Korona i statistike
Dobri ljudi umiru, ali smrt ne može ubiti njihova imena. Odlaze kolege. Mladi ljudi. Hrabri. Neki od najboljih među nama“, tim rečima Ujedinjeni protiv kovida oprostili su se od kolege anestezoiologa Nenada Maksimovića, koji je u 37. godini života, preminuo od posledica koronavirusa.
Nenad je samo jedan od skoro 70 lekara koji su u crvenoj kovid zoni, boreći se za živote svojih pacijenata, izgubili svoj. Zbog toga, Ujedinjeni protiv kovida predlažu osnivanje Fonda „Dr Nenad Maksimović“, koji bi služio za školovanje dece lekara koji su preminuli od korona virusa.
– Kolege koje odlaze nisu brojevi, najstrašnije je kada svakog dana ta brojka raste, ali moramo svi shvatiti da su to ljudi koji imaju ime i prezime, koji su ostavili nešto i nekoga iza sebe – kaže predstavnik udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“ Miloš Bojović.
Dodaje da od Lekarske komore očekuje da ovaj predlog sprovedu u delo, da glavu izvuče iz peska i pozabavi se zašto je u Srbiji umrlo toliko lekara. A iz lekarske komore za N1 poručuju da pozdravljaju svaku inicijativu koja je usmerena ka dobrobiti kolega.
– Verujemo da će Skupština LKS podržati svaku takvu inicijativu, kao i osnivanje svakog fonda koji za cilj ima pomoć kolegama. Pozivamo sve kolege i udruženja da daju još predloga kako možemo dodatno da pomognemo lekare Srbije, jer nam je godina za nama pokazala koliko je važno da postoji međusobna solidarnost – navode iz LKS.
A godina za nama pokazala je i da je u Srbiji, u odnosu na zemlje u okruženju, od koronavirusa preminulo značajno više zdravstvenih radnika. Srđan Lukić, pulmolog, koji živi i radi u Sloveniji, kaže da u toj zemlji, prema zvaničnim podacima, nije preminuo nijedan zdravstveni radnik, iako ih je bilo zaraženo više od sedam hiljada.
– Nije virus jedini faktor koji je doveo do tolikog umiranja. Jedan od njih bi svakako mogao da bude iscrpljenost. Ja znam da su moje kolege u Srbiji na ivici snage, da neki rade u kovid bolnicama pola godine i duže, da su te smene isrpljujuće, da nemaju doovljno vremena između smena da se odmore – ističe Lukić.
Da je loša organizacija rada i manjak kadrova osnovni problem visoke smrtnosti lekara u Srbiji, smatraju i u Sindikatu lekara i farmaceuta i dodaju da su lekari mesecima iscrpljeni, zbog čega su bili podložniji oboljevanju.
– Nas posebno boli to što se dešavalo sa kolegama, jer izgubili smo vrhunske lekare i još bitnije zaista dobre i vrhunske ljude, a to je ono što je problematično, što ne možete da nadoknadite. Nije bilo zamene kadra, oni koji su humani, koji su se javljali da budu u prvim linijama, oni su izgarali – kaže predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić.
A izgarali su u neadekvatnoj zaštitnoj opremi, upozorava epidemiolog Zoran Radovanović.
– Neki čak pominju da dobijaju zaštitna odela koja štite od prašine, koja su namenjena za druge svrhe, neki se žale da dobijaju mokru, vlažnu opremu koja se nije osušila od pranja. Postoje zaštitina odela koja se koriste jednokratno i druga koja se koriste višekratno, a i tu postoje sumnje da li se svi drže propisa – rekao je Radovanović.
Poručuje i da brojevi nisu konačni, da je potrebno izvršiti ozbiljnu analizu kada se pandemija završi, a posebno brine činjenica što nema zvaničnih podataka o tome koliko je medicinskih sestara i tehničara, ali i pomoćnog osoblja zaraženo i preminulo od koronavirusa. Odgovor na to pitanje N1 pokušao je da dobije od Kriznog štaba, Ministarstva zdravlja, ali i Sindikata medicinskih sestara i tehničara, Međutim, odgovora nema.
