Protesti širom sveta
Mladi širom sveta su započeli štrajkove zbog globalnih klimatskih promena. Greta Thunberg je pozvala na hitnu akciju bez obzira na pravila ograničenja koja su na snazi zbog Covid 19.
Pristalice školskog štrajkačkog pokreta PETKOM ZA BUDUĆNOST ukupili su se u petak u Berlinu, među kojima su i učenici škola, omladinski aktivisti i zajednice širom sveta koje su se odazvale da organizuju proteste protiv klimatskih promena, uprkos pandemiji Covid 19.
Mere koje su na snazi guše proteste, ali cilj da se podvuče važnost klimatske krize je, po rečima organizatora protesta mnogo važnija od svega.
Uprkos merama, na hiljade aktivista je objavljivalo putem društvenih mreža fotografije i izašlo na ulice protestujući zbog klimatske krize i neodgovornosti svetskih lidera.
Štrajkovi u petak koji su bili u vidu sastanaka, socijalno distanciranih marševa odigrali su se na preko 3500 lokacija širom sveta. Gruba procena Gardijana je da je na ulicama u petak bilo 6 miliona ljudi.
School strike week 110.
— Greta Thunberg (@GretaThunberg) September 25, 2020
Today is our global day of climate action, and we strike in over 3100 places!
In Sweden gatherings over 50 people are not allowed due to COVID-19, so we adapt.#climatestrike #fridaysforfuture #schoolstrike4climate #FaceTheClimateEmergency pic.twitter.com/aQqyKgBYIb
Greta Thunberk je vodila prostest u Švedskoj, koji je bio ograničen na samo 50 ljudi. Prilagođavamo se, objasnila je na svom tviteru i objavila fotografiju na kojoj se socijalna distanca poštovala.
Ovim danom je započela 110 nedelja njenog školskog štrajka koji je započeo pre dve godine. Na ovom skupu močnici su optuženi da izbegavaju glavni problem na svetu, a to su klimatske probleme, kroz redove govoreći, kako panedmiju ističu u prvi plan a izbegavaju suočavanje sa glavnom svetskom krizom.
Ludi iz celog sveta govorili su o problemima u svome regionu, objašnjavajući svoje aktivnosti i probleme, i zbog čega nezadovoljstvo iskazuju štrajkovima i protestima.
Protesti planirani u 150 zemalja.
Takođe, protesti su se odigrali i u Australiji, Kamberi, gde su političari pozvani da finansiraju u budućnost omladine a ne gas, podsećajući ih na katastrofalne požare koji su besneli Australijom ove godine.
Na Filipinima su učesnici protesta istakli su zabrinutost zbog terorizma koji se koristi za zabranu protesta i prikrivaju nedaće koji bogati svet ignoriše.
„Mi Filipinci smo među najviše pogođeni, rangirajući drugo mesto u najnovijem globalnom indeksu klimatskog rizika, ali naš doprinos emisiji stakleničkih gasova je tako mali. Najmanje su pogođeni oni koji su najviše doprineli klimatskoj krizi – i šta sada rade? Ništa. Vreme je da se svetski lideri probude za istinu“, istakla je Mitzi Joell Tan, aktiviskinja sa Filipina.
Bilo je štrajkova i protesta u većim gradovima Indije, a plakati su se ukazivali da „ovde postaje vruće“, odražavajući predviđanja da bi stotine hiljada ljudi moglo svake godine da umre od vrućina u Indiji u narednim decenijama, ako globalno zagrejanje nastavi da raste trenutnim stopama.
„Zemlje poput Indije već proživljavaju klimatsku krizu“, rekla je aktivistkinja Disha A Ravi.
„Mi se ne borimo samo za svoju budućnost, već za svoju sadašnjost. Mi, ljudi iz najugroženijih zemalja ćemo promeniti pristup u pregovorima o klimi i voditi pravedan plan oporavka koji ide u korist ljudima, a ne džepovima naše vlade. “ Bilo je štrajkova i protesta u većim gradovima Indije, uključujući Nju Delhi
U Bangladešu su skrenuli pažnju na pretnju zemlji od porasta nivoa mora, pošto su desetine hiljada ljudi već postali izbeglice nakon što su im domovi poplavljeni. Stotine ljudi marširalo je kroz Pretoriju, u Južnoj Africi, pozivajući vladu da proglasi klimatsku vanrednu situaciju. Širom Afrike demonstranti su se okupljali na ulicama i stepenicama javnih zgrada kako bi pozvali na političku akciju. Hilda Flavia Nakabuie, aktivistkinja programa „Petkom za budućnost“ u Ugandi, suprotstavila se akciji preduzetoj radi kontrole koronavirusa, jer je učinak za klimu zbog toga daleko slabiji.
