Iako Vlada dočekuje kineske investitore kao spasoce koji donose kapital, mnogi Srbi se žale na negativne ekološke i političke uticaje kineskih investicija._626x940)
Bor
METOVNICA, Srbija – Bunar u dvorištu penzionisanog para, njihov jedini izvor čiste vode, počeo je da presušuje pre dve godine. Prošle godine mrtve ribe počele su da se pojavljuju na obalama reke koja prolazi pored njihove kuće u bukoličkom selu na jugoistoku Srbije.
Ali ono što najviše zabrinjava Vericu Živković i njenog supruga Miroslava su sve veće pukotine u zidovima kuće koju su izgradili nakon što su se pre više od jedne decenije preselili na selo radi uzgajanja koza.
„Došli smo ovde zbog mira i tišine“, rekla je gospođa Živković (62), ali sve se promenilo kada je stigla kineska kompanija, 2018.godine. Kompanija Zijin Mining Group preuzela je upravljanje nad topionicom bakra u obližnjem Boru i započela miniranje u obližnjim brdima u potrazi za bakrom i zlatom.
Iako se ovaj par i mnogi drugi meštani žale zbog dolaska kineskih investitora, srpska vlada je s oduševljenjem pozdravila kineske kompanije poput Zijin-a, uprkos dokazima o njihovom nepoštovanju ekoloških standara. Mnoge kineske kompanije dovode radnike iz Kine, umesto da zapošljavaju Srbe, a kritičari naglašavajju da kineske investicije pomažu srpskoj vladi da ograničava demokratske slobode.Ziđin: Dokažite da je zagađenje u Boru prekoračeno zbog nasBOR UMIRE! 6.000 puta zagađenje veće od dozvoljenog!
Kada je Zijin kupio topionicu koja je prethodno bila u vlasništvu države, nakon što je druga kineska kompanija kupila čeličanu pred propadanjem u blizini glavnog grada Beograda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozdravio je kineske investitore kao spasioce svoje zemlje. Kineski novac spasio je od uništenja dve velike, ali poslovno lošestojeće proizvođačke kompanije u Srbiji, spasivši više od 10.000 radnih mesta i ojačavši ono što dve države opisuju kao „čelično prijateljstvo“ Srbije I Kine. Međutim, za neke ovo prijateljstvo pokazuje opasnost od prenošenja u Evropu ovakvog pristupa investiranju i njegovog negativnog uticaja na lokalno stanovništvo koje kineske kompanije primenjuje um siromašni regionima sveta.
„Kina posluje u Srbiji na isti način kao u Africi – ima istu strategiju“, rekao je Dragan Đilas, poslovni čovek i bivši gradonačelnik Beograda koji sada vodi najveću opozicionu stranku u Srbiji.
Oslonac te strategije širom sveta bio je uspostavljanje bliskih privatnih odnosa sa lokalnim moćnikom – u slučaju Srbije, gospodinom Vučićem, demokratski izabranim, ali na svoje načine sve autoritarnijim. Vučić je postao možda najveći kineski navijač u Evropi. On je odbacio žalbe na svoju poslovnu praksu i proglasio Kinu, koja je ne samo uložila stotine miliona dolara, već je obezbedila i milione doza vakcina Covid-19, da „jedina može da nam pomogne“.
“Kineski lider Si Đinping“, rekao je Vučić prošle godine, „nije samo dragi prijatelj već i brat“.
To je bila uloga koju je ranije igrala Rusija, a koja je za Srbiju vezana zajedničkom pravoslavnom hrišćanskom verom i dubokim kulturnim i političkim vezama koje sežu vekovima unazad. Ali, rekao je gospodin Đilas, bivši gradonačelnik Beograda, „sada imamo novog Velikog brata“.
Premijerka Ana Brnabić osporila je ove navode Đilasa, napominjući da, iako „kineske kompanije izuzetno pomažu Srbiji“, nemačka preduzeća zapošljavaju više svojih ljudi.
