Vakcine u Srbiji
Jednu od najkontroverznijih farmaceutskih kompanija u svetu i proizvođača Vijagre, pratile su brojne afere i na sudu su do sada platili stotine miliona dolara odštete zbog različitih krivičnih dela. Upravo oni su objavili da su proizveli vakcinu.
Pre nego što krenemo sa pričom o kompaniji, da se osvrnemo na događaj iz jula meseca ove godine kada je Donald Tramo potpisao čak četiri Uredbe o smanjenju cena lekova na recept i time zadao ogroman finansijski udarac farmakomafiji u korist naroda. Američko udruženje faramceutskih proizvođača i istraživača je burno reagovalo i poručilo da je to „bezobzirno skretanje pažnje, koje oslabljuje odgovor na pandemiju koronavirusa“. Mnogi su u SAD komentarisali da je Tramp time završio političku karijeru…
Koliko je farmaceustkim kompanijama važno da državu potpuno drže pod kontrolom, govori i činjenica da je dugogodiši glavni poverenik Agencije za hranu i lekove (FDA) Skot Gotlib, koji potpisuje koji lekovi, suplementi mogu da prođu na tržište, posle smene od strane Trampa (zvanično podneo ostavku) u aprilu 2019. godine „osvanuo“ u upravi farmaceutske kuće „Fajzer“ (od koje nabavljamo vakcine). Dakle, u upravi privatne kompanije, što ukazuje da je sve vreme blisko sarađivao sa njom i možda bio akcionar iz senke.
Ako je to tako, da li čudi Trampova tvrdnja da je „Fajzer“ namerno otezao sa objavom vesti o vakcini protiv koronavirusa da bi on izgubio izbore na talasu pandemije jer je obećao narodu vakcinu pre izbora i da su hteli da obelodane vest o vakcini čim Bajden postane predsednik da bi to bila njegova pobeda? I Zašto bi pomagali Trampu kad on već godinama vodi „rat“ sa farmaceutskom industrijom oko cene lekova i smenio im je prvog čoveka iz FDA?
Je li „Fajzer“ planski „minirao“ Trampa pa vest o vakcini objavio tek kasnije? Ako je zaključiti prema više od 170 godina dugoj istoriji ove kompanije, bogatoj kontroverzama, nikog ne bi iznenadilo to da je odgovor potvrdan.
Vakcinu protiv koronavirusa, radnog naziva BNT162, prva je razvila kompanija BionTek (BioNTech) sa sedištem u nemačkom Majncu, još sredinom januara. U partnerstvo sa „Fajzerom“ ušla je u proleće, s time da se američka kompanija obavezala na podmirivanje svih troškova daljeg razvoja.
Kad vakcina bude odobrena, „Fajzer“ i Biontek zajednički će ga komercijalizovati, osim na tržištu Kine, za koje Nemci imaju ugovor sa kineskom farmaceutskom kompanijom „Fosun farma“.
Ako sve bude prema planu, „Fajzer“ i njegov američki partner ući će u istoriju kao prvi proizvođači vakcine koja je suzbila najgoru pandemiju u više od jednog veka.
Kompanija se pohvalila da je generalni direktor Albert Burla prvog dana objave o vakcini protiv korone (prekjuče) prodao akcije i dobio 5,6 miliona dolara!
Vakcina protiv korone i vijagra
Ipak, najpoznatiji i jedan od najunosnijih proizvoda „Fajzera“ dosad je bila „mala plava tableta“, lek za mušku erektilnu disfunkciju – Vijagra. Do nje se navodno došlo slučajno, kada su hemičari u Fajzerovim laboratorijama pokušali da sintetizuju lek za visok krvnni pritisak i anginu pektoris. Prva klinička ispitivanja pokazala su da lek ima veoma mali uticaj na srce, ali ima na muški polni organ.
Tako je Fajzer odlučio da izbaci na tržište čuvenu Vijagru koja je patentirana 1996, a odobrena 27. marta 1998. godine, a sada i vakcinu koja rešava problem korone.
Od starta je Vijagra donela milione jer je imala najbrži početni rast prodaje bilo kog farmaceutskog proizvoda na recept u istoriji, a i besomučno je reklamirana, tako da je 2008. godine zvanično dostigla prodaju od gotovo dve milijarde dolara! Do danas je koristilo čak 66 miliona muškaraca širom sveta, a godišnje se proda 40 tona ovih tableta.
