2.6 C
Belgrade
ponedeljak, 6 decembra, 2021

OTKRIVAMO: Zašto je u prekršajnom postupku drugostepeno odlučivanje u sednici veća „tajno“!?

NAJČITANIJE

- Advertisement -

                     

Advokat Goran Karadžić je poslao saopštenje za javnost u vezi postupanju prekršajnih sudova povodom izjavljene žalbe na presudu, o čemu ovih dana raspravi, kako stručna javnost, tako i građansko javno mnjenje jer se tiče svih građana koji žive u Srbiji.

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:

- Advertisement -

Ovim putem bih približio javnosti postupanje prekršajnih sudova povodom izjavljene žalbe na presudu. Naime, o čemu je reč? Kazneni postupci u našem pravnom sistemu su prihvatili načelo dvostepenosti. Šta to znači?  To znači da nezadovoljne stranke u postupku (podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i okrivljeni) imaju pravo, u slučaju da su nezadovoljni odlukom  prvostepenog suda, da ulože redovan pravni lek (žalbu) na prvostepenu odluku.

Dakle, u slučaju da je prvostepeni sud oslobodio okrivljenog prekršajne odgovornosti, pravo na žalbu ima podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a to je u velikom broju slučajeva MUP, dok u slučaju da je sud okrivljenog  oglasio odgovornim za učinjeni prekršaj pravo na žalbu ima okrivljeni, kao i njegov branilac. 

U tom smislu odredbama od čl. 268-279 Zakona o prekršajima je regulisan postupak po žalbi, dakle drugostepeni postupak. Sa druge strane Zakonom o prekršajima je propisano  da sve što nije regulisano prekršajnim postupkom shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku. U tom smislu, odredbama Zakonika o krivičnom postupku i to od čl 442-462 je regulisan instancioni postupak u krivičnom postupku. Kao što je gore navedeno, stranke u prekršajnom postupku su  podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i okrivljeni, isto tako stranke u krivičnom postupku su ovlašćeni tužilac i okrivljeni.

- Advertisement -

U krivčnom postupku koji je regulisan Zakonikom o krivičnom postupku, a koji se shodno primenjuje i u prekršajnom postupku, žalbu mogu da ulože kako ovlašćeni tužilac, tako i okrivljeni, a svako shodno svom pravnom interesu. Povodom žalbe ovlašćenog tužioca i okrivljenog u krivičnom postupku, drugostepeni ( žalbeni) sud zakazuje sednicu veća i obaveštava stranke o istoj a shodno čl. 446-447 Zakonika o krivičnom postupku, a kako bi mogli da istoj prisustvuju.

Dakle, stranke u krivičnom postupku imaju pravo da prisustvuju sednici drugostepenog veća, dok stranke u prekršajnom postupku na to nemaju pravo, obzirom da nije zabeležen slučaj u našoj prekršajno-procesnoj praksi da je stranka ikada prisustvovala sednici veća pred žalbenim sudom, sudom drugog stepena.

Zašto je to tako? Da li je to sednica veća u prekršajnom postupku „inkvizitorska“ „ tajna“???

Ovaj članak predstavlja poziv vladavini prava u Republici Srbiji da iskorači u tom smislu, da prestane u 21 veku da i dalje sprovodi tekovine komunizma, a u formalnom  smislu reši kolizionu anarhiju Zakona o Prekršajima i Zakonika o krivičnom postupku.

                                                            Adv. Goran Karadžić , Novi Sad

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti