Direktor Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da je u martu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine realni promet u trgovinama u Sloveniji niži 12,8 odsto, Mađarskoj 12,5 odsto, u svim baltičkim zemljama je u dvocifrenom padu, u Nemačkoj 8,4 odsto u odnosu na oko četiri odsto krajem prošle godine.
Pravilo da su cene „neelastične na dole“ ogleda se u činjenici da se pojeftinjenja pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, kao nafte i gasa, na svetskom tržištu zanemarljivo odražava na pristupačnije proizvode u maloprodaji.
e spuste, uvek postoji je neki izgovor zašto se to ne uradi, ali kad treba da se podignu, vrlo brzo se nađe razlog zašto to treba uraditi. Pad tražnje je tako snažan da će se odraziti na proizvođače i one koji prodaju svoju robu u toj meri da će ili doći do bankrota nekih i otpuštanja ljudi, ili će se oni prilagoditi novim okolnostima, jer nema ko da kupi robu u toj meri kao ranije„, naveo je Nikolić.
Papović: Krajnje vreme da trgovci spuste cene
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije rekao je za Euronews Srbija da je krajnje vreme da trgovci spuste cene i da je to trebalo da urade mnogo ranije jer je pad prometa očigledan.
„U većim marketima imate po deset kasa, radi jedna ili dve kase, što znači da je manje potrošača u samim marketima. Drugo, trgovci su unazad pet godina non-stop povećavali cene, ne zbog toga što je došlo do povećanja inputa goriva i struje. Ne, nije to bilo u pitanju, nego su sve svoje finansijske gubitke nadomeštavali time što su povećavali cene„, rekao je Papović.
Papović je naveo da bi Ministarstvo trgovine trebalo da krene u ozbiljnije analize i kontrole trgovinskih lanaca.
„Postoje prikrivene marže koje se kreću do 100 i 150 odsto. To je prosto neverovatno„, navodi on.
Prema njegovim rečima, potrebna je izuzetno jaka i opremljena tržišna inspekcija da bi kontrolisala trgovinske lance i koja bi mogla da ustanovi da li eventualno postoji dvojno knjigovodstvo.
„Imate u okviru istog trgovinskog lanca da se isti artikal u Beogradu i Novom Sadu prodaje po jednoj ceni, a da je na istoku ili jugu Srbije jeftiniji 30 ili 40 odsto. Kako je to moguće!? Da li je to diskriminacija potrošača!? Oni (trgovci) jako dobro znaju koja je platežna sposobnost na jugu Srbije i tamo se prilagođavaju. Da li sav taj minus, ako postoji, sa juga ili istoka Srbije nadomešćuju u gradovima kao što su Novi Sad, Beograd i Niš? To su stvari koje zahtevaju mnogo ozbiljnije radnje, prvenstveno inspekcijskih organa. Oni će morati da spuste cene, to je sasvim sigurno, ako se suoče sa inspekcijskim organima i ako se suoče sa ozbiljnim padom prometa„, smatra Papović.
Đogović: Hrana i režije najviše opterećuju kućni budžet
Ekonomista Saša Đogović rekao je za Euronews Srbija da postoji više razloga za pad prometa u maloprodaji u Srbiji, a da su jedan od najvećih i dominantnih razloga visoke cene, odnosno visoke inflacione tenzije pogotovo u segmentu hrane i režijskih izdataka, što najviše opterećuje i budžet prosečnog tročlanog domaćinstva u Srbiji.
Dodatna dva razloga za to su, kako smatra Đogović, skupi potrošački i gotovinski krediti, kao i povećana tražanja prošle godine tokom marta i aprila usled „psihoze posle ruske invanzije na Ukrajinu i straha od nestašica, posebno nekih prehrambenih proizvoda poput ulja, brašna, šećera ali i goriva“.
Ti faktori su, kaže, doveli do toga da imamo dosta izražen pad maloprodajnog prometa u prva četiri meseca ove godine u realnom izrazu u odnosu na isti vremenski interval 2022. godine.
Upitan koliko su trgovci odgovorni za pad potrošnje i da li su neke cene nerealno podigli, Đogović je rekao da je to pitanje za Komisiju za zaštitu konkurencije u smislu da li postoje određeni karteli, dogovori trgovaca oko formiranja nekih cena.
„Mada, kada je reč o prehrambenim proizvodima, sumnjam da tu dolazi do nekog posebnog nadograđivanja u nivou cena tih proizvoda, prisutni su i popusti, postoji određena konkurentska utakmica na nivou trgovaca. Ne mislim da su oni u predominatnoj ili u nekoj pretežnoj meri doprineli ovolikom rastu potrošačkih cena, odnosno zahuktavanja inflacionih tokova u zemlji„, zaključio je Đogović.
