posao, naravno bez tendera, dobila američka firma.„Izgubiću vlast, da priznam KiM – dobio bih Nobelovu nagradu“
I Britanci su tu i to na način gori od Kineza. Njihov državni fonf finansira radove, ali neće da kažu ni za koji iznos ni sa kojim kamatama. Francuska i Emanuel Makron su umesto da osude svoje firme za koruptivne poslove, poput spalionice otpada u Beogradu koju će Beograđani platiti 1,5 milijardi umesto 200 miliona, odlučili da sa Vučićem potpišu ugovor o prodaji vozova za beogradski metro. Naravno, bez tendera i po ceni od 450 miliona evra što je za 100 miliona više od cene koja je bila predviđena projektom metroa iz 2012 godine… Sve ove države danas imaju novi neokolonijalni pristup i sve se svodi na to da nađu diktatore sa kojima ovakve dilove mogu da prave.
Osim „potplaćivanja država“, srpski režim je investirao i u pojedince. Neki su odjednom postali poželjni muškarci koji su počeli da zapadaju za oko devojkama iz Srbije, neki prihvataju da posete Beogradu završavaju na splavovima, a nekima su se, poput jednog učesnika predstojećeg međustranačkog dijaloga, organizovale noćne terevenke u zanimljivom sastavu u jednom od objekata u Užickoj ulici.
Svojevremeno se Vučićev blizak saradnik, nekad portir u „Pinkiju“, danas vlasnik jednog nedeljnika i velike marketing agencije, hvalio kako su plaćanja stranih političara išla preko njega. Tako je ispričao da je jednom prilikom došlo do nesporazuma oko plaćanja, te je on otišao u Beč i na večeri pitao koliki je dug?. Kada je austrijski ali evropski funkcioner rekao iznos – izaslanik iz Beograda je otvorio torbu, izbrojao novac i završio stvar.
Potplaćivanje evropskih zvaničnika se aktuelizovalo i prilikom usvajanja izveštaja Evropskog parlamenta. Ceo proces je od početka bio čudan. Prva nezvanična verzija koju je pustio Vladimir Bilčik bila je takva da je i Vučiću bilo jasno da ipak nema smisla. Zvanična je bila, ipak, malo objektivnija, ali odlična po Vučića.„Vučić raspiruje mržnju, Fajon njegova žrtva“ (VIDEO)
Posle burne reakcije liberala, socijaldemokrata i zelenih i oko 400 amandmana izveštaj je potpuno izmenjen. I taman kad je izgledalo da su Mekalister i Bilčik odnosno EPP popustiti, stigao je njihov stav da će glasati protiv nekih već dogovorenih amandmana.
Zašto je do toga došlo, da li je u pitanju uspešna diplomatska aktivnost srpske ambasadorice u Briselu Ane Hrustanović koja je izgradila izuzetno blizak odnos sa Mekalisterom ili je u pitanju neki drugi razlog, danas je teško utvrditi. 0no se zna da Mekalister nije glasao protiv amandmana, ali Vladimir Bilčik jeste. Zašto je ovaj bivši nastavnik, član jedne skoro minorne slovačke partije glasao na taj način i zašto je više puta do sada branio nebranjivo kada je srpski režim u pitanju, može se naslutiti, ali se ne može sa sigurnošću reći.
Ali ono što je sigurno je da će pad Vučićevog režima mnogo problema doneti ne samo srpskm političarima i biznismenima, već i evropskim.
