Bogatstvo i pandemija
Pandemija korona virusa je dodatno razgolitila i zaoštrila neke od višedecenijskih problema, kao što je rastuća socijalna nejednakost.
Tako je bogatstvo najimućnijih Amerikanaca u decembru dostiglo četiri hiljade milijardi dolara, što je povećanje za 36 odsto od sredine marta kada je pandemija počela da uzima maha, navodi vašingtonski Institut za političke studije (The Institute for Policy Studies).
Istovremeno, 40,8 miliona njihovih sugrađana je proletos tražilo naknadu za nezaposlene, prenosi „Njujork tajms“ (The New York Times).
Najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos je na početku godine, pre pandemije, posedovao 115 milijardi dolara da bi zbog naglog rasta onlajn trgovine njegov imetak u decembru, prema podacima Blumberga, dostigao 182 milijarde, a u jednom trenutku je premašio i 200 milijardi dolara, jer je vrednost akcija njegove kompanije porasla za 80 odsto.
Garet Gunderson upozorava da će u naredne tri godine doći do najvećeg transfera bogatstva u istoriji
Prema podacima „Gardijana“ (Gurdian), Amazon je u jednom trenutku prodavao robe u vrednosti od 11 hiljada dolara u sekundi.
Još drastičnije povećanje bogatstva je zabeležio vlasnik Tesle Ilon Mask (Ellon Musk) – sa 24 milijarde dolara u martu na 141,4 milijarde u decembru zahvaljujući rastu deonica njegove kompanije Tesla za astronomskih 677 procenata.
Zbog toga, po rečima Gareta Gundersona (Garrett), autora bestselera „Ubijanje svetih krava: Prevazilaženje finansijskih mitova koji uništavaju vaš prosperitet“ (Killing Sacred Cows: Overcoming the Financial Myths That Are Destroying Your Prosperity), u narednih nekoliko godina predstoji najveća preraspodela bogatstva u istoriji.
Onlajn ekonomija i primat Big Techa
Zbog fizičkih ograničenja pa i zatvaranja ekonomskih aktivnosti (lockdown), mnoge od njih su prebačene u digitalnu sferu, kao što je onlajn trgovina. To su iskoristile velike tehnološke kompanije (Big Tech), koje su odranije kritikovane zbog monopolizacije.
Kako ističe Filip Stab (Philipp Staab), profesor sociologije o budućnosti rada na Univerzitetu Humbolt, one su na početku pandemije uživale i simpatije, jer je Amazon osigurao distribuciju maski, Alfabetov Verili (Alphabet’s Verily) je uspostavio mehanizam za tesitranje virusa u Kaliforniji, a Epl (Apple) i Gugl (Google) su napravili aplikaciju za praćenje kontakata zaraženih koronom na nacionalnom nivou, koji pri tom vodi računa o privatnosti korisnika.
To zvuči kao dobra vest, ali, po mišljenju Staba, ovi primeri ne samo da pokazuju neprestani rast infrastrukturne moći Big Techa, već i njihovo prisvajanje „temeljne ekonomije“ roba i usluga kritičnih za svakodnevnu reprodukciju društva.
„Ovo je sfera, konvencionalno, javnih dobara i usluga – bez suparništva – koje pružaju javne institucije, a ne privatne korporacije,“ ističe profesor Univerziteta Humbolt.
Naime, vodeće kompanije „digitalnog kapitalizma“ sve više zalaze u javni domen.
Naplata renti trećim dobavljačima
Kako prenosi „Soušl Jurop“ (Social Europe), menadžer nemačke javne železničke kompanije Dojče ban (Deutsche Bahn), rekao je da se pribojava prevelikog uplitanja Amazona.
Nemačka automobilska industrija godinama raspravlja o takvim scenarijima, imajući u vidu pre svega ulogu Gugla i drugih kompanija.
Ovo nezaustavljivo širenje Big Techa je u osnovi samo produžetak našeg svakodnevnog iskustva u kome sve više vremena provodimo koristeći smartfone i druge uređaje.
Ukoliko, na primer, tražimo proizvode ili vesti preko Gugla, on naplaćuje proviziju od njihovih tvoraca kroz ciljano reklamiranje. Ukoliko kupujemo preko preko Apple App Store ili Amazona, ove kompanije uzimaju deo prihoda od trećih dobavljača.
Kako navodi Stab, ovaj model „gig ekonomije“ – posredovanje u formalno nezavisnim aktivnostima na digitalnim platformama – zasnovan je na traženju rente od tržišnih transakcija. To znači da je profit ostvaren na ovaj način – neproduktivni prihod.
Iako je izazvala nezadovoljstvo u pojednim sektorima, kao što je protest klasične taksi industrije protiv Ubera, ova logika postaje sve više paradigma transformacije kasnog industrijskog kapitalizma.
