Većina glasača Demokratske stranke ne želi da se Džo Bajden ponovo kandiduje na izborima, a čak su i neki od medija koji su mu najviše naklonjeni počeli da primećuju da je šef Bele kuće „prestar da bi ponovo bio predsednik”.
U istraživanju javnog mnjenja koje su uradili „Njujork tajms” i Koledž Sijena, 64 odsto birača Demokratske stranke istaklo je da ova partija treba da nađe drugog kandidata za predsedničke izbore 2024. Kad su anketari upitali ispitanike šta ih najviše brine kod Bajdena, većina je odgovorila da su to njegove godine.
Sa 79 godina, Bajden je najstariji šef države u američkoj istoriji, što je, pokazuje istraživanje, posebno neprihvatljivo za mlade birače. Skoro 95 odsto ispitanika mlađih od 30 godina izjavilo je da sadašnji lider ne treba da se pojavi na sledećim izborima.
Anketari su otkrili da je većina birača obe stranke zabrinuta zbog ekonomije i inflacije od 8,6 odsto, kao i da su Amerikanci u najvećem postotku pesimistični kad je reč o budućnosti zemlje. Dok je 75 odsto ispitanika izjavilo da im je „privreda krajnje važna” kao izborna tema, samo šest odsto anketiranih starosti između 18 godina i 64 godine smatra da ekonomiji dobro ide.
To su loše vesti za vladajuću stranku pred izbore u novembru, kad će se birati kompletan saziv Predstavničkog doma Kongresa i trećina članova Senata.
I pored toga što je naklonjen liberalima, njujorški list je istovremeno s rezultatima istraživanja objavio i kolumnu pod naslovom „Džo Bajden je prestar da bi ponovo bio predsednik”. Kako primećuje list, Bajden je oduvek bio sklon gafovima, ali kad danas slušate i gledate predsednikove javne nastupe, to je kao da posmatrate „čoveka koji se tetura na žici za hodanje u cirkusu”. Sad se već slobodnije piše o američkoj gerontokratiji i napominje da predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi ima 82 godine, prvi čovek demokrata u donjem domu Steni Hojer 83, a lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer 71.
Jedna od Bajdenovih poslednjih omaški je da je umesto o prekidu trudnoće govorio o „prekidu predsedništva”, zbunivši se zbog sličnosti ove dve reči na engleskom.
Konzervativna većina u Vrhovnom sudu prošlog meseca je ukinula pravo na abortus. Deo liberala veruje da im to može pomoći na izborima u novembru. Njihov način razmišljanja je da će ogorčeni i ljuti Amerikanci u što većem broju glasati za Demokratsku stranku u nadi da će ova partija izmeniti zakone. U drugom delu liberalne javnosti upozoravaju da je ukidanje prava na pobačaj otežavajuća okolnost za vladajuću partiju jer su glasači stekli utisak da demokrate samo nemoćno posmatraju šta se dešava.
Ako ne Bajden, onda ko? Demokratama nije lako da odgovore na ovo pitanje. Iako bi na prvi pogled to morala da bude njegova potpredsednica Kamala Haris, liberali nisu sigurni da treba da je kandiduju zbog slabog rejtinga. Prema poslednjem istraživanju koje je uradio „Los Anđeles tajms”, potpredsednicu podržava 41 odsto birača, što je niže od rejtinga koji je imalo poslednjih nekoliko potpredsednika.
Kamala Haris je manje popularna od Bajdena, koga u proseku podržava oko 43 odsto glasača. Ono što zabrinjava zvaničnike u Zapadnom krilu je što i pored svih njihovih napora da promovišu ekonomske rezultate poput nezaposlenosti od samo 3,6 odsto, javnost nije ubeđena da Bela kuća radi dobar posao kad je reč o privredi. Samo 33 odsto Amerikanaca podržava ono što je predsednik uradio da poveća zaposlenost.
Ukoliko demokrate traže svetlu tačku u ovom istraživanju, onda je to podatak da bi, da se izbori održavaju danas između predsednika i njegovog prethodnika, Bajden osvojio 44 odsto glasova, a Donald Tramp 41 odsto.
