Okupacija Srbije započeta u periodu nakon 5. oktobra 2000. godine još uvek je u toku. Strane agenture zaposele su sve segmente državne uprave, počev od najvažnijih državnih organa pa sve do niza različitih javnih agencija i službi.
I ne samo to, agenture su se uselile i u različita tela i radne grupe osnovane radi pisanja zakona, sačinjena od stručnjaka, koji, tobož, postupaju isključivo kao stručnjaci i nestranački ljudi, a u stvarnosti kroje život građanima Srbije po meri stranog, tuđeg interesa. Tu dolazimo do problema.
Pravosuđe je oduvek bilo meta okupatora i jedino su u pravosuđu agenture uspele da prežive promene gotovo sve vlasti i različite režime. Strane agenture jedino u pravosuđu imaju kontinuitet. Setimo se samo Sem Nazara koji je iz Ambasade SAD u Beogradu rukovodio srpskim pravosuđem u vreme Demokratske stranke, pa USAID okupatorskih programa pomoći za naše pravosuđe kao da je reč o gladnoj deci Afrike, ali i različitih domaćih i stranih “stručnjaka” OEBSA koji su bez dana staža obučavali sudije i tužioce.
Danas je to čak institucionalizovano, pa tako strane agenture imaju svoj upliv u kadriranje u pravosuđu kroz Pravosudnu akademiju, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Dodajmo i sumnjive korputivne donacije poslovnih banaka i drugih interesnih grupa, o čemu je naša javnost bila informisana, jer su određeni ugovori ugledali svetlo dana.
Ovim putem vam donosimo priču izvora iz vrha našeg pravosuđa, jer ima ljudi koji ne žele da ćute i zato vam ilustrujemo prvu sliku okupiranog pravosuđa. Ko sve piše okupatorski nacrt Zakona o parničnom postupku?
Najnoviji upad stranih agentura u naše pravosuđe je izvršen prilikom izrade spornog Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Protiv ovih izmena i dopuna je naglasnija srpska advokatura koja je najglasnija sa predlogom da takav nacrt treba povući iz procedure.
Iako većina građana ima lažnu predstavu da u Srbiji zakone pišu samo naši ljudi i domaći stručnjaci, u stvarnosti su stvari drugačije. U slučaju ovog spornog nacrta su radile i strane agenture, pa je tako na sastanku Radne grupe koja je pripremila nacrt, održanom u Vrhovnom kasacionom sudu, bio prisutan i Georg Stawa, ataše za pravosudna pitanja pri Ambasadi Savezne Pepublike Austrije u Beogradu koji je prema našim informacijama istovremeno i agent austrijske službe bezbednosti!
Ko je dozvolio stranom agentu da slobodno učestvuje u radu radne grupe za izmene i dopune Zakona o parničnom postupku i tako kroji našim građanima subinu?
Kako je moguće da austrijska služba BVT preko ovog čoveka uučestvuje u izradi naših zakona?
Zašto u izradi ovog propisa učestvuju Svetska banka, NALED i Američka privredna komora?
Za koga se pišu zakoni u Srbiji, za strance ili za nas Srbe?
Srbija je 1914. godine za mnogo manju povredu suvereniteta ušla u rat sa Austrougarima.
