Advokat Goran Karadžić je poslao saopštenje za javnost u vezi postupanju prekršajnih sudova povodom izjavljene žalbe na presudu, o čemu ovih dana raspravi, kako stručna javnost, tako i građansko javno mnjenje jer se tiče svih građana koji žive u Srbiji.
Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:
Ovim putem bih približio javnosti postupanje prekršajnih sudova povodom izjavljene žalbe na presudu. Naime, o čemu je reč? Kazneni postupci u našem pravnom sistemu su prihvatili načelo dvostepenosti. Šta to znači? To znači da nezadovoljne stranke u postupku (podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i okrivljeni) imaju pravo, u slučaju da su nezadovoljni odlukom prvostepenog suda, da ulože redovan pravni lek (žalbu) na prvostepenu odluku.
Dakle, u slučaju da je prvostepeni sud oslobodio okrivljenog prekršajne odgovornosti, pravo na žalbu ima podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a to je u velikom broju slučajeva MUP, dok u slučaju da je sud okrivljenog oglasio odgovornim za učinjeni prekršaj pravo na žalbu ima okrivljeni, kao i njegov branilac.
U tom smislu odredbama od čl. 268-279 Zakona o prekršajima je regulisan postupak po žalbi, dakle drugostepeni postupak. Sa druge strane Zakonom o prekršajima je propisano da sve što nije regulisano prekršajnim postupkom shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku. U tom smislu, odredbama Zakonika o krivičnom postupku i to od čl 442-462 je regulisan instancioni postupak u krivičnom postupku. Kao što je gore navedeno, stranke u prekršajnom postupku su podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i okrivljeni, isto tako stranke u krivičnom postupku su ovlašćeni tužilac i okrivljeni.
U krivčnom postupku koji je regulisan Zakonikom o krivičnom postupku, a koji se shodno primenjuje i u prekršajnom postupku, žalbu mogu da ulože kako ovlašćeni tužilac, tako i okrivljeni, a svako shodno svom pravnom interesu. Povodom žalbe ovlašćenog tužioca i okrivljenog u krivičnom postupku, drugostepeni ( žalbeni) sud zakazuje sednicu veća i obaveštava stranke o istoj a shodno čl. 446-447 Zakonika o krivičnom postupku, a kako bi mogli da istoj prisustvuju.
Dakle, stranke u krivičnom postupku imaju pravo da prisustvuju sednici drugostepenog veća, dok stranke u prekršajnom postupku na to nemaju pravo, obzirom da nije zabeležen slučaj u našoj prekršajno-procesnoj praksi da je stranka ikada prisustvovala sednici veća pred žalbenim sudom, sudom drugog stepena.
Zašto je to tako? Da li je to sednica veća u prekršajnom postupku „inkvizitorska“ „ tajna“???
Ovaj članak predstavlja poziv vladavini prava u Republici Srbiji da iskorači u tom smislu, da prestane u 21 veku da i dalje sprovodi tekovine komunizma, a u formalnom smislu reši kolizionu anarhiju Zakona o Prekršajima i Zakonika o krivičnom postupku.
Adv. Goran Karadžić , Novi Sad
