U strahu od nadolazeće inflacije, ali i neizvesnosti zbog potencijalne eskalacije sukoba između Ukrajine i Rusije, država koje su među najvećim proizvođačima pšenice, gasa i nafte, pojedine zemlje, poput Kine, već su počele da kupuju zalihe hrane za period i duži od godinu dana, piše Euronews Srbija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana izjavio da se i Vlada Srbije sprema za najteži scenario i da je zbog toga izdato naređenje da se robne rezerve povećaju i da će se za tu namenu obezbediti novac bez ugrožavanja stope javnog duga. Vučić je ukazao da cene svih sirovina na svetskom tržištu idu u nebo, ali da je Srbija ipak u prednosti u odnosu na neke druge zemlje koje još nisu počele da kupuju dodatne količine hrane.Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je pre nekoliko dana upozorila da veći troškovi siromašnije stanovništvo dovode u opasnost, naročito u zemljama koje se oslanjaju na uvoz namirnica.
U Ministarstvu trgovine navode da je Srbija jedan od 10 najvećih proizvođača hrane u Evropi i da u našoj zemlji nema opasnosti od nestašice.U resornom ministarstvu kažu da će biti obezbeđene tromesečne zalihe energenata, kao i pšenice, kukuruza, šećera i ulja, dok će za pojedine proizvode koje uvozimo, poput pirinča, pasulja i soli, biti obezbeđene količine koje su dovoljne za više od tri meseca. Oni ukazuju da, u slučaju poremećaja na globalnom nivou, naša zemlja, kao proizvođač hrane može svojom carinskom politikom da zaštiti domaće tržište, odnosno, da spreči izvoz strateških proizvoda i da obezbedi snabdevenost domaćeg tržišta.
Ekonomista Mihailo Gajić smatra da bi strah od nestašice hrane, odnosno kupovina iz predostrožnosti, mogao da izazove psihološki efekat koji je delimično izazvan realnim očekivanjima na terenu i da dodatno pogura cene hrane na gore, ako dođe do negativnog scenarija u Ukrajini.
„Ukoliko dođe do zaoštravanja odnosa ili ratnog sukoba u Ukrajini, to može da pogura cene hrane i energenata naviše. Što se tiče cena hrane, neće biti najveći problem u tome što će možda izvoz sa istoka Ukrajine ili iz cele zemlje biti otežan ili onemogućen, zbog ratnih dejstava, već što će onda veliki broj, što privatnih investitora, što državnih organizacija i fondova, zapravo kupiti hranu iz predostrožnosti. Dakle, da bi imali za svoje potrebe ili zato što očekuju rast cena hrane, jer bi onda mogli da zarade tako što će tu robu prodati u budućnosti“, objašnjava Gajić za Euronews Srbija.
On napominje da je Rusija poslednjih godina izgradila različite gasovode za izvoz koji ne idu preko Ukrajine i podseća da jedan, na koji je i Srbija priključena, ide preko Turske. Zato smatra da ne bi trebalo da postoje prepreke u daljem snabdevanju gasom, naročito za Srbiju.„Mi ćemo gas dobijati preko tih alternativnih tokova po već dogovorenoj ceni, koja je ista kao što je bila pre povećanja cene energenata, odnosno pre izbijanja gasne krize“, kaže Gajić.Kada je u pitanju „pojačana nabavka za robne rezerve“, navodi da količine koje se pominju nisu dovoljne da bi podmirile stvarne potrebe domaćeg tržišta.
„Imajući u vidu da se spominje kupovina 10.000 tona pšenice, to je 1,5 kilograma po stanovniku. Dakle, nećemo se puno hleba najesti od toga“, kaže Gajić.Zavisiće i od nove žetveAgroekonomista Milan Prostran smatra da će trend rasta cena hrane da se nastavi do jeseni, dok se ne vidi kakav će biti prinos poljoprivrednih kultura.
On za Euronews Srbija ukazuje da je Kina, bez obzira što je najveći proizvođač hrane, pre mesec dana kupila viškove poljoprivrednih proizvoda za oko 70 milijardi dolara. Navodi da je to bio signal i za neke evropske zemlje da smanje izvoz i da povećaju svoje zalihe.„Mi smo agrarna zemlja i imamo dovoljno hrane za naše potrebe, ali bi trebalo da iz sopstvene proizvodnje stvorimo najveći deo svojih rezervi i da tako podržimo i domaće poljoprivrednike“, ističe Prostran.