Big Tech postale tržište samo po sebi
Sa integracijom novih kategorija proizvoda i trećih dobavljača, kao i sve agresivnijim akvizicijama, ove velike tehnološke kompanije, po rečima Staba, u stvari, prisvajaju tržišta kojima služe.
„Vodeće kompanije komercijalnog interneta zapravo ne posluju na tržištima: one same su ta tržišta,“ ističe Stab.
On dodaje da za razliku od klasičnih monopola gde su potrošači pre svega oštećeni zbog previsokih cena, ova nova vrsta prisvajanja tržišta se manifestuje u četiri vrste kontrole. Često kritikovana informaciona, kroz nadgledanje od strane Big Techa, samo je prvi korak. Kontrola pristupa, cena i perfomansi postaje ključna.
To sve više postaje putokaz za transformaciju celokupne ekonomije i sistema socijalne zaštite. Ključna inovacija je, dakle, prisvajanje tržišta na kome se dobija renta iz pomenutog ekonomskog ciklusa.
Ona se teško oporezuje i gomila kao velike novčane rezerve, koje nisu namenjene za povećanje zarada radnika, već investiranje u širenje poslovanja.
To potvrđuje slučaj Amazona čiji je vlasnik Džef (Jeff) Bezos enormno uvećao svoje bogatstvo za vreme pandemije, dok su radnici protestovali da im nisu obezbeđeni osnovni uslovi zaštite od virusa na radnom mestu.
Pokušaj razbijanja monopola: Od Rokfelera do Fejsbuka
Zabrinute zbog monopolizacije tržišta, u tom kontekstu i rada, vlasti nastoje povremeno da ograniče moć velikih korporacija.
Tako su u decembru američki federalni regulatori i 48 država podneli dve odvojene tužbe protiv Fejsbuka (Facebook) navodeći da zloupotrebljava svoju dominaciju na digitalnom tržištu suzbijajući tako konkurenciju.
Sledi i postupak po tužbi koju je u oktobru podnelo američko Ministarstvo pravde i 11 saveznih država protiv Gugla (Google) da guši konkurenciju kako bi zadržao monopol u onlajn pretraživanju i oglašavanju.
Američke vlasti nisu zabrinute samo zbog monopolskog ponašanja Fejsbuka i Gugla. Sve su učestalije istrage i drugih giganata iz tehnološkog sektora zbog sumnje za monopolsko ponašanje, pre svega na četiri među njima, s ozbirom da utiču na gotovo svaki aspekt ljudskog života – od Eplove (Apple) kontrole zaokruženog iOS ekosistema do Amazonovog tretmana nezavisnih prodavaca na njegovoj platformi za onlajn trgovinu.
Poslednji veliki slučaj protiv monopola pre toga vođen je protiv Majkrosofta (Microsoft) krajem 1990-ih i početkom 2000-ih godina.
U istoriji će ostati zabeležena tužba protiv „Standard Oil-a“ Džona Rokfelera (John Rockfeller) zbog monopola početkom 20. veka, koja je smatrana najvećom kompanijom na svetu u to vreme, jer je kontrolisala oko 90 američkog tržišta nafte.
Odlukom Vrhovnog suda SAD iz 1911. razdvojena je na 34 manje kompanije u cilju obezbeđivanja poštenijeg nadmetanja na naftnom tržištu.
Od njih su kasnije nastali takođe giganti poput „Eksona“ (Exxon), „Ševrona“ (Chevron) i „Saudi Aramka“ (Aramco).
Amazonov ‘tehno-feudalizam’
Tako je bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, koji je sa američkim senatorom Bernijem Sandersom pokrenuo 2018. Progresivnu internacionalu, pozvao na jednodnevni bojkot Amazona u vreme velikih rasprodaja na „crni petak“ pod motom „Make Amazon pay“.
Prema podacima „Gardijana“ (Gurdian), Amazon je u jednom trenutku prodavao robe u vrednosti od 11 hiljada dolara u sekundi.
„Bojkotujući Amazon osnažićete međunarodnu koaliciju radnika i aktivista,“ istakao je Varufakis. „Amazon nije puka kompanija. To nije samo monopolistička mega-firma. On je mnogo više i mnogo gore od toga. To je stub novog tehno-feudalizma,“ upozorio je bivši grčki ministar.
Potom je oko 400 svetskih političara uputilo početkom decembra pismo Bezosu, kao najbogatijem čoveku na planeti, pozivajući ga da njegova kompanija promeni poslovnu praksu, a on ponaša kao globalni korporativni građanin.
Navodi se da svet „zna da Amazon može da priušti da plaća svoje radnike, troškove zaštite životne sredine i poreze“, ali da je kompanija „izbegla i zaobišla da plati svoje dugove prema radnicima, društvima i planeti“.
Među potpisnicima pisma su američke progresivne kongresmenke Ilhan Omar i Rašida Tlaib (Rashida), zatim potpredsednica Evropskog parlamenta Hajdi Hautala, bivši lider britanskih laburista Džeremi Korbin (Jeremy Corbyn) i mnogi drugi političari.
