Intervju predsednika pokreta Ljubav, vera, nada Nemanje Šarovića koji je dao za ruski portal RuSerbia.com prenosimo u celosti.
Koji su ciljevi i zadaci pokreta? Recite našim čitaocima o značenju imena i simbolici pokreta.
Najvažniji ciljevi našeg pokreta su očuvanje i afirmacija tradicionalnih srpskih i svetosavskih vrednosti, zaštita teritorijalne celovitosti i suvereniteta Republike Srbije, razvoj demokratije, vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, unapređenje kulturne, ekonomske i političke saradnje sa Ruskom Federacijom i drugim tradicionalno prijateljskim državama koje podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije.
Pokret Ljubav Vera Nada je nazvan po svetim mučenicama Veri, Ljubavi i Nadi koje simbolizuju osnovne hrišćanske vrednosti. Tradicionalne vrednosti očuvale su srpski narod kroz vekovima i obezbedile mu prosperitet ali su u znatnoj meri zanemarene pod komunističkom vlašću nakon drugog svetskog rata i poslednjih dvadeset godina pod vlašću proevropskih režima koji su od Srbije napravili kulturnu koloniju zapada. Posledice takvog stanja osećamo na svim poljima a u svakodnevni život preneti su najdekadentniji zapadni običaji. Oživljavanje vrednosti naših slavnih predaka na kojima smo kao narod nacionalno utemeljeni jedini je način da zaustavimo dugačak niz nacionalnih poraza i poniženja.
– U avgustu 2020. napustili ste Srpsku radikalnu stranku, u kojoj ste bili zamenik predsednika koji je vodio stranku tokom boravka Vojislava Šešelja u Hagu. Možete li nam reći šta je izazvalo vašu odluku?
Srpska radikalna stranka decenijama je bila veoma značajna na političkoj sceni Srbije. Bila je poznata po čvrstim nacionalnim stavovima, neskrivenoj rusofilskoj politici i nepomirljivoj borbi protiv prozapadnih režima. Tokom Šešeljevog boravka u Hagu, stranku su napustili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić i formirali novu partiju za koju su tvrdili da će biti patriotska ali se brzo pokazalo da su nastavili prozapadnu politiku Demokratske stranke i da račune polažu stranim diplomatama umesto sopstvenom narodu. Po dolasku iz Haga, Šešelj je krenuo u borbu protiv Vučićevog režima ali je brzo od žestokog Šešeljevog kritičara postao njegov najverniji zaštitnik, zbog čega je Srpska radikalna stranka brzo izgubila poverenje svojih birača. Ja nisam želeo da se odreknem svojih principa i služim interesima zapadnih ambasada, pa sam podneo ostavku na sve funkcije i člansto u Srpskoj radikalnoj strani i nastavio borbu za slobodu i dobrobit svog naroda. Srbija od 2000. godine, ispunjava naloge zapada i to nam je donelo pljačkašku privatizaciju, uništenje domaće privrede i brojna nacionalna poniženja. Smatram da nije dovoljno promeniti rukovodstvo Srbije već da se mora promeniti komplena državna politika. Umesto da se ulizujemo i trčimo za neprijateljskim državama koje su nas bombardovale i koje nam otimaju Kosovo i Metohiju, treba na svim poljima, od ekonomije, preko sporta do duhovnosti širiti saradnju pre svega sa Ruskom Federacijom ali i sa drugim prijateljskim državama. Politika Aleksandra Vučića prema Ruskoj federaciji nije iskrena. On se Rusije seti samo kada mu je potrebna njena pomoć. Najčešće je to da podrži Srbiju u Savetu bezbednosti UN ili da nam proda gas po povlašćenim cenama ali je saradnja na svim drugim oblastima njegovom željom i odlukom blokirana. On ne sme da širi saradnju sa Rusijom da mu ne bi zamerili njegovi mentori sa zapada čije naloge, poput uvođenja sankcija prijateljskoj Belorusiji, svakodnevno ispunjava.
– Poznati general Božidar Delić postao je zamenik predsednika Pokreta „Ljubav, Vera, Nada“. Da li su vam se pridružili još neki poznati ljudi?
Pokret Ljubav Vera Nada je mlada organizacija koja se hvala Bogu svakodnevno širi i pristupaju nam novi članovi. Mi nikada nismo jurili za poznatim ljudima, najbitnije nam je da su to ljudi koji iskreno veruju u vrednosti koje promovišemo i koji su spremni da se za te vrednosti bore do pobede. Posebno me raduje što u svojim redovima imamo dosta mladih, obrazovanih ljudi sa kristalno čistim i ispravnim nacionalnim stavovima i koji predstavljaju budućnost našeg Pokreta ali i Srbije.
– Na konferenciji za novinare posvećenoj stvaranju Pokreta rekli ste „Mi ćemo mu (Vučiću) politički disati za vratom“, „neprestano ukazivati na korupciju i na propuste vlasti“. Šta ste uspeli da uradite od ovoga?