Samo u prošloj godini je „Fajzer“ imao gotovo 52 milijarde dolara prihoda, a kad se oduzmu svi troškovi – 16,3 milijarde dolara zarade!!! Najprodavaniji proizvod je u 2019. godini bio lek protiv bolova Lirika (Lyrica), koji čini gotovo 10 odsto godišnjeg prihoda, piše T portal.
Širom sveta Fajzer zapošljava više od 88 hiljada ljudi. U Hrvatskoj je ovaj „američki div“ vlasnik biotehnološkog pogona u Savskom Marofu, jednoj od lokacija na kojima bi trebalo da se proizvodi vakcina protiv koronavirusa. To je potvrđeno u septembru ove godine iz „Fajzera“ za nedeljnik Lider.
Najveći udeo u vlasništvu američke kompanije drže investicioni fondovi (oko 39 odsto), dok je ostatak (33 odsto) u rukama institucionalnih ulagača – banaka, penzionih fondova i dr.
U upravljačkim strukturama „Fajzera“ već 80 godina nema nikoga iz porodice po kojoj je kompanija dobila ime. Poslednji je bio Emil Fajzer, a vodio je kompaniju od 1906. do 1941. godine.
Njegov otac Čarls (pravo ime mu je bilo Karl Fizer) krenuo je u biznis sa lekovima još 1849. godine sa rođakom Čarlsom F. Erhartom (Karl Erhart). Obojica su bila iz nemačkog grada Ludvigsburga i promenili su imena u „englesku varijantu“ i osnovali kompaniju „Charles Pfyser and company“ u Njujorku, a prvo što su proizveli bio je jestivi oblik santonina, antiparazitika koji se koristio protiv crevnih glista.
Fajzer, koji je bio hemičar, a Erhart poslastičar, pa su napravili šećerni štapić tako što su pomešali santonin sa masom ukusa karamele. Novi lek je odmah postao hit i kompanija je odmah počela uspešno da posluje i zgrće velike svote novca.
Tokom Američkog građanskog rata, povećala se potražnja za lekovima protiv bolova kod ranjenika, konzervansima za hranu u zbegovima i dezinfekcijskim sredstvima, pa se Fajzer odmah preusmerio na to tržište i iz rata izašao mnogo, mnogo bogatiji nego pre njega.
Krajem 19. veka ova kompanija je postala vodeći proizvođač limunske kiseline u SAD. Da bi bili vodeći na tržištu, moralo se mnogo lobirati jer su se pojavila nova i veoma popularna pića poput Koka-kole i Pepsi-kole, čiji je neizostavni deo bila – limunska kiselina.
Tako je ona postala „Fajzerov“ glavni izvor prihoda narednih decenija jer su prihodi zbog svetske popularnost Koka-kole i Pepsija bili toliko visoki, a proizvodnja kiseline mala.
Vakcina, vijagra i vodeći svetski prozvođač penicilina
Za vreme Drugog svetskog rata, američka kompanija „Fajzer“ postaje vodeći svetski proizvođač penicilina! Posle Koka Kole, to „Fajzeru“ daje dodatni zalet u narednih nekoliko decenija i garantovano ogromne prihode, a svi znamo da od 50-ih godina prošlog veka kreće ekspanzija upotrebe penicilina širom sveta.
Zvanično, prvi proizvod koji im je od prodaje donosio neverovatnih milijardu dolara GODIŠNJE (pre nekoliko decenija je milijarda vredela mnogo više nego danas) bio je protivupalni lek na recept Feldin (Feldene), lansiran 1980. Dakle, narod ga kupuje na recept, a država iz budžeta isplaćuje punu cenu troškova prizvođaču na osnovu ugovora koji su potpisali.
Narednih godina rast kompanije podupiru „čudesna otkrića“ za depresivne Amerikance i vanserijska prodaja antidepresiva Zolofta i Zitromaksa, antibiotika koji je proizvodila fabrika lekova u Jugoslaviji „Pliva“ a prodavao se širom Evrope pod imenom Sumamed, kao i leka za visok krvni pritisak Norvask, zatim Vijagre i dr.
Od početka 2000-ih „Fajzer“ svoj profitabilan rast uglavnom temelji na akvizicijama, što ga je učinilo jednom od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu. Bez konkurencije.
