Vojislav Šešelj je pre dva dana napisao na Tviteru kako će se uskoro snimati film porno sadržine u kojem će glavnu ulogu imati akademik Dušan Teodorović i Marinika Tepić, a sinoć ga je Olja Bećković, između ostalog i zbog toga, nazvala strašilom.
U sinoćnjoj emisiji „Utisak nedelje“ predstavnica udruženja „1 od 5 miliona“ Valentina Reković kao svoj glavni utisak navela je, kako je to ona okarakterisala, napad Vojislava Šešelja na narodnu poslanicu Mariniku Tepić. Reković je rekla da je Šešelj na Tviteru napisao jako „ružnu stvar“ i poručila Marinki kako su svi uz nju i kako će je zaštititi.
Voditeljka i autorka pomenute emisije nakon toga se nadovezala na Valentinin utisak nazvavši Šešelja strašilom ne želeći da ga imenuje:
– Mogli bismo na to da dodamo još jezivije stvari koje je ta osoba napisala ovih dana na Tviteru. To strašilo treba da ostane kao neka stvar koja se preskače – rekla je Bećković.
S druge strane, lider radikala Vojislav Šešelj nije se danas kad smo ga nazvali, preterano obazirao na ovakav Oljin komentar, već je samo kratko pojasnio:
– Srpskom nacionalizmu sam se učio od njenog oca Matije Bećkovića i sve teze koje zastupam u javnosti sam prihvatio od njega. Sve sem najgluplje, teze o monarhiji – objasnio je Šešelj za Alo.rs, a na pitanje kakvo je njegovo lično mišljenje o voditeljki, rekao je:
– Nemam ja šta o njoj da mislim. Sve je naučila od svog oca, a ako kod mene ima malo bezobrazluka to sam naučio od Matije. On se još kao student švalerisao sa Stankom Veselinov – kazao je Šešelj i podsetio na aferu koja je uzdrmala temelje nekadašnje Jugoslavije.
Na tu temu je Vojin Lukić, ministar unutrašnjih poslova Jugoslavije od 1963. do 1965, objavio knjigu „Sećanja i saznanja“ u kojoj je opisao navodnu seksualnu aferu između učesnice narodnooslobodilačke borbe i književnika.
Evo jednog odlomka iz te knjige:
„Jednog dana, mislim da je bila jesen 1965. godine, pozvao me je Dušan Petrović (tada predsednik Skupštine Srbije, prim. autora) na sastanak kod Rankovića i tom prilikom su njih dvojica izneli mišljenje da je problem Stankinog ponašanja opet vrlo aktuelan i da treba nastojati da se pribave opipljivi i konkretni dokazi o njenom ponašanju da bi se ono moglo preseći i onemogućiti. Tada je zaključeno da ja angažujem jednu grupu službenika Državne bezbednosti koja bi na tome radila. Tada su mi dali i sav ranije prikupljen materijal o Stanki. Ja sam odredio Milana Đokovića, načelnika jednog odeljenja beogradske Udbe, da radi na tom zadatku.Kaput od šaneraRad i nastojanje Đokovićevog odeljenja nekoliko meseci nisu dali nikakvog rezultata. Ali jednog dana početkom 1966. Dušan Petrović Šane javi mi telefonom da bi trebalo obratiti pažnju na Matiju Bećkovića, mladog pesnika koji je na nekoj izložbi viđen u društvu sa Stankom. Ovo obaveštenje sam preneo Đokoviću, pa je postavljena kontrola, tj. vrlo oprezno praćenje Bećkovića. Posle nekoliko dana je utvrđeno da su njih dvoje otišli u jedan stan na Topličinom vencu… Tehničari Udbe su ušli u stan i ozvučili ga, tako da su snimljeni na magnetofon nekoliko narednih sastanaka Stanke sa Bećkovićem.“
