Ministarstvo privrede imalo je sporove vredne 54 milijarde dinara, MUP oko 7.000 sporova, a potencijalne obaveze bile su oko 160 miliona dinara. Država je na ime kazni i penala platila više od 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra, od 2009. do danas. Pri tome, ovi rashodi imaju tendenciju relativno snažnog povećanja s godinama i predstavljaju rastući rizik za javne finansije, upozoravaju iz Fiskalnog saveta.
Predstavnici nezavisnog savetodavnog vladinog tela navode da je za kazne i penale na kraju 2010. isplaćeno svega četiri milijarde dinara, a taj iznos je narastao na više od 20 milijardi dinara u 2020. Takođe upozoravaju da bi ovakav trend mogao da se nastavi i u budućnosti.
– Iako bi ovaj problem mogao da donese velike troškove budžetu u srednjem roku, fiskalna strategija ga ne adresira na pravi način. Strategijom je planirano smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku (gde spadaju kazne i penali), što bi se lako moglo pokazati kao preterano optimistična prognoza. Kazne i penali se samo načelno i bez kvantifikacije ubrajaju u rizike, što imajući u vidu njihovu visinu i rastući trend nije opravdano – navodi se u mišljenju na nacrt fiskalne strategije 2022–2024.
Članovi Fiskalnog saveta se pozivaju na Državnu revizorsku instituciju, odnosno njen izveštaj o završnom računu za 2019., u kome je objavljeno da postoje 7.764 sudska spora koja se vode u delokrugu 11 ministarstava. Ovi korisnici se pojavljuju kao tužioci ili tužena strana, a potencijalne obaveze su na kraju 2019. bile najmanje 59 milijardi dinara ili oko 500 miliona evra, a potraživanja 3,5 milijardi dinara.
U Državnoj revizorskoj instituciji kažu za „Politiku” da navedene vrednosti imaju tretman potencijalnih obaveza i potraživanja zbog činjenice da u izveštajnom periodu sporovi nisu okončani i mogu biti veće ili manje vrednosti u zavisnosti od presude nadležnog suda.
Ono što se može pročitati u izveštaju DRI jeste da je samo MUP u tom trenutku imao oko 7.000 sporova, a potencijalne obveze su bile oko 160 miliona dinara. Zatim sledi Ministarstvo rada sa 472 spora, ali nema navedenog iznosa. Međutim, ubedljivo najveće troškove pravi Ministarstvo privrede, koje ima 197 sporova i obaveze od čak 54 milijarde dinara. Ministarstvo građevinarstva, je te godine vodilo 87 procesa vrednih oko tri milijarde dinara. Na spisku su i Ministarstvo finansija sa dva spora, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo prosvete i druga.
Na naše pitanje o kojim procesima je konkretno reč, odgovoreno je da se podaci dobijeni u postupku revizije mogu koristiti samo pri izradi izveštaja i da je neophodno da detaljne informacije zatražimo od korisnika budžeta koje su naveli u izveštaju, kao tužioca ili tužene strane.
Međutim, predstavnici Fiskalnog saveta analizirajući izveštaj DRI ukazuju da iako u ovom izveštaju to nije eksplicitno navedeno, naslućuje se da je reč o sporovima pred domaćim sudovima (ne i međunarodnim), što znači da ukupne potencijalne obaveze verovatno mogu biti i drastično veće nego što ova evidencija pokazuje.
– Strategija prepoznaje problem vrtoglavog rasta ovih rashoda, ističući da je samo po osnovu sudskih presuda u proteklih deset godina Republika Srbija isplatila više od milijardu evra. S druge strane, ovaj dokument ne sadrži nikakve politike koje je vlada preduzela da ove troškove zauzda – upozoravaju iz Fiskalnog saveta. Prema njihovoj oceni vlada bi trebalo da insistira na objedinjavanju svih sudskih sporova koji se vode protiv naše zemlje, njihovoj sistematizaciji i objavljivanju u strateški važnim dokumentima kao što je Fiskalna strategija. To bi podrazumevalo da svi resori u čijem delokrugu su proteklih godina dominantno vođeni procesi (pre svega Ministarstvo privrede, građevinarstva, pravde, unutrašnjih poslova, odbrane i finansija) popišu aktuelne sporove, procene troškove i alociraju ih na godine koje slede.
U drugom koraku ta evidencija bi trebalo da se sistematizuje i centralizuje, kako bi kreatori ekonomske politike imali jasan uvid u sve potencijalne obaveze po ovom osnovu.
– U trećem koraku, potrebno je uvesti praksu da se ta evidencija javno objavljuje. Nakon što se svi pobrojani operativni preduslovi ispune, biće moguće donošenje adekvatnih mera da se spreči dalji rast ovih rashoda u godinama koje slede. Veća otvorenost u ovakvom prikazivanju, s jedne strane, povećala bi odgovornost državnih organa da ubuduće prihvataju samo obaveze koje mogu (i treba) da izvrše, a s druge, unapredila bi kredibilitet srednjoročnih fiskalnih projekcija (za neke sporove već sad se zna da će odšteta morati da se plati, što bi trebalo i budžetirati) – navode iz Fiskalnog saveta.
U Ministarstvu finansija nismo dobili odgovor na kritike i sugestije predstavnika Fiskalnog saveta.