Tada ga je 2000. kupio Vorner-Lambert za čak 111,8 milijardi dolara! Tri godine kasnije preuzeo je rivalsku farmaceutsku kompaniju Farmacija (Pharmacia) za 60 milijardi dolara, a manjeg konkurenta Vajeta (Wyeth) strpao je u džep 2009. za 68 milijardi dolara.
Od 2016. „Fajzer“ je pokušao da preuzme britanskog rivala Allergana, proizvođača botoksa, za oko 160 milijardi dolara, ali je to navodno zaustavila vlada Baraka Obame (već se projektovalo da gubi vlast zbog nezadovoljstva naroda) jer bi se sedište „Fajzera“ tada izmestilo u Irsku i tako bi izbegli da upumpaju milione dolara u budžet SAD na ime godišnjeg poreza.
Pored vrtoglavih prihoda, „Fajzer“ su pratile mnogobrojne kontroverze, od toga su samo neke dospele u javnost.
Kompanija je 1979. kupila kompaniju Šajli (Shiley), proizvođača veštačkih srčanih zalizaka. Zbog njihove neispravnosti je dokazano umrlo najmanje 500 ljudi u Americi, za šta je tek 1994. bila kažnjena sa svega 200 miliona američkih dolara.
Zatim, vlada Nigerije je 2007. godine podigla tužbu protiv „Fajzera“, optuživši ih da su 200 nigerijske dece koristili kao pokusne kuniće pri testiranju eksperimentalnog antibiotika Trovan. Konkretno, uprkos svim lobiranjima i najjačim vezama „Fajzer“ je na kraju optužen za smrt 11 dece i za teška oštećenja unutrašnjih organa kod preživelih mališana! U to ime je nigerijska vlada tražila odštetu od sedam milijardi dolara u ime porodica preminule i teško oštećene dece.
Osim toga, ova kompanija je 2009. u SAD osuđena na sudu i morala je da plati tada rekordne 2,3 milijarde dolara odštete ( do tada niko nikad u istoriji nije platio veću kaznu) zbog LAŽNOG PROMOVISANJA, PODMIĆIVANJA i PRIKRIVANJA NUSPOJAVA LEKOVA.
„Fajzer“ je tada priznao krivicu za pogrešno etiketiranje analgetika Bekstra sa „namerom prevare ili obmane“ potrošača jer je reklamirao lek za lečenje akutnog bola u dozama koje je američka Agencija za hranu i lekove (FDA) mnogo ranije ocenila opasno visokima i rizičnim po zdravlje.
Velika se prašina digla u SAD, ali ne i kod nas, kada je 2012. godine „Fajzer“ osuđen i prihvatio je da se nagodi i plati kaznu u visini od 60 miliona dolara pritisnut dokazima za podmićivanje lekara od 1997. do 2001. u Hrvatskoj, Bugarskoj, Kini, Češkoj, Kazahstanu, Rusiji i Srbiji.
Naime, on je finansirao luksuzna putovanja (seminare) i potplaćivao lekare i čelnike medicinskih ustanova da pacijentima „diluju“ (propisuju) „Fajzerove“ lekove i tako mu prave milionske poslove. S tim, da su postojale indicije kao u Nigeriji, da su pojedini lekovi još u eksperimentalnoj fazi, pa su lekari imali ulogu i ispitivača pacijenta koji bi im opisivao „kako reaguje na novi lek“, a ukoliko se ispostavi da ima problema, brzo bi mu vraćali staru terapiju.
I dan danas je „Fajzer“ na glasu najvećeg farmaceutskog lobista na političkoj sceni. Na primer, samo u 2010. su potrošili 25 miliona dolara na lobiranje kod senatora i političara dok je u jeku bila velika rasprava o reformi zdravstvenog sistema – čuveni „Obamaker“. A sada odjednom, stiže i vakcina, baš od njih.
Da se nije dobro zameriti „Fajzeru“, osetio je Novi Zeland. Preko Vikiliksa isplivala je za kompaniju neugodna priča kako su početkom 90-ih lobirali kod vlade i predsednika SAD protiv potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini sa Novim Zelandom jer je ta država imala veoma restriktivna pravila za kupovinu lekova i „Fajzer“ tu ne bi imao neki interes.
Na kraju ostaje pitanje oko vakcine. Da ili ne?