Smatram da smo obećanje ispunili. Organizovali smo veliki broj akcija u Beogradu i drugim gradovima Srbije po kojima smo postali prepoznatljivi jer su potpuno autentične, drugačije od svega do tada viđenog na političkoj sceni. Na primer, u centru Beograda postavili smo plakate sa natpisom „Vučiću vrati kamilu!“, kako bismo ukazali da je predsednik Aleksandar Vučić prekršio zakon i za sebe zadržao kamilu napravljenu od zlata koju je na poklon dobio tokom službene posete Ujedinjenim arapskim emiratima. Svoje tvrdnje dokazali smo fotografijama i video snimkom koje smo ekskluzivno objavili. Veoma zapažena bila je akcija kada smo ispred Predsedništva Srbije postavili nadgrobne spomenike koji simbolizuju brojne institucije Srbije čiji je kredibilitet potpuno uništen brojnim aferama i lošim kadrovskim rešenjima. Žestoko smo kritikovali Vašingtonski i Briselske sporazume kojima režim u Beogradu predaje jednu po jednu nadležnost nelegalnoj vlasti u Prištini zbog čega smo pre nekolik nedelja blokirali administrativni prelaz između centralne Srbije i Kosova i Metohije. Nedavno smo upozorili javnost u Srbiji da Vučić ubrzano radi na dovođenju poglavara Rimokatoličke crkve, pape Franje, u Srbiju, čemu se protivi ne samo Srpska pravoslavna crkva već i ogroman broj njenih građana.
– Svojevremeno ste rekli „Naš politički protivnik je Aleksandar Vučić“. Imate li i dalje protivnike ili saveznike na srpskoj političkoj sceni?
Glavni protivnik ostaje nam Aleksandar Vučić sve dok njegov režim ne bude oteran sa vlasti. Svi drugi politički akteri koji ga podržavaju su lako zamenljivi i suštinski nebitni. On se smišljeno okružio ljudima koji nemaju nikakav lični, profesionalni ili politički integritet. Njegovi saradnici ne uživaju poverenje građana Srbije, poznati su po lažnim fakultetskim diplomama i doktoratima, upleteni su u nebrojene kriminalne afere. Vučić takve saradnike bira jer su mu takvi najposlušniji i prepušta im da upravljaju ministarstvima, gradovima širom Srbije i javnim preduzećima u kojima svakodnevno prave ogromne štete. Nedavno je Elektroprivreda Srbije doživela kolaps jer je na njenom čelu nestručan čovek koji se pre toga bavio pečenjem i prodajom prasića.
Što se potencijalnih političkih saradnika tiče, tu su mogućnosti prilično ograničene. Pre svega zbog činjenice da je Aleksandar Vučić pod svoju kontrolu stavio skoro sve političke stranke i pokrete koji su važili za nacionalne i patriotske. Drugo, mogućnosti saradnja sa strankama i pokretima koji su proevropski opredeljeni, ograničene su zbog našeg stava da Srbija treba da prekine evrointegracije, okrene se Evroazijskoj uniji i postane član ODKB.
– Kakav je vaš stav o pitanju Kosova? Da li smatrate da region ima pravo na samoopredeljenje ili je ovo što se desilo na Kosovu i Metohiji posebna sabotaža, veštački nameštena od kolektivnog Zapada?
Otimanje Kosova i Metohije samo je nastavak agresije NATO pakta i vodećih zemalja Evropske unije koja je započela raspadom bivše SFRJ (Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije). SAD, Vatikan, Nemačka i druge zapadne zemlje tada su priznale protivpravnu secesiju Slovenije i Hrvatske što je bio uvod u krvavi građanski rat na našim prostorima. Srpskom narodu tada nije priznato pravo na samoopredeljenje, kao ni pravo da živi u jednoj državi, već je specijalno formirana „Badinterova komisija“ donela odluku da se unutrašnje, međurepubličke granice ne mogu menjati već da sve bivše republike moraju ostati u graniccama koje nisu istorijske već ih je odredio komunistički režim. Zbog toga su značajne teritorije na kojima je živeo isključivo srpski narod ostale u Hrvatskoj, kao i u Bosni i Hercegovini. Većina Srba iz Hrvatske kasnije je proterana ili pobijena u akcijama hrvatske vojske „Bljesak“ i „Oluja“ kojima su rukovodili NATO generali. NATO agresija nastavljena je 1999. godine, bombardovanjem Srbije i Crne Gore kako bi nasilno bila formirana država kojom vladaju narko karteli i međunarodni islamski teroristi, takozvano „Kosovo“. Kosovo i Metohija je pod okupacijom NATO pakta ali sila nikada ne može kreirati pravo. Svakom zlu dođe kraj pa će kraj doći i tom zlu. Zato nikada ne smemo priznati nezavisnost „Kosova“ već moramo jačati nacionalni duh, ekonomsku ali i vojnu snagu kao i veze sa tradicionalnim saveznicima kako bismo u povoljnom trenutku vratili pod svoje okrilje Kosovo i Metohiju kao što je Ruska Federacija u svoj sastav vratila Krim.
