Belorusija kao nova Ukrajina
Da se u Belorusiji ne radi o izvođenju obojene revolucije, ni francuski predsednik Emanuel Makron, ali ni njegove kolege iz EU ne bi stali na stranu demonstranata. Ovako, od Belorusije, Brisel pokušava da napravi novu Ukrajinu.
Upravo u Makronovom pozivu da EU nastavi da podržava demonstrante u Belorusiji, novinar i glavni urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija vidi jedan od dokaza da se radi o obojenoj revoluciji, a ne o autentičnom protestnom pokretu.
Češki premijer Andrej Babiš otišao je korak dalje od Makrona i pozvao Brisel da u Belorusiji podrži izvođenje „plišane revolucije“ nalik na onu izvedenu u Čehoslovačkoj 1989.
„Babiš poziva EU da izvede agresiju na Belorusiju u svojoj režiji. Odmah se nameće paralela sa onim što su Amerikanci, zajedno sa Poljskom, koja je involvirana i u beloruske događaje, izveli u Kijevu. Kada je kao vrhunac obojene revolucije izveden državni udar, od koga Ukrajina ni dan danas ne može da se oporavi“, kaže Bilbija.
Neodoljivo podsećanje na Ukrajinu
Na snimcima sa beloruskih ulica, oštro oko upućenog posmatrača lako može da uoči koordinatore, koji, ne samo što komanduju koreografijama koje demonstranti izvode (na primer kada će formirati živi lanac), nego i predvode napade na prethodno isprovociranu policiju.
Uz to, preko internet kanala „Nexta“ koji funkcioniše preko društvene mreže Telegram, slične Tviteru, u realnom vremenu daju se demonstrantima uputstva i obaveštenja o kretanju policije i aktivnostima. „Nexta“ daje uputstva koju zaštitnu opremu nabaviti za demonstracije, koje ulice je policija blokirala, gde bi bilo najbolje da se demonstranti okupe…
„Cela ilegalna infrastruktura sada se digla i na zov trube je počela da funkcioniše. Preko „Nexta-e“ su plasirane laži – neke scene sa Majdana plasirane su kao scene iz Minska. Čak su neke scene iz Libije i Izraela proturali kao da su iz Minska“, navodi naš sagovornik.
Pogrešna procena organizatora demonstranata da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko slab i da je pitanje dana kada će biti oboren sa vlasti, dogodila se kada su beloruske snage bezbednosti uhapsile trideset plaćenika jedne firme za pružanje vojnih usluga čiji je vlasnik ruski državljanin. Tada su pomislili da je došlo vreme za obaranje Lukašenka, koji je navodno izgubio podršku Rusije i počeli su sa sprovođenjem majdanskog scenarija.
„Prvih dana krenuli su surovo, brutalno, uz pomoć mladih ljudi koji su očigledno mesecima obučavani. Izvadili su sve, što im je bilo u arsenalu za izvođenje obojene revolucije. Tačno po priručniku Džina Šarpa, sve do Molotovljevih koktela. U zadnja tri dana korigovali su se – u prve redove isturaju devojke, ljube policajce, nose ruže, idu na tobože mirne proteste, ali cilj je isti, sredstva se samo menjaju“, smatra Bilbija.
Organizatori demonstracija računicu su izgubili, prema rečima našeg sagovornika zato što su precenili svoje mogućnosti i mogućnosti infrastrukture instalirane u Belorusiji. Sa druge strane, potcenili su Lukašenka.
Ono što je dozvoljeno u Minsku, nije dozvoljeno u Parizu
Govoreći o pozivu Emanuela Makrona briselskim institucijama da nastavi da podržava beloruske demonstrante, Bilbija podseća na ono na šta su francuskog predsednika podsetili njegovi sunarodnici preko društvenih mreža – na okupljanje „žutih prsluka“ na ulicama francuskih gradova.
„Dok su se talasi protesta „žutih prsluka“ valjali Francuskom, niko spolja nije ni pokušao da kaže da podržava taj pokret, a svako je u EU imao više moralnog prava da podrži taj pokret, nego što ima prava da podržava proteste u Belorusiji“, smatra Bilbija.
Međutim, francuski predsednik nastupa sa svoje interesne pozicije, prema kojoj paralele između protesta „žutih prsluka“ i protesta u Belorusiji nema, dodaje on.
„Makron svoj, autentični protestni pokret, koji je bio jedan od najsmislenijih pokreta u poslednjih dvadesetak godina, ostavlja po strani i ustremljuje se na Belorusiju“, kaže on.
Mešanje u situaciju u Belorusiji tipično je za zemlje poput Francuske i lidere poput Makrona, dodaje Bilbija jer je Zapadu potrebno da uguši svaki alternativni politički pokret koji je konkurencija vesternizaciji. Makron ne govori ništa neočekivano i ponaša se kao globalista.
Dvojni standardi Zapada dobro su poznati Srbiji, koja je imala prilike da ih oseti na svojoj koži, kaže analitičar Dragomir Anđelković.
„Za Zapad nije bitno šta se dogodilo, već može li to da se instrumentalizuje. Stoga se i protesti koji nisu po volji zapadnih centara moći ignorišu ili proglašavaju za rušilačke, a oni koji im odgovaraju se veličaju kao demokratski. U Francuskoj smo imali proteste koji su nesumnjivo bili autentični i imali smo krajnje brutalnu reakciju policije.
U Belorusiji imamo proteste koji su jednim delom odraz stava Belorusa, ali većim delom su i rezultat geopolitičkog mešanja zapadnih centara moći koji Belorusiju žele da stave pod kontrolu“, ocenjuje Anđelković i dodaje da je beloruska vlast na proteste odgovorila manje brutalno nego francuska u doba protesta „žutih prsluka“.
Proglašavanje Lukašenka „poslednjim diktatorom u Evropi“ od strane Brisela deluje krajnje cinično jer taj isti Brisel toleriše ponašanje Mila Đukanovića i Crnoj Gori otvaraju nova poglavlja u pregovorima za priključenje. Potpuno je jasno da je Crna Gora totalitarna država, kaže Anđelković:
„U odnosu na Milovu Crnu Goru, Lukašenkova Belorusija je demokratija“, kategoričan je naš sagovornik.
„Umesto da osudi Crnu Goru i stane na put progonu srpske zajednice i SPC, EU vrlo blago to osuđuje, otvara nova pregovaračka poglavlja i npodržava Crnu Goru, dok osuđuje Lukašenka. On ni na koji način nije u zoni evropske sfere uticaja; nije kandidat za ulazak u EU i ona ne bi trebalo tako da se odnosi prema Belorusiji. Ona to ipak radi, jer ovde nije u pitanju demokratija, već su u pitanju geopolitički interesi. Svako ko se okrene protiv Rusije je pozitivan, svako ko ima dobre odnose sa Rusijom je meta. To je suština stvari“, zaključuje Anđelković.