Ali često je priroda koliko i obim kineske uloge ono što izaziva kritike. Kineski telekomunikacioni gigant Huavei, na primer, instalirao je na stotine nadzornih kamera opremljenih tehnologijom prepoznavanja lica širom Beograda, za koje vlada kaže da će pomoći u smanjenju kriminala. Ali oni koji brane privatnost kažu da se ovaj sistem koristi za identifikovanje i odvraćanje demonstranata i pokazuju kako Vučić koristi Kinu za smanjenje demokratskih sloboda.
Ljubav između izabranog lidera Srbije, koji navodno teži pridruživanju Evropskoj uniji i koji tvrdi da deli njene demokratske vrednosti, i gospodina Sija, lidera jedne od najrepresivnijih zemalja sveta, zgrozila je Srbe koji žele da se pridruže Evropi i ni najmanje ih nije privukla ka istoku.
Nudeći velike zajmove, vakcine i investicije bez kontrole i transparentnosti koje zahteva Evropska unija, Kina je pomogla Vučiću da ispuni neka obećanja o vezana za srpske ekonomije.
“Ali, ovo sve pomaže izgradnji policijske države“, rekla je Marinika Tepić istaknuta opoziciona političarka.
Marinika Tepić, istaknuta opoziciona političarka, tvrdi da dogovori Srbije sa Kinom pomažu „izgradnji policijske države“.
Ona naglašava Vučića gvozdenom pesnicom upravlja zemljom, te je prodemokratska grupa Freedom House sa sedištem u SAD dala Srbiji smanjene ocene 2019. godine čime je Srbija iz kategorije „slobodne“ prešla u kategoriju „delimično slobodnih zemalja, uz navođenje smanjene kontrole države i upadljivo smanjenje građanskih sloboda i prisutnog poliičkog uticaja na medije. U januaru je 26 članova Evropskog parlamenta zahtevalo reviziju „rastućeg kineskog ekonomskog uticaja u Srbiji“, uključujući „opasne projekte sa potencijalno razarajućim višestrukim uticajima na životnu sredinu, i na okolno stanovništvo“.
Koreni usmerenja Srbije prema Kini datiraju iz 1999. godine, tokom rata na Kosovu, kada su američki ratni avioni greškom bombardovali kinesku ambasadu u Beogradu, ubivši tri kineska novinara. Na tom mestu sada je ogroman kineski kulturni centar. Na mermernom spomen-kamenu nalaze se natpisi na srpskom i kineskom jeziku koji pozdravljaju kineske „mučenike“. Ali sećanja na zajedničku patnju izazvanu američkim potezima izbledela su na mestima poput Bora, u kome se nalazi topionica u kineskom vlasništvu.
Zagađenje iz borske fabrike skočilo je višestruko iznad zakonski dozvoljenog nivoa 2019. i 2020. godine, pokrenuvši seriju uličnih protesta i podstakavši generalnog direktora Zijin Mininga u Srbiji da prošlog oktobra svojim menadžerima kaže da je „veoma nezadovoljan“ „zastrašujućim nivoom zagađenja, kako je navedeno u zapisniku procurelom sa sastanka.. Okrivio je građane da je njihov javni bunt oštetio „vladu Narodne Republike Kine“, i okrivio je „ljude koji su naklonjeni Zapadu i dobijaju podršku“ da „stali nasuprot našeg rada“. Gradonačelnik Bora, Aleksandar Milikić, odan Vučiću, u početku je odbacio proteste kao delo političkih agitatora.
Ali, očigledno zabrinut zbog gubitka glasova, prošle godine je najavio da će pokrenuti sudski postupak protiv Zijina zbog nemara. Nije jasno da li je to ikada zaista učinio. Gradonačelnik je odbio intervju. Zijin Mining nije odgovorio na naše zahteve za komentar.