– Kako mislite o razvoju saradnje Srbije i Rusije? Mislite li da naše zemlje povezuje nešto više od situacionih pitanja geopolitike i ekonomije?
Istorijske, nacionalne i duhovne veze ruskog i srpskog naroda veoma su duboke i slobodno mogu reći neraskidive. To je iskonska veza, osećaj zajedničkog porekla, zajedničke istorije, osećaj pripadnosti našoj pravoslavnoj veri. Koliko god se režimi u Srbiji trudili da te veze pokidaju i minimizuju, običan narod veoma dobro oseća i zna da su mu srce i duša na istoku a ne na zapadu.
Međutim, zvanična srpska politika je već duže od dvadeset godina okrenuta isključivo saradnji sa zapadnim zemljama. Zato je neophodno pojačati sve vidove saradnje između Ruske Federacije i Srbije i aktivno raditi na dodatnom zbližavanju i boljem upoznavanju ruskog i srpskog naroda. Primera radi, zapadni mediji su odavno veoma prisutni i ostvaruju veoma veliki uticaj u Srbiji dok ruskih medija gotovo da nema, sa izuzetkom agencije Sputnik koja ima zaista minimalan uticaj na javno mnenje.
Saradnja po pitanju obrazovanja je takođe na veoma niskom nivou. Mali broj ljudi u Srbiji zna da je Ruska federacija omogućila besplatno studiranje na prestižnim ruskim univerzitetima za jedan broj naših svršenih srednjoškolaca, ali da veći deo tih mesta ostaje neiskorišćen zbog potpune nezainteresovanosti srpskih vlasti. Mora se povećati broj avionskih letova između naših zemalja kako bi putovanje bilo lakše i jeftinije jer će se time pojačati i olakšati svi vidovi saradnje. Svakako je veoma važna ekonomska saradnja ali se mora širiti i saradnja između naših pravoslavnih crkava.
– Kakav je stav stranke o pristupanju Srbije EU, kao i saradnji sa SAD i Kinom?
Naš Pokret ima čvrst stav da Srbija nema ni ekonomski ni nacionalni interes da postane član Evropske unije. EU tretira Srbiju kao svoju koloniju čije će prirodne resurse iskorišćavati ali i kao izvor jeftine i kvalitetne radne snage. Desetine hiljada doktora, inženjera, IT stručnjaka ali i vozača, stolara, zidara svake godine trajno napušta Srbiju i odlazi na zapad, da gradi tuđe zemlje i podiže njihov BDP što Srbiji nanosi ogromnu štetu. Fabrike koje su stranci otvorili u Srbiji imaju privilegovan položaj u odnosu na domaće, država im daje ogromne subvencije za svako radno mesto, daje im besplatno zemljište, oslobađa ih plaćanja poreza. Kada zarade koliko mogu na našoj muci, zapadni „investitori“ državu ucenjuju da dobiju nove subvencije ili zatvaraju fabrike preko noći i radnike ostavljaju na ulici. Srbija se mora okrenuti sopstvenim interesima, pomoći svog seljaka, svog radnika, svoje preduzetnike jer je to jedini način za zdrav, stabilan i dugoročan ekonomski rast.
Što se tiče Kine, saradnja sa tom državom je značajno povećana prethodnih godina ali između naše dve države ne postoje veze i odnosi kakave imamo sa Ruskom federacijom. Ta saradnja se pre svega zasniva na ekonomskim interesima Kine i njenom politikom povećanja uticaja širom planete. Na najvišem državnom nivou između predsednika Sija i Vučića dogovoreno je da Kina gradi autoputeve i druge krupne infrastrukturne projekte po Srbiji. Srbija je od Kine dobila ogromne, skupe kredite i značajno se zadužila ali naša država od toga nije imala velike koristi već je sav profit ostao kineskim državnim firmama koje za sve poslove angažuju svoje radnike. Vučić je prirodne i ekonomske resurse Srbije podredio svojoj vlasti i strancima daje sve što žele kako bi sebi lično obezbedio političku podršku. Tako je amerikancima obećao izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji, Kinezima je dao železaru Smederevo, Majdanpek, Bor i izgradnju infrastrukture, sa Francuzima je bez tendera dogovorio izgradnju beogradskog metroa u vrednosti preko 6 milijardi evra, Ujedinjenim arapskim emiratima je poklonio 100 hektara najskupljeg gradskog građevinskog zemljišta za izgradnju poslovno stambenog kompleksa „Beograd na vodi“. Od svih tih projekata ekonomsku korist izvlače stranci dok srpskom narodu ostaju dugovi i zagađenje životne sredine, dok Vučić dobija političku podršku. Multinacionalna kompanija Rio Tinto pokrenula je uz pomoć režima još jedan, po životnu sredinu posebno štetan projekat eksploatacije litijuma pod nazivom „Jadar“. Zbog toga se nedavno na proteste digao običan narod koji je blokirao autoputeve i druge najvažnije saobraćajnice širom Srbije dok Vlada nije povukla dva zakona doneta isključivo u interesu stranaca.