„Da bi se borile protiv pandemije Covid-19, vlade su preduzele snažne i smele mere, povlačeći kočnice, odlučujući se na dugo blokiranje. Prestali smo privremeno da štrajkujemo – ali znamo da je jedini način na koji možemo da zaustavimo klimatske promene svojim delovanjem. Zbog toga danas ponovo štrajkujemo i nastavićemo da se mobilišemo u budućnosti “, rekla je.
Najseverniji udar bio je na ivici arktičkog leda, severno od norveškog arhipelaga Svalbard, gde je Mia-Rose Craig, 18-godišnja ornitologinja poznata kao Birdgirl, bila sa Greenpeace brodom Arctic Sunrise. „Ovde sam jer želim sama da vidim šta je u pitanju jer se čuvar planete, Severni ledeni okean, topi zastrašujućom brzinom“, rekla je.
„Petkom za buduće aktiviste iz celog sveta poziva na hitnu akciju protiv klimatskog sloma.“
Ranije ove nedelje, naučnici su potvrdili da je ovogodišnji minimum arktičkog morskog leda bio drugi najmanji u poslednjih 40 godina kontinuiranih rekorda. Svetski lideri sastali su se ove nedelje na mreži, a nekoliko njih lično u Njujorku, na Generalnoj skupštini UN, koja je prvi put dobila oblik virtuelnog događaja.
Kina je iznenadila ostatak sveta najavivši novi cilj da do 2060. godine postane neutralna prema ugljeniku i da dovede do vrhunca emisije gasova sa efektom staklene bašte, a zatim i njenog opadanja pre 2030.
Istraživačka misija Climate Action Tracker procenila je da će se obaveze, ukoliko se ispoštuju, smanjiti globalna temperatura raste za između 0,2 ° C i 0,3 ° C. Ako se to potvrdi, to bi daleko pomoglo da se dostigne cilj Pariškog sporazuma da temperatura održavanja poraste znatno ispod 2 ° C, sa težnjom od ograničenja od 1,5 ° C. Uoči sastanka skupštine, EU je takođe najavila pojačani cilj, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% u poređenju sa nivoima iz 1990. godine do 2030.
SAD, drugi najveći svetski emiter, trebalo bi da se povuku iz Pariskog sporazuma ove godine, a prema drugom mandatu Donalda Trampa kao predsednika držao bi se tog rasporeda. Demokratski kandidat Joe Biden obavezao se da će se ponovo pridružiti. Velika Britanija, koja će biti domaćin sledećeg klimatskog samita UN-a – nazvanog Cop26 – novembra 2021, takođe je pojačala svoj diplomatski napor. Premijer Boris Johnson i generalni sekretar UN-a Antonio Guterres, sazvaće privremeni samit svetskih lidera iz glavnih ekonomija ovog decembra, na petu godišnjicu Pariskog sporazuma.
Na tom privremenom sastanku, od svih zemalja će se očekivati da iznesu svoje nacionalne planove – nazvane nacionalno utvrđenim doprinosima, ili NDC, u žargonu UN – a, kako bi ojačale svoje napore za smanjenje ugljenika, kako je predviđeno sporazumom iz 2015. godine. Trenutne obaveze dovele bi do porasta temperature od 3C, što bi prouzrokovalo razaranja i ekstremne vremenske prilike po celom svetu.
The Guardian prepoznaje klimatsku vanrednu situaciju kao najvažnije pitanje našeg doba. Zbog toga smo se obavezali da ćemo sprečiti klimatske promene, izumiranje divljih životinja i zagađenje. U ovom ključnom trenutku za našu planetu, naša nezavisnost omogućava nam da uvek informišemo čitaoce o pretnjama, posledicama i rešenjima zasnovanim na naučnim činjenicama, a ne na političkim predrasudama ili poslovnim interesima. Ovo nas čini drugačijima.
I mi smo jednako odlučni da sprovodimo ono što propovedamo: prodali smo novac iz naftnog i gasnog sektora. Verujemo da svi zaslužuju pristup informacijama koje se proveravaju i analizu koja ima autoritet i integritet.
Zbog toga smo, za razliku od mnogih drugih, odlučili: da Guardian-ovo izveštavanje ostane otvoreno za sve, bez obzira gde žive ili šta mogu priuštiti.
