Vanredni izbori na svim nivoima što pre! Ne pamti se slučaj da je Narodna skupština sa tako ubedljivom apsolutnom većinom od 243 od 250 narodnih poslanika izabrala prelaznu, tehničku Vladu na godinu i po dana umesto punog mandata. Jasno je da ovo niti je prava Skupština niti je prava Vlada, jer obe proističu iz lažnih, nedemokratskih i protivustavnih izbora.
Sopstvenom odlukom da izaberu prelaznu Vladu koja će obavljati tekuće poslove do organizacije vanrednih parlamentarnih izbora za godinu i po dana vlastodršci su priznali uspeh bojkota izbora i da je sadašnje stanje srpskog parlamentarizma bez opozicije neodrživo. Pošto je isto takvo nedemokratsko stanje i u pokrajinskoj i u svim lokalnim skupštinama potrebni su nam vanredni izbori na svim nivoima, koji bi bili odvojeni od predsedničkih i gradskih izbora u Beogradu, koji takođe treba da budu u odvojenim terminima.
To znači da svaki izborni ciklus (predsednički, parlamentarni i lokalni) treba da bude u posebnim terminima, kako bi birači mogli da se posvete samo tom izbornom nivou. Podrazumeva se da predsednik države, kao po Ustavu predsednik svih građana koji ne može imati bilo kakvu drugu javnu funkciju, za vreme predsedničkog mandata ne može biti ni predsednik strane niti nosilac izborne liste na parlamentarnim i lokalnim izborima.
Ubuduće razmak između izbora treba da bude dve godine i da se oni više ne podudaraju
Pravo pitanje glasi zašto ne idemo odmah na vanredne izbore na svim nivoima već čekamo godinu i po dana kada je već svima u domaćoj i međunarodnoj javnosti jasno da je Srbija izgubila status demokratske zemlje? Providno je da vladajući režim želi da spoji sve izbore na proleće 2022. godine jer to vidi kao jedini način da zadrži vlast na svim nivoima po svaku cenu, ali to je predugačak period za trajanje ove lažne Skupštine i prelazne Vlade, dok su spojeni izbori loše rešenje za demokratiju. Pošto ne vidim razlog zašto bi se čekalo godinu i po dana za vanredne izbore kada nemamo legitimnu ni Skupštinu ni Vladu, predlažem da vanredni parlamentarni izbori budu održani najkasnije do juna iduće godine, a vanredni lokalni izbori na jesen iduće godine, računajući i gradske izbore u Beogradu prevremeno, dok bi predsednički izbori ostali u zakonskom roku u aprilu 2022. godine.
Ovakav raspored izbornih ciklusa omogućio bi pravu demokratsku utakmicu na svakom izbornom nivou. Ubuduće razmak između izbora treba da bude dve godine i da se oni više ne podudaraju.
Svi ovi vanredni i redovni izbori imaju smisla samo ako mediji budu odmah oslobođeni za drugačije mišljenje i glas opozicije, a na prvom mestu RTS. Drugi važan uslov da bi ti izbori bili zaista slobodni i pošteni jeste zabrana funkcionerske kampanje vlasti i sprečavanje pritisaka na birače. Sve to neće biti primenjeno ako ne budemo imali jedno posebno radno telo koje bi garantovalo sprovođenje ovih uslova za demokratske izbore. U tom smislu predlažem formiranje Komisije sastavljene od predstavnika vlasti i opozicije koja bi imala sva potrebna ovlašćenja da primeni i nadgledala uslove za prave izbore.
Postoje i drugi važni razlozi za vanredne izbore mnogo brže i pre nego što je to predsednik SNS najavio. To je, pre svega, alarmantna činjenica da građani više ništa ne veruju sadašnjem Kriznom štabu u vezi sa preporukama oko borbe protiv nove zarazne bolesti i da je takvo stanje opasno po društvo.
Pošto aktuelna vlast nikako ne želi da smeni postojeći Krizni štab onda treba da izađe na vanredne izbore i proveri poverenje građana. Takođe, nedopustivo je da aktuelna vlast na čelu sa predsednikom države i Narodna skupština bez opozicije samostalno odlučuju o sudbini Kosova i Metohije, već je to tema o kojoj se može raspravljati tek kad svi politički akteri budu prisutni u skupštinskom i medijskom životu.
Da je Srbija demokratska zemlja i da ima političke mudrosti i odgovornosti odmah bi trebalo da se sedne za pregovarački sto i zajednički dogovore termini i uslovi za slobodne i poštene vanredne izbore na svim nivoima.
Lično smatram da to možemo i sami bez učešća posrednika iz EU, ali nemam ništa protiv posredničke misije Evropskog parlamenta. Međutim, šta ako te strane misije ne bude ili dođe kasno, tek iduće godine? Moramo svoju sudbinu da uzmemo u svoje ruke, jer teško da će nam neko spolja ili iznutra pokloniti slobodu, demokratiju i pravdu. Za njih se moramo sami izboriti, a to je još bolje jer onda nikome ništa ne dugujemo.
To opet znači našu spremnost na nove demonstracije i opštu građansku neposlušnost ako vlast ne želi da ispuni uslove za poštene izbore. Jer, protiv nedemokratske vlasti svi oblici demokratske borbe za političke promene i oslobađanje zarobljenih institucija su dozvoljeni.
