Na grobljima u Bratuncu i u selima Biljača i Sase odata je počast srpskim civilima i vojnicima koji su pre 30 godina ubijeni na Petrovdan. Majke obilaze grobove svojih sinova, sestre svoje braće i oplakuju ih. Za N1 Sarajevo kažu da je bol ista kao i prvog dana, možda i veća jer za ovaj zločin niko nije odgovarao.
Predsednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Bratunac, Radojka Filipović, kazala je za N1 Sarajevo kako im je “pravosuđe BiH poslalo jasnu poruku da neće procesuirati nijedan predmet ratnog zločina gde su žrtve bili Srbi”.
“Cilj je da mit o Srebrenici ne bi pao, odnosno iskrivljena slika kako su na ovim prostorima samo Bošnjaci ubijani. Na današnji dan nestala su 22 Srbina na Zalazju. Kada su 2010. godine tražili Bošnjake pronašli su slučajno masovnu grobnicu s 10 Srba. Ranije su pronađena još dva. Danas tragamo za još 10 ubijenih na Zalazju 1992. godine. Kompletan medijski prostori i oči cijelog sveta uprte su u događaje iz jula 1995. godine, a o zločinima koji su se dešavali mnogo ranije 1992. i 1993. godine uopšte se ne govori“, navela je Filipović.
„Ogorčeni smo, ali šaljemo poruku da su sve žrtve iste i da se politika ne treba mešati u proces traženja, procesuiranja i rada pravosuđa BiH. Treba dozvoliti institucijama da rade svoj posao i procesuiraju sve predmete. Jer, samo kada identifikujemo ljude koji su radili ove stravične zločine, nađu se iza rešetaka i budu sprečeni da sebi nađu istinomišljenike, moći ćemo govoriti o miru i suživotu u BiH”, dodala je.
Luka Petrović je bivši vojnik VRS koji je ranjavan tri puta. U ratu je izgubio majku, a brat mu je ostao invalid. Ipak, odlučio je da ostane u Potočarima na svom.
“Za ove ljude koji su pobijeni niko nije odgovarao i krajnje vreme je da neko odgovara. Juče su svi došli u Potočare i opravdavam to, ali niko danas nije došao ovde”, rekao je Petrović.
Ističe da je teško živeti u Potočarima jer “vlasti RS mnogo govore i obećavaju, ali ne rade ništa konkretno”. Drugi problem je, naglašava, što više nema ljudi.
“Ja sam dugo vremena igrao fudbal i od prvog dana posle rata sam radio u Potočarima. Imao sam svoju firmu i živeo s komšijama kao da se ništa nije dogodilo do 2012. I onda je narod nestao. Nisu se vratili, raselili su. Teško je živeti kada naroda nema”, rekao je Petrović za N1.
Njegovih pet sestara i četvorica braće odselili su davno i ne žele se da se vrate.
Danas je u Bratunac, iz Australije došla i Snežana Uščumlić. Njena sestra stigla je iz Francuske. Pre 30 godina ovde su izgubile brata.
“Trideseta godišnjica je i ne mogu da verujem da je toliko vremena prošlo. Živeti je teško, ali ostala je lepa uspomena i da se sećamo, da dođemo da obiđemo grobove”, kazala je.
Njihov otac ostao je da živi u Bratncu.
Prethodno je u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Srebrenici služena liturgija, a zatim su na bratunačkom groblju i stratištima Biljači i Sasama članovi porodica poginulih, rodbina, komšije i saborci položili vence i zapalili sveće za pokoj duša nastradalih.
Kod spomenika i kosturnice u Zalazju kod Srebrenice služen je parastos za ubijene na Petrovdan 1992. godine, ali i sve ostale srpske civile i borce iz ove opštine poginule u ratu.
