Svi muzički festivali u Srbiji, od Novog Sada do Guče i nazad, održani su ili će biti održani do kraja avgusta bez ikakvih smetnji. Svi stranci koji su to želeli, od turista do migranata, prodefilovali su kroz našu zemlju bez ikakvih ograničenja. Građani Srbije letovali su u inostranstvu gde god su hteli i mogli, i vratili se kući bez ikakvih ograničenja. Svi masovni partijski skupovi vladajuće stranke održavaju se bez ikakve dozvole famoznog Kriznog štaba. Svi stadioni su prepuni publike. Iz svega ovoga možemo samo zaključiti da je pandemija prošla, a deca i škole?
Krizni štab, koji je odavno kompromitovan i nema nikakav autoritet u narodu, svoju gvozdenu disciplinu u borbi protiv pandemije očito će iskaliti isključivo na našoj deci koja uskoro treba da pođu u školu. Ne zna se šta je gore od ideja koje smo do sada čuli iz Kriznog štaba: da deca i dalje nose maske u školi, da nastava ponovo bude onlajn, da neko našu decu prisiljava na obaveznu vakcinaciju ili ih deli kao u logorima na vakcinisane i nevakcinisane.
Stručni savet za zdravstvo Srpskog pokreta Dveri se već u nekoliko navrata javno izjasnio protiv vakcinisanja dece i tu nemam šta da dodam sem da ukoliko nekome u Kriznom štabu to slučajno padne na pamet roditelji nemaju druge sem da ustanu i spreče eksperimentisanje sa zdravljem svoje dece.
Isto se odnosi na Konovu bolesnu ideju razdvajanja dece na vakcinisane koji mogu normalno da idu u školu i nevakcinisane koji bi trebalo da idu onlajn. Ako kao roditelji dozvolimo da se korumpirani režimski Krizni štab iživljava na našoj deci – onda smo zaista narod koji ne zaslužuje bolju sudbinu. Posle svega što trpimo od ove vlasti već 10 godina, ovo bi zaista bio vrhunac posle koga ništa drugo više nije ni bitno.
Manje od dve nedelje pre početka nove školske godine ne zna se ništa: ni da li će naša deca uopšte da polaze u školu niti kako će nastava izgledati. Onlajn nastava je dala već previše loših rezultata i deci je hitno potrebna normalna školska godina. Maske im u školi više apsolutno nisu potrebne. Stanimo u zaštitu zdravlja sopstvene dece i njihovog normalnog polaska u školu, jer ako mi to kao roditelji ne uradimo – ko će?