Milenko Jovanović, stručnjak za zagađenje vazduha, rekao je da je otpušten u novembru iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije nakon što je izrazio zabrinutost zbog opasno visokog nivoa sumpor-dioksida i arsena u vazduhu oko Bora. Vlada je, rekao je, odbila sve što bi moglo uznemiriti Kinu i njene investitore. „Omogućava im (Vlada) da rade šta god žele“, rekao je.
Ekološka katastrofa: Film o zagađenosti u Smederevu i Kinezima„Srbija se ne pridržava propisa o zagađenju zbog Vučićevih privilegija Kinezima“
Sud u Beogradu presudio je ovog meseca da je gospodin Jovanović nezakonito otpušten i naložio da mu se vrati posao. Aktivisti priznaju da je nivo zagađenja vazduha u Boru opao od protesta, ali kažu da se glavna opasnost sada prebacila na gradove i sela na jugu, gde stotine kineskih radnika koje je doveo Zijin razvijaju jedno od najvećih neiskorišćenih nalazišta bakra, i kopanje zlata.
Zemlja oko novog rudnika podrhtava od miniranja, a teški kamioni, koje voze kineski radnici, tutnjaju duž puteva ukrašenih crvenom nacionalnom zastavom Kine. Reke i potoci su obojeni kao da su otpadne vode
Vlada je povećala bes javnosti izdavanjem naloga za eksproprijaciju kako bi Zijin mogao da izgradi pristupne puteve i proširi rudnik. Dragan Viačić, poljoprivrednik, rekao je da je dobio pismo od srpskog ministarstva finansija u kojem ga obaveštava da mora da proda 13 hektara svoje zemlje po mnogo nižoj ceni od tržišne cene.
„Rekli su da je to neophodnost u javnom interesu, ali u stvarnosti to je samo interes Kineza“, rekao je.
U Metovnici, selu u blizini rudnika, gospodin Živković i njegova supruga nekada su imali 25 koza, ali bez čiste vode nakon što su im bunari presušili, sada drže samo jednu.
„Zašto više nemamo vode? Zašto u reci nema ribe? “ Odgovor je, rekao je, Zijin Mining Group.
Ukazujući na pukotine koje su se proširile preko zida njegove kuće, a koje su se pojavile prošle godine nakon što su kineski rudari počeli da koriste eksploziv, gospodin Živković je rekao: „Prvo je to bila mala pukotina, a onda se proširila.
Uvereni da imaju podršku gospodina Vučića i njegovih zvaničnika, rudarska kompanija i drugi kineski poduhvati u Srbiji uglavnom su ignorisali žalbe i svoje poslovanje zataškali u tajnosti.
Saša Stanković, aktivista za zaštitu životne sredine i izabrani član borskog regionalnog veća, rekao je da je bezuspešno pokušao da kontaktira Zijin radi razgovora o nivoima zagađenja. Topionica bakra u Boru je, kako je rekao, decenijama bila opasna po zdravlje, ali opasnost je naglo povećana nakon što je Zijin stigao i povećao proizvodnju.„Kinezi hoće Er Srbiju, problem reakcija EU“„Zločinačkim ugovorom država Kinezima poklanja resurse i pravi ekološku katastrofu“
Bor sada čini zapanjujućih 80 odsto srpskog izvoza u Kinu, ponavljajući obrazac koji je nadaleko viđen u Africi – gde kineske firme vade prirodne resurse koje potom isporučuju nazad u Kinu.
U Slatini, selu niz put, Miodrag Živković, lokalni farmer, stajao je na klimavom mostu preko reke Bor, voda liči na gusti mulji prekriven smećem, i rekao: „Nismo išli u kineski rudnik, ali rudnik je došao nama.“
Svejedno, rekao je, s obzirom na malo raspoloživih poslova u regionu, njegov sin bi i dalje želeo da se zaposli u topionici, zato što se posao relativno dobro plaća. „Svima ovde treba plata i spremni smo da rizikujemo sve“, jadikovao je.
