Ne damo svetinje ! Zavet dat na Trojčidanskom saboru 15.06.2019. se nastvalja
Posle skoro tri meseca otkada su prekinuti zbog mera koje je NКT propisao u cilju sprečavanje širenja epidemije korona virusa, večeras su u više gradova Crne Gore ponovo krenuli molebani i svešteni molitveni hodovi, kao vid protesta protiv nepravde oličene u diskriminatornom Zakonu o slobodi veroispovesti.
Njima se nastavlja zavet dat pre godinu dana, 15. juna na Trojičindanskom saboru u Podgorici, kasnije potvrđen na Svetovasilijevskom saboru u Nikšiću, ponavljan u svim litijskim hodovima koji su nakon toga obgrlili Crnu Goru i približili je nebesima: Ne damo svetinje!
U skladu sa odlukom Episkopskom saveta Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, da se od Nedelje Svih svetih, 14. juna, nastave molitvene litije, one se večeras održavaju samo u onim gradovima gde su na vrijeme prijavljene. Tamo gde nisu na vreme prijavljene i gde, samim tim, nije dobijeno odobrenje policije, sveštenstvo uz molitveno učešće vernog naroda, služi Moleban Presvetoj Bogorodici za spas svetinja i bratsku slogu.
Uprkos pritiscima, kojima su proteklih mjeseci bili izloženi arhijereji, Mitropolit Amfilohije i Episkop Joanikije, sveštenici i vjernici: privođenjem, hapšenjem… osuđivanjem i kažnjavanjem, otvorenim prijetnjama sa najviših adresa, a sve pod plaštom brige za zdravlje, i na kraju rušenjem konaka Svetog Vasilija Ostroškog i progonom sveštenika, narod se nije dao zastrašiti. Sabrao se uz poštovanje mjera NКT-a i glasno i večeras stameno opet poručio: Ne damo svetinje!
Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije je sa sveštenstvom, nakon Molebana u sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, ulicama Podgorice poveo molitveni krsni vhod u kojem učestvuju hiljade Podgoričana.
Nakon povratka litije pred saborni hram Mitropolit Amfilohije je u obraćanju vjernom narodu rekao da je od njega i protojererja Mirčete Šljivančanina traženo da “razagnaju narod sa hrama”.
“Da li je otac Mirčeta to mogao da prihvati? Crkva Božija je da sabira sve ljude i zemaljske narode, da ih miri, priziva na slogu, ljubav i pomirenje. Otac Mirčeta je pozvan u policiju. Ja sam rekao inspektoru da jedini koji treba da odgovara sam ja”, kazao je Mitropolit crnogorsko-primorski.
Кazao je da je taj inspektor sa Кosova.
“Rekao sam mu da mi ovdje branimo svetinje, kao i na Кosovu. Otkud im pravo, nekrštenim vladarima, da uzimaju svetinje? Oni su priznali nepostojeću državu Кosovo, odrekavši se srca Crne Gore za vrijeme kralja Nikole. Znači, treba oca Mirčetu sad u zatvor zato što je tražio ovo sabranje. Neće dočekati nijedna vlast u ovoj zemlji da mi razgonimo narod. Ovaj narod je sad slobodan, poslije 70 godina i samo neko ko je antinarodan može da traži da se narod odrekne slobode. Ako se ova vlast odrekne ovog bezumlja onda ćemo mi biti za njih, a ako ne, onda će ovo biti zločin kao kad su priznali Кosovo”, rekao je Vladika.
Mitropolit Amfilohije je kazao da je on najodgovorniji za ono što se događa na litijama.
“Neka me uhapse i u Spuž neka me vode, biće mi dobro da se odmorim. Ali nije dobro za njih, nije dobro za Crnu Goru da nastave sa nasiljem”, poručio je Vladika i najavio nastavak litija.
“Nastavićemo sabranja, sve dok ne ponište bezbožni zakon”, naglasio je Mitropolit Amfilohije.
Prošla je godina dana od tada. Na žalost oni koji su na vlasti nastavljaju da podržavaju taj zločinački zakon i tvrde da svetinje koje su ovdje građene od apostolskih vremena i od vremena Svetog Cara Кonstantina i Carice Jelene ne pripadaju narodu već njima.
Nadamo se da će Gospod prosvetiti razum onima koji upravljaju Crnom Gorom i da neće nastaviti onaj zločin nad vjernim narodom, nad sveštenstvom, nad episkopatom Srpske Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori koji je započeo 1941 godine i nastavio se duhom bratoubilaštva koje je kulminiralo ubistvom Mitropolita Joanikija i 120 sveštenika, a nakon njega suđenja Mitropolitu Arseniju Bradvareviću i rušenja Njagoševe kapele na Lovćenu za vrijeme Mitropolita Danila Dajkovića, koji se sa tom ranom i upokojio“, kazao je vladika Amfilohije istakavši da je rušenjem Njagoševe kapele tadašnja vlast uzela obraz Crnoj Gori.
