Prof. dr sc. Luk Montanjer je radio u Savetu za medicinska istraživanja Carshalton u Londonu i na Institutu za virusologiju u Glazgovu . Bio je direktor Odeljenja za onkologiju Instituta Pasteur u Parizu, direktor Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Parizu i univerzitetski profesor.
Pored Laskerove nagrade (prestižna američka nagrada fondacije Albert i Mari Lasker), dobio je brojna odlikovanja i nagrade, poput viteza Legije časti i mnogih profesionalnih priznanja u Švajcarskoj, Kanadi i Japanu.
Ovo je njegov intervju za francusku televiziju od 22. decembra ove godine:
Voditelj: Koliko znam, i nisam specijalista u toj oblasti, ali pročitao sam ono što je objavljeno, na tržištu postoji nekoliko vrsta vakcina. Vakcina koju je razvila Moderna deluje na principu RNA poruka, zar ne, da li verujete u tu vakcinu?
Prof. Luk Montanjer: Slušajte, pokušao bih da smanjim entuzijazam oko tog projekta. To je dugoročni projekat i od ljudi koji rade na njemu traženo je da odmah završe vakcinu. Ako to prihvate, pogriješiće jer mogu nastati potpuno nepredviđene posledice.
Voditelj: Kakve su posledice?
Prof. Luk Montanjer: Na primer rak. Vlasti mogu krenuti u nepredviđenu „proizvodnju“. To je bezobzirna igra.
Voditelj: Po vašem mišljenju, da li su onda ovi ljudi nepromišljeni?
Prof. Luk Montanjer: Apsolutno!
Voditelj: Zato što nisu proverili radnju, efekat?
Prof. Luk Montanjer : Pretpostavljam da su radili testove na životinjama, ali prerano je preći na ispitivanja na ljudima, bez ikakve sigurnosti. Za ovaj eksperiment ne sme se služiti kao zamorčić, posebno deca. To je potpuno neetično! Kao rezultat vakcinacije ne bi trebalo biti smrtnih slučajeva.
Voditelj: Dakle, postoji veliki rizik od trovanja za sadašnje i buduće generacije koje imaju dugotrajne posledice. Možemo li to reći?
Prof. Luk Montanjer : Trenutno ne znamo šta će se dogoditi. Otrovanje je možda neadekvatna reč, ali ne znamo šta će se desiti sa generacijama (1, 2, 3, 4, 5, 6) onih koji će se roditi nakon vakcinacije. Ne možemo prihvatiti da deca, čak i ona stara poput mene, nestanu, da umru zbog jedne vakcine.
Voditelj: Da li je po vašem mišljenju neka od vakcina najbolji način za odbranu od Covida?
Prof. Luk Montanjer: Ne, to je jedno od rešenja, ali nije i jedino. Imate terapije, lekove koji ne koštaju mnogo. Poput azitromicina, hidroksihlorokin, raznog bilja koje deluje protiv malarije itd. Mi uopšte nismo razoružani! Moramo se potruditi i otkriti sa čime imamo posla. Trenutno još uvek ne znamo šta se zapravo dogodilo u laboratoriji u Vuhanu i u nekim laboratorijama u SAD u mesecima koji su prethodili epidemiji.
Voditelj: Šta mislite o protokolu prof. Didiera Raoula – neumoljiva istrajnost ili tvrdoglavost?
Prof. Luk Montanjer: U pravu je što se brani. Neverovatno je da propisivanje hidroksihlorokina nije dozvoljeno u Francuskoj, dok ga koriste zemlje širom sveta, ili skoro ceo svet. Čemu ova tvrdoglavost?
Tvrdoglavost ne dolazi od prof. Raoula već od svojih neistomišljenika. Ne zaboravimo da su vakcine dobra prevencija, ali za terapijsku negu su potrebne druge stvari.
Trebalo bi razvijati istraživanja i u ovoj oblasti. Bil Gejts je veoma bogat i želi da čini dobro, ali neko mu je predstavio vakcinu kao apsolutno rešenje za ceo svet. Greška je što ga pratimo, misleći da već imamo vakcinu. To bi značilo vakcinisanje svih ljudi na planeti, sprečavanje da rade bilo šta drugo što je van tih nametnutih okvira.
Voditelj: Dakle, jasno vam je da je inicijator organizacija Bil Gejts. Danas, kada to kažemo na televiziji, odmah smo osuđeni za zaveru (zaveru).
Prof. Luk Montanjer: Bil Gejts nije jedini. Želi da čini dobro i nanosi štetu.
Voditelj: Filantrop, ali ne uvek u dobrom smeru?
Prof. Luk Montanjer: Trebalo bi razgovarati i složiti se između onih u profesiji i onih koji to nisu. Oni koji nisu stručnjaci u toj oblasti treba da slušaju vrhunske naučnike.
Voditelj: Hoćete li se vakcinisati?
Prof. Luk Montanjer: Ne, naravno da nije. Bila sam vakcinisana u detinjstvu, ali ne sada!
Voditelj : Dakle, ne sada protiv Covida?
Prof. Luk Montanjer: Ne, neću. Ako dobijem simptome gripa, uzimaću azitromicin i plakuelin (hidroksihlorokin).
