Sadržaj teksta
Velika Britanija će, po svemu sudeći, izaći iz EU bez takozvanog trgovinskog dogovora. Ona je na to spremna, a „australijski model“ koji pominje premijer Džonson je eufemizam i zapravo ne postoji jer Australija, za razliku od Kanade, nema ugovor o slobodnoj trgovini sa EU, već sa njom posluje po pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).
Ovako Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona, za Sputnjik objašnjava izjavu britanskog premijera Borisa Džonsona koji je, govoreći o načinu na koji bi Britanija i EU mogle da urede odnose u slučaju „Bregzita bez dogovora“, rekao da „postoji velika mogućnost da ćemo imati rešenje koje će više ličiti na odnose Australije i EU, nego Kanade i EU“.
„Australijski model“ Londona za izlazak iz EU
To znači, pojašnjava Ljepojević, da ukoliko ne bude dogovora, Britanija od 1. januara prelazi na poslovanje sa EU po pravilima Svetske trgovinske organizacije, gde je trgovina određenim vrstama robe regulisana konkretnim sporazumima.
„Tu nema nekih velikih promena jer, na primer, dva najveća spoljnotrgovinska partnera EU su Amerika i Kina, sa kojima Unija nema nikakav trgovinski ugovor, već posluje po pravilima STO.
Jedini problem za Britaniju će biti to što za banke nestaju takozvana „pasoška prava“, koja podrazumevaju da banka registrovana u jednoj zemlji može nesmetano da radi i u drugim zemljama. Sad, bez dogovora, to više nije moguće i banke koje su registrovane u Velikoj Britaniji moraće da imaju svoje filijale u EU koje će tamo morati da budu registrovane i radiće po pravilima EU“, primećuje Ljepojević.
To je, dodaje, jedini minus tog aranžmana Svetske trgovinske organizacije.
„Druge stvari su standardizovane i tu ne bi trebalo da bude nekih većih problema. Naravno, biće problema, ali ne velikih jer Britanija već ima pojedinačne ugovore sa nekim zemljama izvan EU. Takođe, Britanija je uvozno tržište, prema tome ona može da nema dovoljno nekog proizvoda, ali će proizvođač tog proizvoda koji izvozi na britansko tržište biti mnogo više ugrožen.
Sigurno je da će par meseci biti problema, mogu kamioni da čekaju na granici, ali Britanija se pripremila. Ona već dva meseca radi i završila je jedan ogroman parking na moru, na granici sa Francuskom, veliki skoro kao Novi Beograd, za kamione koji će čekati. To će naravno sve poskupljivati poslove, plaćaće se ležarina, ali neće samo Britanija platiti cenu nego će platiti i druge zemlje“, kategoričan je naš sagovornik.
Ko stoji iza Bregzita bez dogovora
Britanija je, napominje Ljepojević, spremna na izlazak iz EU bez trgovinskog dogovora, tim pre što na postizanje sporazuma sa Briselom, London nije ni mogao bitnije da utiče imajući u vidu da čitavu igru vodi Francuska.
„Igra oko nepostizanja dogovora je više usmerena na politički i ekonomski sukob između Francuske i Nemačke, na jedan diskretan političko-ekonomski „rat“ između tih zemalja, nego protiv same Britanije. Naime, Francuska je bila lider pregovora i ona je zapravo nametala sve te uslove, dok je Nemačka najviše zainteresovana da se sporazum postigne. Holandija, Španija i Italija su takođe zemlje koje su zainteresovane za dogovor za Londonom, međutim Francuska je nametala, čak i menjala uslove“, kaže Ljepojević.
Tu se, kako kaže, sa jedne strane nameće pitanje ko će biti lider EU bez Velike Britanije, a sa druge je prisutno to što Francuska ucenjuje Nemačku zbog finansijskih aranžamana u EU koje Pariz traži i za koje je veoma zainteresovan.
„Francuska želi da dugovi zemalja budu u „istoj korpi“ i da praktično svi plaćaju dugove određenih zemalja. Ucena bi mogla biti efikasna zbog toga što je Velika Britanija najveće izvozno tržište Nemačke u Evropi. Naime, zbog neizvesnosti oko toga da li će biti sporazuma Londona i Brisela ili ne, nemački izvoz u Veliku Britaniju je već opao za 27 odsto. To je dakle jedna ozbiljna ucena, naročito kada Nemačka prolazi kroz jednu ozbiljnu ekonomsku i finansijsku krizu“, objašnjava Ljepojević.
Britanci neće diktat Francuza
Prema njegovim rečima, britanski premijer dobro zna šta radi jer mu je jasno da je većina građana glasala za Bregzit, a u godinama nakon referenduma pokazalo se da je većina građana spremna da plati cenu izlaska iz EU – sa ili bez dogovora. To je, kaže, za Britance najvažnije.
„Vlada Borisa Džonsona zbog Bregzita nije ugrožena jer su Konzervativna partija i on kao njen lider pre godinu dana odneli pobedu na vanrednim izborima upravo na toj tezi da će izvesti Bregzit – sa ili bez dogovora. Podrška građana koju je Džonson tada dobio nije se promenila do danas.
Njegova vlada može doći u pitanje zbog nekih drugih stvari, kao što su mere protiv koronavirusa ili ekonomska politika, ali ne i Bregzita. Naime, izlazak iz EU bez dogovora za veći deo britanske javnosti zapravo znači da Britanija nije prihvatila poniženje koje joj nameće Francuska. Oni ne žele da im Francuska diktira način života i državnu politiku i ovakav razvoj događaja većem delu britanske javnosti pokazuje da su sa Bregzitom doneli ispravnu odluku“, zaključuje Siniša Ljepojević.
Velika Britanija je 31. januara izašla iz EU, a 31. decembra ističe prelazni period i tada London treba da napusti i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju. Glavne prepreke u postizanju sporazuma su ribolov, uslovi poštene konkurencije i budući mehanizmi rešavanja sporova, a ako on izostane 1. januara će preko noći biti uvedene carine i druge prepreke u trgovini Britanije i EU.
